Порекло презимена, село Исаковци (Гламоч)

19. октобар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Исаковци, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне и саобраћајне прилике.

Њиве су испод кућа у Кулинама, Цвитку и Бунарини. Оне се гноје у пролеће и добре су, кад су пролеће и лето суви. У Бунарину где је раније био бунар па затрпан, избија вода у пролеће и плави њиве. Кад поплави жито или кромпире, они се спаруше. Почиње се да оре првих дана марта. Под селом су понори, где је млин Радоје. Пре него што су понори очишћени од камења, земље и муља, вода се изливала у јесен и пролеће и плавила. Од како су понори очишћени, вода се такође излива, али пре отече. Кад се вода излије, „упире“ у куће Алишаха. Вода се разлије у јесен од Михољдана и у пролеће пред Ђурђев-дан. Вода дође до појата, па носа и „млинић“, по чијем је крову камење. Ливаде су испод њива. Паша је изнад кућа по кршу, у Шенкуши, Жбану, Јалима и Малом Пољу. Изнад ове „пашкуле” су ливаде у Синокосима, Рустановцу, Маџарушама, Подовима и Буџацима; сено се превлачи с планине.

Млин Алишаха ради у јесен и у пролеће. Зими, кад се заледи, не ради. Тада иду да мељу у Хливно, Пливу, Гудају (Унац) и у Копривницу (Бугојно).

Положај и тип.

Село лежи на страни једне ниске Терасе. Кад дува бура, „нема толике жестине”. — Вода се доноси са бунара Врбе, који пресушује у позно лето. Али чим се престане вода вадити, опет се вода мало налије. У сред села је Ћошабића Бунар, дубок око 5 м, као и Врба. Трећи, Бајрића Бунар, дубок је око 8 м.

Кућа има: Бајрића 3. Толимира 4, Аћимоваца 3, Бајрића 1, Рамића 2, Алишаха 3, Ћошабића 2, Ђузела 1, Ачишаха 1, Ћошабића 8, Пешића, 1, Радоје 1 и Мрђена 2. Село је у низу, и куће су једна до лруге.

 

Старине и порекло становништва.

Изнад села је Градина, зидана кречом и пржином. Ту се наилази на људске кости и земљано посуђе.

Бајрићи су су старина и „од памтивика”. Њихова једна кућа је на темељу куле, где су нашли изгорела јечма и пшенице. До 1871 год. ту су били Мемагићи. Прича се да им је кулу запалио Стојан Јанковић.

Ћошабићи су такође старина.

Алишахи су доселили из Бајрамоваца (у Купресу) почетком 19. века. Њиховом једном претку допала је у мираз кућа Велића из Опачића. Ту су кућу овде превезли.

Рамићи су се доселили из Оџака у првој половини 19. века.

Ђузели су се доселили из Гламоча „прије Аустрије“. Њихови оци пазарили су с кметом „земљу за земљу“.

„Прије Аустрије“ су још дошли:

Толимири из Главица. Дошли су сестри и зету. Славе Св. Јована;

и Аћимовци из Петрова Врела „у кметовину“. Славе Арх. Михаила.

Мрђени су „спртљали“ из Прибеље. Кад је „ушла Аустрија”.

Ћошабићи су „отпртљали у Турску“. Од њих су тада Мрђени купили за 62 дуката 5 зграда, земљу од 100 кола сена, пчеле и покућство. Мрђени славе Св. Стевана.

„Послије Аустрије“ дошли су:

Радоја из Ђуличана. Отац му је дошао у најам. Слави Св. Стевана;

Пешићи из непозната места. Њихов отац је био у најму код Ђузела, па су му они дали земљу. Слави Св. Ђурђа.

Мрђен је сишао из Прибеље 1917. године.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.