Порекло презимена, село Даросава (Аранђеловац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Даросава, општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. годи Порекло становништва села Даросава, општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. годи Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Даросава (Аранђеловац)

Порекло презимена, село Даросава (Аранђеловац)

Порекло становништва села Даросава, општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Даросава је једно међу већим насељима ове области. Оно је у долини Пештана, у његовом горњем току. Са источне стране је опкољено брдима која чине развође између Колубаре и Јасенице. То су ова брда: Шутица, Камењак, Кљештевица и Жути Оглавак. Насеље је са десне стране Пештана и поред главног пута и железничке пруге Младеновац-Арађеловац-Лајковац. Са леве стране Пештана је мањи део насеља. Куће су растурене по косама брда Орловице, Драшковца, Осретка, Дрењака, Камаља, Медведњака и Боћинца. Има кућа и у долинама сеоских потока. Све су оне на побрђу између долина, па због тога тип села зависи од геоморфолошког правца пружања и величине тих долина. Најзбијеније куће су у долинама и на аливијалној равни Пештана и Црне Реке, а нарочито у оном делу који чини друмско насеље у Даросаави.

Село се данас дели на крајеве који су раније чинили посебне целине, али се прираштајем становништва ти крајеви готово срасли, па се неопажено прелази из једног краја у други. Са леве стране Пештана су крајеви Пештан и Плочник, оба под брдом Шутицом; са десне стране су крајеви Драшковац, Црне Река, Пословчица, Старо Село или Медвеедњак. Осредак, Брдо и Горњи Крај. У Црној Реци су родови: Грујући, Лакићи, Ћирићи и Танацковицћи; у Пословчици су Сердари и Шестани, у Брду су Вурићи, у Драшковцу су Кузићи а у осталим крјевима су помешани родови. Друмско насеље има изглед варошице. у њему је општинска судница, женска занатска школа, основна школа, кафана, два парна млина, два стовариштта сувих шљива, једна крчма, жандармеријска станица, уговорна пошта, железничка станица, пекара, четири опанчарске радње, по једна абаџијска, ковачка и коларска радња, четири ситничарске продавнице, две лимарске радионице, по једна бојаџијска и поткивачка, кожуарска, месарска, обућарска – ципеларска и каменорезачка радња.

Воде.

Село је богато изворском водом, али се служи за пиће и за домаће потребе водом из бунара. Изузетно Горњи Крај је оскудан водом, а лети се у њему бунари брзо замуте или пресуше. Извори су: Мали Бунар, Велики Бунар, Горњи Бунар у Осретку, Староселски Бунар и Шутица. Остали се извори називају по родовима: Павловића Бунар, Грујића Бунар, Марковљевића Бунар итд. Са леве стране Пештана под Шутицом, има две кисело-минералне воде; Прокића Бунар и Бунар под Шутицом. Вода са Прокића Бунара искоршћава се у трговини (кисело-минерална вода „Карађорђе“). Кроз Даросаву протиче Пештан. Он извире у суседном селу Буковику. Корито Пештана је веома песковито, па је по тој својој особини добило име. Горњи ток Пештана се зове и Даросавица. У Пештан утичу са леве стране ове притоке: Шутица, Ваган или Плочник; десне притоке су; Велика Црна Река, Мала Црна Река, Златовац, Боћинац, Глогинац, а између Кљештевице и Шутог Оглавка је Радов Поток. Сви потоци лети пресушују. У њима тада остају само вирови, на коима се напаја стока. Испод Шутице се вади гранит, а по његовим косама има и јаспица, пешчара и каолина. Под Жутим Оглавком вадисе жута земља, окер.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су измешане на местима која се називају: Златовац, Боћинац, Главица, Вити Граб, Кусања, Даросавица, Жути Оглавак, Остењак, Точак, Дуровац, Дугачке Њиве, Прека Шума, Медведњак, Торине, Широка Коса, Плочник, Зелени Рт, Свињци, Оптечество (брдо), Сењево Брдо, Грабље, Требеж, Мале Равни, Пословчица, Селиште и Врањевац.

Шуме има приватне, сеоске и државне на Вагану. Она је по брдима и по потоцима.

Старине у селу.

1. У долини Црне реке нађена су камена оруђа у облику чекића.

2. У месту Златовцу, до рудовачког атара, има трагова од неког старог насеља. Ту је било и старо гробље тога насеа.

