Порекло презимена, село Ваган (Гламоч)

22. октобар 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Ваган, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

У Подкрају, „башче“ са кромпирима су у вртачама, на тераси. Њиве су испод кућа, на тераси, и испод терасе у пољу, у Барама. Паша је изнад села по кршу, у Страни, Брду, Крњевцу и Кадињачи. Ливаде су на планини, у Коритима, Млиништима, Чардаку и Матрацима. У Вагану Барном њиве и башче су између кућа и испод кућа, затим у долу Барама. Ливаде су у Млиништима и у Рајићки. Сено отуда превлаче.

Положај и тип.

У Подкрају куће леже на темену терасе. Воду доносе са бунара Језера и Хумићевца; лети, кад се вода из бунара извуче, брзо се понова налије. У Вагану Барном куће леже на темену и на страни терасе. У Кулини куће леже на страни красиначке депресије. Воду захватају са бунара Барињка.

У Подкрају су куће: Шавија 20, Пејића 1, Малешевића 6 и Пејића 2. У Вагану Барном су куће: Малешевића 4, Рудићи 1, Крндија 4, Пејића 3, Ивића 3 и Гашића 1. И у Кулини су куће: Симиџија 3 и Тавија 2. У Подкрају куће Шавија и Пејића чине једну, а куће Малешевића и Пејића другу групу. У Вагану Барном куће Малешевића су у групи, а куће Рудића и Крндија су растављене њивама. У Кулини одвојене су групе кућа Симиџија и Шавија. У Подкрају је око 1838. год. била једна кућа Шавија са 65 душа.

 

Порекло становништва.

Рудићи су најстарији досељеници. Доселили су се из Пеуља у другој половини 18. века. Увек их је била једна кућа. У Лијевну је један „право зенђио” Рудић, који је давно одселио. Слави Св, Јована.

Пејићи су се доселили од Дрниша у другој половини 18. века. Њихових предака, који су дошли, било је петорица; четворица нису имали деце, а Пејо је имао. Славе Св. Николу.

Шавије су се доселиле из Петрова Поља, испод Дрниша, у Сајковић, у Ливањском Пољу. Ту су имали „добру кућу, добро стање и властиту земљу“. Али им изгори кућа и у њој тапија. Онда су их ливањски бегови Фирдуси хтели начинити кметима. Петар Шавија дође Дервиш-алајбегу „Пилиповићу”, који је погинуо на Мишару. Ваган је тада био неког Турчина Зеца. Дервиш га обеси и његову земљу да Петру. Кад су Шавије око 1838. године биле у једној кући имале су до 3000 оваца, коза, овнова и јараца; 700 јагањаца, 200 јаради и 24 телета. Око 1876. године неке Шавије су се одселиле у кметство, у околину Санског Моста.

Крндије су се звали Кантаревићи. Њихови су преци секли „бјељевину“, па рекли да секу „крндију”. Доселили су из Плавна, северно од Книна, у почетку 19. века. Славе Св. Ђурђа.

Малешевићи су дошли из Бјелајског Поља у Прибељу и одатле у Ваган-Подкрај почетком 19. века; у Ваган Барни су прешли у првој половини 19. века.

Гашићи су дошли из Главица у првој половини 19. века. Њихов предак је „ходао по најму, па овде закућио“. Славе Св. Ђурђа.

Ивићи су дошли из Поповића у Главице и одатле овде средином 19. века. Славе Св. Јована.

Симиџије су старином Црнчевићи. Доселили су се из Отковаца, од Вујаковића, средином 19. века.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Goran

    Ima ovdje dosta nelogicnosti. Kako je moguce da Savije imaju toliko bogatstvo a onda se neki od njih odselili u kmetstvo u Sumnjake i Sanski Most. Sto bi bili kmetovi kada su bili bogatasi. U novijim istorijskim knjigama, s kraja 19. i pocetkom 20. vijeka, koje su svakako vjredostojnije od ovih, izvinite na izrazu, ali samo nagadjanjima, najbogatija gradska porodica u Glamocu su bili Krstanovici, a nsjimucnija seoska Malesevici iz Vagana.

  2. Šavija Sanski Most

    Da li neko moze malo konkretnije da
    napise poreklo Šavija oko Sanskog Mosta
    Hvala.