Порекло презимена, Старо Село (Велика Плана) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Старо Село (Стари Аџибеговац), општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво по Порекло становништва села Старо Село (Стари Аџибеговац), општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво по Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Старо Село (Велика Плана)

Порекло презимена, Старо Село (Велика Плана)

Порекло становништва села Старо Село (Стари Аџибеговац), општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Ово село је у равни испод ушћа Раче (Старе Лепенице) у Мораву, а са обе стране пута Лапово-Велика Плана. Од Велике Плане је Плањанско Поље, па до њега Улица са кућама, даље Речице, затимм Старо Брдо – где је сада стара плањанска црква. даље су Јазвике (названо по јазбинама), Јаребичњак. Испод њега је старо гробље, од кога је неколико каменова, после тога је брдо Јастребац, па брдо Садови, па до њега Пицуљица, брдо засађено виноградима.

Између железничке пруге и Мораве је Млака а преко Мораве је Бучје, аџибеговачке њиве. Са леве стране Мораве је Трпељ и Суво Блато, оба са кућама. Калуђерско Блато и место Баљешево су пола плањанско а пола аџибеговачко.

Најстарији део села је између садашње пруге и Мораве, после се исељавало. И Породинци (Власи) су били поред Мораве па су се одатле изместили. Гробље је и сада на старом месту, преко пруге док је једно гробље крај Мораве однела вода. Топографска имена Старог Аџибеговца јасно сведоче о старом српском становништву овога села.

По запамћеном причању старца Витора, претка Величковића, било је у времену његовог детињства, пре око 145 година, 1763. године у селу су биле само две куће.

Село се дели на махале. Доња Мала је према великој Плани. Горња Мала или Горњи Крај је ка Новом Селу (негдашњем Новом Аџибеговцу), Сипић је од Јастрепца и Трбуш-Поља до у Глоговичко Блато од кога настаје Горња Мала. У Сипићу седе (живе) Власи, који у се давно доселили из Породина. У Горњој Мали или Влашкој Мали, до Гибовице, има њихових кућа, а затим до Глоговачког Блата. Има их око 70 кућа, већина су Светоникољци, Светоарханђеловци, Светоалимпијевци, Светопетковци (називи по славама). Један се доселио из Волује у Звижду и од њега су Волујанци.

Име селу.

Име Аџибеговац је морало постати врло давно, јер се не зна ништа о времену његова постанка. Неки Аџибег је имао чардак у Аџибеговцу код старе механе (сада је то са оне стране Мораве) што је било врло давно и по њему се назвало село. Од 1946. године Стари Аџибеговац се зове Старо Село.

У месту Калуђерском Блату има црквица и мисли се да је ту био манастир. Прича се, да је ту био калуђер, па му мачка појела рибу, а он је због тога бацио у блато у коме се удавила да би се и сам калуђер у том блату удавио. Отуда назив Калуђерско Блато.

Старине у селу.

У крају Сипићу, више извора Млаке налазио се стари новац келтски (?), римски, аустријски, с краја 18. и почетка 19. века, а један новчић је пронађен у 17. веку.

У врло великом броју по имању Прокића ископавали су се на више места костури, а над њима је понегде било постављено неправилог облика камење и плоче. Изузев костију није нађено ништа, осим на једном месту око руке конац и неке парице.

На једном месту у Винограду нађене су цигле (римске?). Понегде су се налазиле гвожђурије, стрелице од месинга и парчад од бакра.

Више Млаке била је врло стара механа, које већ одавно нема. Она је била на узвишици где се највише налазио стари новац и друге старине што указује да је ти некада било старо насеље.

Жути новац и овалне парице нађени су у њиви крај Мораве. Мален Николић, из овог села, налазио је крај Мораве више турских бакарних парица, од којих је једну дао Народном музеју у Београду..

Из Новог Аџибеговца се још и данас сахрањују на гробљу Старог Аџибеговца, поред тога што имају и своје засебно гробље. На гробљу нема оних шумадијских решеткастих крстова од дрвета, који имају крстове на сваком краку.

 

Порекло становништва.

Старији родови су:

Грујићи, прадед Радисав доселио се однекуд из источне Србије, Алимпијевдан.

Маринковићи, прадед Маринко дошао тасту у кућу, Петковица и женина слава Ђурђевдан.

Лазићи су врло стари род, Ђурђиц.

Величковићи, прадед Витор доселио се од Прилепа. Још тамо су били кумови са Грујићима другим. Тај Витор је дочекивао на моравској скели досељенике, већином Влахе, убијао их и тиме спречавао њихово насељавање у Стари Аџибеговац, Аранђелован.

Грујући други су из околине Прилепа, Алимпијевдан.

Радојевићи, Лучиндан.

Распоповићи, Никољдан.

Буковчани и Маринковићи, Никољдан.

Бановићи, Стевањдан.

Кованџићи, Илиндан.

Пауновићи, Никољдан.

Миленковићи, Алимпијевдан.

