Порекло презимена, село Венчане (Аранђеловац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Венчане (некад Венчани), општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго из Порекло становништва села Венчане (некад Венчани), општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго из Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Венчане (Аранђеловац)

Порекло презимена, село Венчане (Аранђеловац)

Порекло становништва села Венчане (некад Венчани), општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Венчани су једно од већих села ове области. Оно је са обе стране реке Турије по странама побрђа у њеној средњој долини. Источно од њега су космајска села Раниловићи и Дрлупа; према Даросави су брда Жути Оглавак, Дрењак, Медведњак и Главица, према Рудовцима је Рудовачки Забран, према Пркосави је Вучја Бара, до Тулежа је Косово и Церовчић, до Дрлупе је Селишњак и поток Смојковац, а до Раниловића су Делови, Белановац и поток Каменица. Куће су по странама брда и по повијарцима, груписане по родовима. Те су група кућа понегде удаљене једна од друге по неколико стотина метара. Насеље је разбијеног типа. Оно се дели на крајеве који чине посебне делове овог пространог насеља: Каменицу, Придворицу („Предворицу“), Магловац, Удбину и мали крај Буновицу у Каменици.

Воде.

Село има добру изворску воду: Змајевац у долини потока Кусање, Видовац у крају Удбини, Иванчевац у крају Каменици, Тодоровац и Беговац. За домаће потребе и за пиће служе се и водом из бунара којих има готово свака кућа. Мали број бунара лети пресушује. Кроз село протиче Турија. Она прима десне притоке: Смојковац, који долази из Дрлупа и Тодоровоац који долази из Сибнице; Церовчић, Циганчица и Кусања су незнатни сеоски потоци. Леве притоке су: Придворица, која постаје у Широкој Равни, Река постаје од Сребрњака и Иванчевца који извиру у Жутом Оглавку док поток Добриловица утиче у Реку.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Косово, Орнице, Рујевац, Церовац, Блазнава (поље), Смојковац, Кусања, Чардак, Апостоловац, Змајевац, Иве, Мрамор (мање брдо), Шолопта, Коник, Река, Лисине, Шиндровица, Главчићи, Савина Коса, Дуги Рт, Парлог и поље Турија. Брда су: Куси Рт, Каменити Оглавак или Дрењак, Жути Оглавак, Дебељак, Видићевац.

Сеоска испаша и шума је у Широкој Равни. Има приватне и државне шуме.

Старине у селу.

У крају Магловцу има један надгробни споменик неког Апостола, кога су Турци погубили, па се то место зове Апостоловац.

-У долини Придворице била је стара црква, која је била саграђена од брвана. На њеном месту сазидана је 1862. године данашња црква, која је знатно мања од старе. Она прославља Св. Пантелију.

-У месту Дебељаку, где је данашње гробље Ђуровића, било је старо српско гробље.

Име селу.

У старој цркви, по народном предању, венчао се по други пут прота Матеја Ненадовић, па се по том протином венчању село назвало Венчане.

По другом предаљу у овом селу је заноћио неки краљ „Венчани“ (Првовенчани), па се по њему село тако назвало.

Подаци о селу:

Осим Ђуровића гробља у селу их има још четири; једно је у крају Удбини а три су у крају Каменици. Литија се носи Други дан Духова а заветни дан су Младенци.

Старо село је било у крају Удбини. Најстарији досељеници су се прво насељавали у крају у Магловац, па се одатле померали и оснивали друге крајеве овога села. И данас крај Магловац више изгледа као заселак него на крај Венчана, јер је сасвим издвојен од осталоих насеља. У Магловцу су ови родови: Гашићи, Радовићи, Марковићи, Јанковићи, Ђурђевићи, Марковићи други, Еркићи, Јестратијевићи, Петровићи, Јовановићи, Гарићи (Павловићи), Ристивојевићи, Крсмановићи, Милинковићи, Петровићи други, Ћирићи, Обрадовићи, Јевтићи и Николићи.

У крају Удбине су: Герасимовићи, Томашевићи, Ненадовићи, Митровићи и Радовановићи (Јеринићи).

У крају Придворици су: Јоксимовићи, Шишовићи (Радовановићи), Константиновићи, Савићи, Томићи и Јанковићи.

Остали родови су у крају Каменици.

Године 1818. у овом насељу било је 49 кућа а 1844. године било је 82 куће са 564 становника. Данас у селу има 29 родоа са 224 куће.

 

Порекло становништва.

И поред тога што се ово село помиње први пут по архивским подацима тек 1818. године оно је, као незнатно планинско насеље, постојало по свој прилици и у 18. векау. У селу има два разграната стариначка рода, чија је старина у овом селу с краја 17. или из почетка 18. века. То су ови родови:

Томашевићи (Ненадовићи, Јовановићи, Гарићи – данас Павловићи, Ђурђевићи) су један род, славе Никољдан.

Герасимовићи (Јеринићи – данас Радовановићи и Марковићи) су један род, доселили се давно из околине Горњег Милановца, Никољдан.

