Порекло становништва села Занаглина (раније Заноглина), општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића “Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Привредне и саобраћајне прилике.
Висока површ изнад села је сва под шумом. Северно од ње је нижа покрш, под ретком јеловом шумом. У овој је удубена широка Шешумова Долина. У њој су испод кућа њиве са јечмом и кромпирима; теме десне косе је под ретком шумом, а леве под травом и њивама. Северно од Шешумове је Спремска Долина. Испод, кућа у њој су вртови са кромпирима и даље низ долину њиве са јечмом. Југозападно, по Високим косама је ниска и ретка шума; теменом десне косе је лаша, а теменом леве њиве и паша. У оном делу долине који је до локве Турјаче, дно је под житом, а стране под ретком шумом. У долини, која води од Турјаче у поље, испод кућа, у дну долине су њиве, а изнад кућа је паша. Десна, северна коса је нод пашом.
Паша је у Рудом Пољу, у равни. Шуму за огрев и грађу добијају из Заноглине.
У Паклинама је 9 стаја. Имају их: Марићи, Спремићи и. Шешуми.
Теменом косе између Шешумове и Спремске Долине води пут на једној страни Турјачи, а на другој у шуму.
Положај и тип.
На страни и ио дну Шешумове Долине су куће: Шешума 1 и Сора 3. По дну Спремске Долине су куће: Гавранића 1, Спрема 3 и Ковачића 1. Кућа Гавранића одвојена је од кућа Спрема њивом и вртом и ово растојање износи око 100 м. На страни долине, која води од локве Турјаче у поље лежи група кућа: Марића 8, Ковачића 1 и Ждера 1. Све село носи воду са локве Турјаче у вучијама, на коњима. Она је елиптична дуга у правцу северозапад — југоисток 250, а широка до 150 м. По њеној ивици је барско биље. Сваке јесени и пролећа вода нарасте, а сваких 8—10 година потече из ње поток у поље према западу.
Порекло становништва.
У Заноглини је живео Шербо, који је посекао на ливади „сридара” и побегао у Далмацију.
У Спреминој Долини били су почетком 19. века Деспинићи, који су отишли у Доњи Малован.
Шешуми су се доселили из Убавића Долине (у Гламочу) почетком 19. века. Славе Св. Ђурђа.
Марићи су живели у Гламочу, у Марића Селу (уз Филиповића Оџак). Неки њихов предак морао је Филиповићима ковати и на Божић и на Ускрс и на славу. Кад им је Филиповић „учинио зулум“ они су дошли у Благај. Одатле је прешао њихов прадед овамо почетком 19. века. Један Марић одселио је у Ливно крајем 19. века. Славе Св. Ђурђа.
Ждеро је доселио из Благаја средином 19. века. Њихов дед се „уговорио“ у Мариће. Славе Св. Јована.
Ковачићи су „уговореници“ из Благаја. Један од њих дошао је средином 19, а други крајем 19. века.
Спреме су из Ботуна. Одатле су отишли у Ускопље, у Брезичане. Ту се сваде с бегом око вршидбе и пређу овамо у другој половини 19. века. Славе Св. Стевана.
Соре су се доселиле из Рилића у другој половини 19. века. Славе Св. Јована.
Гавранић (Тримуновић), „уговорио“ се из Растичева крајем 19. века. Слави Св. Јована.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)