Ђорђевићи и Адамовићи су стари род, вратили се из „прека“, Алимпијевдан.

Савићи су старинци, Ђурђевдан.

Русалићи, давно су се доселили однекуда, Мратиндан.

Богдановићи су се доселили врло давно, Никољдан.

Јанковићи су се давно однекуда доселили, Никољдан.

Милојевићи су се врло давно овде доселили, Мратиндан.

Шкерданци и Маринковићи не знају за своју старину, један су род, Св. Петка.

Инђићи, Рајчићи и Кључани су се давно доселили однекуда, неко време су живели у Моравиним Кључевима, Аранђеловдан.

Пушкићи, Аранђеловдан.

Вељковићи су „домороци“, Стевањдан.

Млађи досељеници су:

Мартиновићи су из Пожаревца, Ђурђиц.

Радосављевићи, немачко дете нашли Буковчани и одрасло код њих, Никољдан.

Стаменковићи, прадед се доселио из Призрена, Никољдан.

Марјанци, дед се доселио из Мозгова, у пределу Бањи, Ђурђевдан.

Деветаци, прадед се доселио али се не зна одакле,Ђурђевдан.

Стаматовићи су из Миливе у Ресави, Никољдан.

Поповићи су се давно доселили из Дубнице у Ресави, Аранђеловдан.

Рамаће су из Рамаће у Горњој Гружи, Аранђеловдан.

Марицани су Власи из неког села са десне стране Мораве, Св. Петка.

Обрадовићи и Тодоровићи су из предела Бање, Стевањдан.

Манојловићи су из Купинова у Срему, једна њихова породица је у Орашју, Св. Врачи.

Лупуровићи су однекуд из Пожаревачког округа, Св. Петка.

Волујанци су из Волује и Звижду, Стевањдан.

Голубановићи су из Пожаревачког округа, Велика Госпојина.

Томићи су из Бусала (?) у Пожаревачком округу, Алимпијевдан.

Миљковићи и Златићи су из Дубнице, Аранђеловдан.

Ивановићи су из Миливе,Ђурђевдан.

Стојановићи и Бабићи су из „Бабинци“ у Бугарској, Ђурђевдан.

Гукоњски и Јанковићи други су из Пожаревачког округа, Никољдан.

Петканићи су дошли из Смедеревског округа, Никољдан.

Сребрићи су из крушевачке Жупе, Ђурђевдан.

Радосављевићи и Недељковићи су из Кушиљева у Ресави, Стевањдан.

Митићи су „из прека“, Мратиндан.

Новаковићи су из Подгорца у тимочкој Црној Реци, Никољдан.

Динићи су из Вражогрнца код Зајечара, Никољдан.

Мијаиловићи и Солунци, имају род у Лапову. Срђевдан.

Глигоревићи су из околине Параћина, Јовањдан.

Јаношевићи и Ранђеловићи су из Пожаревачког округа, Св. Петка.

Јевтићи и Николићи су из Пожаревачког округа, Лучиндан.

Дуплићи и Тодоровићи су из околине Параћина, Аранђеловдан.

Милићи су из Пожаревачког округа, Никољдан.

Алексићи су из Пожаревачког округа, Никољдан.

Шигуљановићи и Петровићи су из Пожаревачког округа, Михољдан.

Станковићи и Павловићи су из Тимочке Крајине, Никољдан.

Којадиновићи су из Куманова, Мратиндан.

Јелићи су из Тимочке Крајине, Аранђеловдан.

Камендолци, Јовановићи и Миладиновићи су из Камендола у Ужичком округу, Алимпијевдан.

Петковићи и Марковићи су из Параћина, Ђурђевдан.

Марићи си из Хомоља, Никољдан.

Видуљевићи су из Неготина у Крајини, Аранђеловдан.

Миловановићи су из Пожаревачког округа, Алимпијевдан.

 

ИЗВОР: Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

  • katarina

    Pogledajte knjigu Darka Ivanovica „Staro Selo“, tamo sve lepo pise.Ja sam iz familije Obradovic,mi smo rod sa Todorovicima i Zivkovicima,od jednog smo coveka postali,Petra Banjca,koji je u vreme prvog srpskog ustanka dosao iz Banje kod Niksica.I zasluzujemo,mi Obradovici,da se malo vise o nama napise,jer je moj cukundeda Mihajlo Mika Obradovic jedno vreme bio predsednik opstine i zbog koga je vraceno staro ime sela odn Staro Selo.Meni je moj otac pricao o njemu,jer ga on pamti.I znam jos dosta prica o njemu,bio je pametan i pismen covek za to vreme redak.Al najvaznije je to sto se zahvaljujuci njemu selo zove svojim pravim,starim imenom.Hvala.

    Одговори
    • Boban Nikolic

      Katarina, pouksavam da dodjem do bilo kakvog traga o svojim precima, koji su napustili Staro selo u period izmedju 1920. i 1930.godine.Prezivam se Nikolic.Imate li predlog odakle poceti, koga pitati?
      Pozdrav Boban Kragujevac.

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top