Порекло презимена, село Прогореоци (Аранђеловац)

24. октобар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Прогореоци („Прогоревци“), општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Прогореоци

Положај села.

Прогореоци су у осоју Вагана и са обе стране Крушевичке Реке. Коса Шираковац дели га од Крушевице, а Горње Њиве и Просек су на граници према Даросави. Горњи крај села назива се Ваган а доњи Шираковац. Мањи крајеви се називају по родовима: Гавриловића Крај, Јаћимовића Крај, Новаковића Крај и Јосиповића Крај. Насеље је разбјеног типа као што су и суседна села у Качеру и Горњој Јасеници. Циганско насеље је у потоку Сечинама.

Воде.

Село обилује изворском водом. Знатнији извори су: Крџалинац, Осредак у Шираковцу, Стублине у долини Криве Реке, Врба и извор Јавор код Арсенијевића кућа. Под Ваганом има место и изворчић Ваганић, за који се казује да га је отворио Свети Сава. Народ верује у његову лековиту моћ од главобоље, па се на дан Св. Саве и сваке „младе недеље“ скупљају болесници код њега, пију воду и умивају се, да би оздравили. У месту Слатини извире минерална кисела вода, а друга кисела вода је у месту Сечинама. Осим извора у селу има и пет ђермова. Кроз село протичу Крушевичка Река, Крива Река која утиче у Пештан код друмског насеља у Ддаросави, Шираковац, Каменац, Хајдучица и два безимена потока, од којих један извире испод Јавора а други протиче кроз место Сечине.

Земље.

Њиве и ливаде су помешане. Оне су на овим местима: Равној Гори, Брду, Просеку, Лугу поред Пештана, Врби, Главици, Куличу, Код Врбе, Остењку, Виноградима, Дајиновцу, Брдоливади, Горњим Њивама, Сечини, Карановој Пољани, Томиној Коси, Хајдучици, Дрену, Селишту са леве стране Криве Реке, Пољицама и Зеленици више Селишта. У селу се вади гранит и каолин. Испаша је на Вагану.

Старине у селу.

Старо, кажу „маџарско“, гробље је у месту Маџарима у Лугу. Неки стари пут, по свој прилици средњовековни, који је водио од Београда за Рудник, прелазио је Превој на Вагану, па се спуштао преко данашњих Прогорелаца на извор Врбу. казује се да је Јерина, деспота Ђурђа, добиијала вруће лепиње, које су јој се доносиле овим путем из Смедерава за Острвицу, где је неко време боравила.

Име селу.

По предању име селу постало је у времену деспота Ђурђа. Једном су се крај извора Врба одмарале деспотова жена Јерина и његова свастика Јелена. Тако одмарајући се оне се посвађају. Јерина је била толико зла и опака жена, да је испод ње, на месту где је седела, прогорела трава и то се место назове „Прогоравци“. И данас, казује се, на месту где је седела Јерина не ниче трава, а где је седела Јелена, ту расте бујна трава.

Подаци о селу.

Литија се носи на Спасовдан а заветни дан су Младенци. Као насеље Прогореоци су означени на Ебшелвицовој карти. Године 1818. било је у њему 12 кућа а 1844. године имало је 31 кућу са 226 становника. Данас у Прогореоцима има 29 родовоа са 146 кућа и два циганска рода са 14 кућа.

 

Порекло становништва.

Пре Карађорђевог устанка доселило се девет родова:

Спасојевићи су најстарији род у селу. По казивању њихове бабе, доселили су се преци од Сјенице, Ђурђевдан.

Арсенијевићи* (Јошићи, Милановићи и Марковићи) доселили су се из околине Пирота у крај Шираковац, Ђурђевдан.

*По архивским подацима помиње се 1836. године Новак Арсенијевић из Погорелаца.

Гајићи су из Добриње код ужичке Пожеге; род су им Ђурђевићи у Крушевици, Ђурђевдан.

У старије родове убрајамо и оне који не знају за своју старину:

Милинковићи, Ђурђевдан.

Степановићи (Алимпијевићи и Ђорђевићи) су један род, али су се већ разродили, Ђурђевдан*.

*Чедомир Гајић зна по казивању старијих људи, да „Ђурђевци“, тј родови који славе Ђурђевдан нису сви истога рода.

Гачићи, Ђурђиц.

Димитријевићи, Митровдан.

Живановићи, Аранђеловдан.

Станојевићи (Ковачевићи), Аранђеловдан.

Новаковићи су из Босне, изумрли по мушкој лози, славили су Јовањдан.

У прошлом веку доселило се девет родова:

Милинковићи други (Томићи) су од Тамбуревића и Живковцима у Качеру, Никољдан.

Ракочевићи (Јовановићи) су из Мораче у Црној Гори, Никољдан.

Бугарчићи (Станојевићи) су из Копривнице у Пиротском округу, Св. Петка.

Васићи су од Војиновића у Калањевцима у Качеру а старином су од Бајине Баште, Аранђеловдан.

Поповићи су од Јоксимовића у Орашцу у Горњој Јасеници, а старином су из Берана, Мратиндан.

Бошњаковићи су из Босне, Јовањдан.

Балтићи су се доселили 1890. године из Трудеља у Качеру, Никољдан.

Јосиповићи су из Драгоља у Качеру, Јовањдан.

Павловићи су из Ковачевца у Доњој Јасеници, Ђурђиц.

Новији досељеници су:

Лукић је из Орашца у Горњој Јасеници, дошао жени у кућу 1908. године, Ђурђиц.

Николићи су из Ниша, Никољдан.

Тошић, трговац, је из Темишвара, Ђурђевдан.

Јаковљевићи су из Орашца а даљом старином су од Никшића, Св. Јоаким и Ана.

Танацковић је од Станојевића у Маскарама у Горњој Јасеници, Ђурђиц.

Коларевић-Ера, дошао из Венчана жени у кућу, слави женину славу – Ђурђевдан.

Ђурашковић, каменорезац, је из Херцеговине, ушао жени у кућу, Никољдан.

Лукићи други су из Трбушнице, Мратиндан.

Аћимовићи су из Крушевице, дошли 1918. године на купљено имање, Никољдан.

Теодосијевићи су из Крушевице, Јовањдан.

Радићи су из Босне, Аранђеловдан.

Цигански родови су:

Станојевићи су ковачи, гурбети, Нова Година (Св. Василије).

Ивковићи су из Овсишта у Горњој Јасеници, не славе.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петар Ж. Петровић, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.