3. По предању речица Златовац се тако зове што је негде у његову кориту закопана остава злата. На једном месту у обали Златовца може се чути у зимско доба како нешто у земљи наизменично лупа и то лупање је слично ткању. Ту се изороавају полуге олова, које људи претапају и од њих лију зрна за ловачке пушке.

4. За суседно село Дубравицу казује се да је ту било старо насеље Дубровчана, па је по њима то место доболо данашњи назив.

5. На брду Оглавку је старо „маџарско“ гробље, од кога се једва познају трагови. Ту се налази и бакарни новац.

6. Недалеко од данашње цркве, на местима Точку и Витом Грабу познају се трагови неког старог пута, који је имао правац север-југ. То су по свој прилици остаци старог пута који је водио од Београда за Острвицу и Рудник.

Име селу.

По предању село је добило име „пре триста година“. Тада је била уграбљена нека девојка у „крагујевачкој нахији“ и „дарована“ селу, па по том дару је постао назив Даросава. Још се у народу чује ова изрека: „Даросава, хајдучка остава“.

Ваља напоменути да се ово село упериоду од 1947. до 2002. године носило име „Партизани“.

Подаци о селу.

Црква је од брвана, покривена лимом. Слави С. Петра и Павла. Она служи за Даросаву, Прогореоце, Рудовце и Крушевицу. Школа је подигнута 1838 године, па је порушена 1897. године и обновљена 1907. године. Литија се носи Првог дана Духова а заветни дан су Младенци. Сточни вашар, панађур, држи се у недељу по Петровдану. Данас у селу има два гробља; једно је у Дуровцу а друго је у крају Пештану.

Данашње насеље засновано је по предању у 17. веку на месту Селишту или Старом Селу, између Златовца и Медведњака. Оно се развијало новим досељеницима и природним прираштајем.

Као насеље Даросва је унета у Ебшелвицову карту, Године 1818. имала је 48 кућа, а 1844. године 86 кућа и 568 становника. данас у њој има 32 рода са 322 куће и 6 циганских родова са 12 кућа.

 

Порекло становништва.

Најстарији род у Даросави су:

Шестани или Шестановићи (Станојевићи и Грујићи*), Ранковићи, Гавриловићи, Миловановићи, Пантелићи, Перишићи, Прокићи, Радојичићи и Филиповићи; предак Радивоје имао је по шест прстију на рукама, па су се по томе назвали Шестани. Он се вероватно доселио крајем 17. века из Херцеговине, а по другом казивању су од Сјенице. По свој прилици овај род је даљом старином из предела Шестана, у Црногорској Крајини, па је по њему добио назив. Има одсељенике у Срему, сви славе Јовањдан.

*Од Грујућа је познати државник Јеврем Грујић.

После Шестана доселили су се у току 18. века седам родова:

Баџићи су изумрли.

Вурићи (Андрићи, Дишићи, Неговановићи, Недељковићи, Николићи, Петровићи и Филиповићи други) доселили су се однекуд из „Старе Србије“; доселила се баба Вура, по којој се презивају Вурићи, са три сина, па кад је петао запевао на брду Остењку, то је био знак да се ту населе, Ђурђиц.

Сердари (Средаревићи*, Вићентијевићи, Гајићи, Маринковићи, Милојевићи, Јаковљевићи, Јовановићи, Станојловићи, Станчићи, Радојковићи, Синђелићи и Томашевићи), предак се доселио од Сјенице. Сердар Милован по коме се презивају Сердари, дигао је народни устанак са Карађорђем противу дахија. Вићентијевићи имају одсељенике у Гарашима у Јасеници, Св. Арханђел Гаврило.

*Од Сердара је био хајдук Петар Максовац, главна личност у роману Св. Ранковића „Горски цар“, који је погинуо у потери у Даросави.

Дамњановићи (Кузићи данас Кузмановићи, Глишовићи, Матићи и Танасковићи) су били један род, али не знају за своју старину, Ђурђиц.

Микаиловићи не знају за своју старину, Јовањдан.

Миленковићи (Добричићи и Милошевићи) су један род, досељени су пре Карађорђевог устанка са Косова, Ђурђевдан.

Марковљевићи (Марковићи, Павловићи, Стојановићи, Петровићи, Гавриловићи и Митровићи) су из Гацка у Херцеговини, Савиндан.