Пре Карађорђевог устанка доселило се седам родова:

Неранџићи (Томићи) славе Аранђеловдан и

Јовановићи, славе Лазаревдан су један род. Старином су од Сјенице. Они су род Војчићима у Врбици у Горњој Јасеници.

Перишићи (Никитовићи, Марковићи други и Миливојевићи) су један род, доселили су се „из прека“, Алимпијевдан.

Гашићи су се овамо доселили од Краљева, а старином су од племена Гаша, Аранђеловдан.

Ђуровићи (Дамњановићи, Ивановићи, Кузмановићи и Симеуновићи) су један род, доселили су се из Горњег Ибра, Св. Врачеви.

Јоксимовићи и Константиновићи су један род, дошли су „озго“, вероватно из Старог Влаха, Ђурђевдан.

Беговићи су дошли из Босне, Лучиндан.

Васићи су из околине ужичке Пожеге, Јовањдан.

После Карађорђевог устанка доселило се девет родова:

Ћирићи и Обрадовићи су један род, доселили су се од Сјенице, Никољдан.

Милинковићи су од Сјенице, Аранђеловдан.

Нешићи (Јанковићи и Митровићи), браћа Паун и Максим побегли из Ореовице у Босни, пошто су тамо убили спахију. Паунова жена роди сина у Венчанима, па се ту закуће, Ђурђевдан.

Лазаревићи, прадед се доселио од Сјенице у кућу Неранџића, Јовањдан.

Демировићи су од Вишњића у Брајковцу, Јовањдан.

Спасојевићи су из Трбушнице, Аранђеловдан.

Шишовићи (Радовановићи) сз Рудничани, Св. Јеремија.

Ерићи (Јестратијевићи) су из „ужичке нахије“, Лучиндан.

Петровићи су из Срема, Св. Петка Параскева.

У другој половини прошлога века доселило се девет родова:

Јевтићи су из околине Ужица, Јовањдан.

Петровићи други су из Орашца у Горњој Јасеници, Св. Јоаким и Ана.

Савићи су од Милановића у Орашцу у Горњој Јасеници, Аранђеловдан.

Лакићевићи су из Бијелог Поља, доселили се 1879. године, Стевањдан.

Јанковићи други, отац дошао из Осата у Босни, Јовањдан.

Марковићи трећи су из Бабајића на Љигу, Никољдан.

Јовановићи други су Рудничани, Лазаревдан.

Петровићи трећи, отац се доселио из Осата, Јовањдан.

Крсмановић, довела га мајка из Орашца у Горњој Јасеници, Никољдан.

Најновији досељениици су:

Ђаковићи и Степановићи су од Ђаковића у Пркосави, Никољдан.

Анђелић је од Радојчића у Крушевици, доселио се 1920. године, Јовањдан.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“, Петар Ж. Петровић, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (6)

  • Raša

    Promenili ste ime jednoga mesta? Venčani ili po vašem venčane nije ista osnova! Ako se dvoje muž i žena venčaju oni su „VENČANI“ a ne venčane8Kao da su venčane dve žene pobogu)!
    Naveli ste loze koje obitavaju u selu a jednu ste potpuno izostavili i nigde je uvrstili? Njihovi predaci počivaju na groblju“DEBELJAK“ još iz 1789. slave slavu Đurđevdan a međusobno su rod-Petrovići ;Jovanovići i Todorovići-DEoseljeni iz Srema u predeo današnje Kamenice,Tačnije Kremeštak!
    Obradite ove podatke malo preciznije

    Одговори
    • Toda

      Raša je u pravu, kako za ime sela tako i bar za Todoroviće, jako sam se iznenadio kada sam prvi put čitao o poreklu familija iz sela Venčani i pri tom video da je moja familija izostavljena.
      Živim u Bgd-u i voleo bih nekako da stupim u kontakt sa Rašom.

      Одговори
    • Toda

      Inače, Todorovići počivaju na groblju Trnjak, kao i pored stare crkve brvnare, jer su nekada bili sveštenici. To da su doseljeni iz Srema prvi put čujem.

      Одговори
  • Nebojsa

    Vidojevici dosli sa Gornje Ravne iz Sjenice u Maglovac i imali tri sina Ćiru (Ćirići),Milinka (Milinkovici) i Obrada (Obradovici). Inače na debeljaku (groblje) ima spomenik Vidojevica.

    Одговори
  • Радисав

    Небојша, ниси у праву за Ћириће, Милинковиће и Обрадовиће да су род. Јесу сви дошли из околине Сјенице али, као што видиш, славе различите славе. Милинковићи су раније имали презиме Јездимировић, а у Венчане су дошли највероватније 1809. године, и то три брата: Милинко, Јован и Срећа.

    Одговори
  • D. N

    Slažem se za netačne podatke, vidim da ni kuća moje familije nije navedena a tu su nastanjeni pre Karađorđevog vremena.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top