Порекло презимена, село Звирњача (Купрес)

13. октобар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Звирњача, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића “Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су у селу, између кућа. Паша је изнад села, по кршу, по: Голубинки, Маљковачи, Смрековцу, Звиру и т д .

Положај и тип.

Равно Поље продужује се у југоисточном делу у угао динарског правца и у том утлу је највећи део Звирњаче. У једном доцу, који се пружа од североистока према југозападу леже 5 кућа Јонића; одвојена од њих у истом доцу је једна кућа Маркића. У пољу су по 1 кућа Тадића и Чиче, одвојене једна од друге њивама. На страни окренутој западу су 3 куће Карлића; испод њих су њиве, на дужиии од 100 м, а даље, по благој страни, разређене су по 1 кућа Голића, Бешкера и Ловрића. На благој страни, са одстојањима око 100 м, леже куће: Гашпера 1 и Чича 2. Растављене од Чича ниском терасом, са растојаљем око 500 м, на страни доца, окренуте западу леже куће: Додика 1, Јурича 1 и Кјешкића 5; ове су куће једна до друге. Око додирне линије између кречњачке равни и брда, окренуте југоистоку, леже куће: Кјешкића 4 и Тадића 1.

Скоро свака кућа има вештачки бунар. Код куће једног Кјешкића овај је бунар као каца, укопана у кречњаку, са дубином од 2,5 и пречником од 2 м. Дно каце је цементовано, а стране су обложене дугама. Вода са крова, која постаје од топљења снега или од кише доводи се у кацу дрвеним олуцима.

 

Старине и порекло становништва.

Изнад села, на врху Звиру, је градина од камења и пржине; она је опкољена шанцем. У пољу, испод села, су „машати“. На једном од њих представљено је како два коњаника деле мегдан; на другом је звезда; преко целог трећег је крст итд.

У Звирњачи су живели Мештровићи, који су негде „отпртљали” у првој половини 19. века. Њихов је прадед „правио паре“. Кад су га ухапсили, он је разбио затвор и побегао. Са једним својим другом склонио се код неког имућног човека, где је такође правио паре. А кад је његов друг „наместио дите” кћери њихова домаћина, обојица су заједно побегли. Њихов отац је правио карлице.

Кјешкићи (старо. презиме Лукићи) дошли су из Плоче у Рами, такође у првој половини 19. века. Отуда је дошао њихов прадед. У Плочи постоји и сада Кјешкића Гробље. Њихов прадед, веле, живео је овде, кад је у целом Равном било дванаест жена.

Јонићи су дошли из Ловрећа (код Имотског) средином 19. века. Њихов дед је био „најменик“ код Бегића у Доњем Равном.

У другој половини 19. века доселили су се:

Чиче из Црљенице (у Дувну). Њихов је дед „бивао по најму”;

Додик из Дувна, Његов је дед „одао по најму“;

Јурич из Кука (у Дувну). Његов се отац „уговорио“ у Кјешкиће;

и Тадић из Ведашића (у Дувну).

Крајем 19. века доселили су се:

Гашпер из Рашка Поља (у Дувну);

Маркић из Румбока (у Рами). Он је дошао уз сестру, која се овде удала;

Бешкер из Румбока. Он се уговорио у Карлиће;

Голић из Горњег Вуковског. Слави Св. Ђурђа;

и Тадић из Омеља (у Дувну). Он се „уговорио“ код Кјешкића.

Ловрић је доселио почетком 20. века из Румбока и уговорио се код Карлића.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.