У првој половини пршлог века доселило се десет родова:

Ћирићи, предак Ђура „као терзија ишао по занату“, па се у Даросави оженио и закућио. Од њега су данас пето колено, Лучиндан.

Ломићи су дошли из Драгоља у Качеру око 1830. године; даљом старином су из Гојне Горе код ужичке Пожеге, Јовањдан.

Павићи су дошли из Старог Влаха, Митровдан.

Герасимовићи су се доселили из Врнчана у Таковском срезу око 1850. године, Никољдан.

Нићифоровићи су из Брезовице у Тамнави, Лучиндан.

Лакићи (Лазаревићи) су овамо дошли из Гараша, а старином су од Сјенице; имају одсељенике у Вранићу, Никољдан.

Тешићи су из Гараша, доселио се после рата 1878. године, Никољдан.

Веселиновићи су из Гараша, Ђурђевдан.

Јекићи су из Ровина у Моравичком срезу, Никољдан.

Пантелићи су од Пантелића у Барошевцу, Ђурђиц.

Новији досељеници су:

Несторовићи су из Ужица, Ђурђевдан.

Марковићи су из Крушевице, Никољдан.

Радомировићи су из Пркосаве, Лазаревдан.

Томковић, индустријалац, овамо дошао из Бање код Аранђеловца, а старином је из Брибира код Скрадина у Далмацији, Петровдан.

Лаушевић је из Тополе у Јасеници, Аранђеловдан.

Томићи су из Прогорелаца а даљом старином су из Живковца у Качеру, Никољдан.

Матијашевићи, отац дошао из Орашца у Горњој Јасеници, Аранђеловдан.

Радосављевић, дошао жени у кућу из Брајковца 1917. године, Ђурђевдан.

Петровић, ковач, доселио се из Иванче у Космају, Митровдан.

Симићи су из Рудоваца, Никољдан.

Јовановић, опанчар, дошао из Великих Црљена, Јовањдан.

Бокшан се доселио из Беглука у Лици, Никољдан.

Димитријевић. кафеџија, доселио се 1930. године из Венчана, Митровдан.

Ћосић, кафеџија, дошао из Драгоља у Качеру, Никољдан.

Кнежевићи су из Прогорелаца, Никољдан.

Цигански родови славе Св. Петку Параскеву – „Петковицу“:

Ивковићи су из Трнаве у Лепеници.

Јовановићи су из Дубоне код Смедерева (Младеновца, оп. Милодан).

Костићи су из Буковика код Аранђеловца.

Марковићи, ковачи, доселили су се из Јарушице у Лепеници.

Петровићи, ковачи, дошли из Жабара у Лепеници.

Симићи, ковачи, су из Чумића у Лепеници.

Стефановић, „влашки“ Циганин, дрводеља.

 

ИЗВОР:  „Шумадијска Колубара“, Петар Ж. Петровић, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (4)

  • Vesna

    Postovani

    Jedna mala ispravka po pitanju prezimena „Boksan“….

    Ispravno je Bokan!

    Srdacan pozdrav

    Vesna (potomak Bokana-trece koleno)

    Одговори
  • душко

    Ja ne mogu putem komentara da sudim autoru teksta >> poreklo,prezimena sela Darosava <>sela i gradovi Srbije << ali nisam siguran za ime knjige ali ta knjiga se može čitati i kopirati u Narodnoj biblioteci u Beogradu a ne može se iznositi (iznajmljivati) i ta knjiga opisuje tačne podatke koji se uklapaju sa pričama zdravorazumnih ljudi koji priču nisu prenosili sa kolena na koleno u kafani i u rasejanom stanju,već ljudi koji su podatke beležili i id boga im dato danešto zapamte i prenesu pokoljenjima bez izvrtanja.Negde piše da smo mi bili partizansko selo, e pa nismo bili ni partizansko ni četničko već nam je dedove orobljavao i odnosio iz kuće hranu svaki vojnik koji je naišao.Žika nestorović je sa komunistima pisao istoriju pa Darosavi pripisao da je partizansko selo zato što je on bio Aranđelovački partizan rodom iz Darosave.

    Одговори
  • душко

    Skoro ništa iz texta nije tačno

    Одговори
  • саша

    Znam samo da je greska sto se tice Dobricic-a, njihov nastanak u Darosavu se svodi na to da je Dobricic dosao iz Stojnika kod Arandjelovca i udao se u Darosavu.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top