Порекло Дубравке Филиповски (дев. Чекановић) Reviewed by Momizat on . РОЂЕНА: У Новом Пазару, 27. јануара 1967. године. РОДИТЕЉИ: Отац Славомир Чекановић (рођен 10. јануара 1941. у селу Врановина код Новог Пазара) по професији је РОЂЕНА: У Новом Пазару, 27. јануара 1967. године. РОДИТЕЉИ: Отац Славомир Чекановић (рођен 10. јануара 1941. у селу Врановина код Новог Пазара) по професији је Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Весна Живановић » Порекло Дубравке Филиповски (дев. Чекановић)

Порекло Дубравке Филиповски (дев. Чекановић)

Дубравка ФилиповскиРОЂЕНА: У Новом Пазару, 27. јануара 1967. године.

РОДИТЕЉИ: Отац Славомир Чекановић (рођен 10. јануара 1941. у селу Врановина код Новог Пазара) по професији је економиста. Мајка Вулена Чекановић, девојачко презиме Јанић, рођена је 27 . јануара 1941. у истом селу, а по занимању је дактилограф.

КРСНА СЛАВА: Свети Алемпије 9. децембар (Чекановићи), Свети Ђорђе, Ђурђиц 16. новембар (Јанићи). У кући се славе обе славе јер је мајка јединица.

ПОРЕКЛО: Моје девојачко презиме је Чекановић и води порекло из Пљеваља у Црној Гори. Мој далеки предак је био војник у војсци Цара Лазара и после Косовског боја, бежећи од Турака, настањује се у Пљевљима. Породица Чекановић живела је у Пљевљима око 300 година. Због сукоба са Турцима и убиства неког од турских намесника принуђена је да бежи, па се око 1689. године насељавају на планину Голију код Новог Пазара.

Петорица браће насељавају овај крај на следећи начин: по један село Врановина, Косуриће и Избице (Град Нови Пазар), четврти село Сасе ( Општина Рашка ) и пети село Батрге (град Краљево ). Због страха од одмазде Турака били су принуђени да мењају презимена, али и данас њихови потомци славе исту крсну славу, као и тада, Светог Алемпија, 9. децембра.

О ПРЕЦИМА: Драгомир Чекановић, деда по оцу, по занимању је столар, а бака Веселинка Чекановић, девојачко Ђокановић, је домаћица. Недељко Јанић, деда по мајци, радио је у Управи прихода у Новом Пазару, а бака Станица Јанић, девојачко презиме Бугарић, је домаћица. Деда и баба по оцу су до краја свог животног века живели у породичној кући у селу Врановина, а деда и баба по мајци у породичној кући у Новом Пазару, али и селу Врановини, обађујући имање и бавећи се пчеларством, нарочито од када је деда био у пензији.

РАТНИЦИ: Моји прадедови су учествовали у одбрани отаџбине и многи од њих су дали своје животе. Прадеда по оцу, Теофил (надимак Тиле) борио се као војник Српске војске против Отоманске империје у Кумановској бици и био заробљен, па је пет година служио казну у Турском граду Ђунстендил. Ослобођен је падом Отоманске империје, а када се вратио у свој родни дом, укућани га у првом тренутку нису препознали. Касније, 1934. или 1935. године, прадеда Теофил се као радикал, кандидовао за председника Полошке општине у Дежевском срезу и тесном већином изгубио од свог противкандидата, демократе Милановић Миладина. Због своје кандидатуре прадеда Теофил је продао пар волова и осталу стоку и, с обзиром да је изгубио на локалним изборима, његова породица је у том периоду тешко живела, једва састављајући краја с крајем. Прабака по оцу се звала Даница Чекановић и била је домаћица.

Мој прадеда по мајци Тома и још два његова рођена брата Леонтије и Јефтимије су били ратници Српске војске на Солунском фронту и сва тројица су погинули. Као мала девојчица, са тугом се сећам да ми је деда Недељко причао да је растао без оца тј. да је његов деда, а мој чукундеда остао у кући са малим унучићима и снајкама. Петоро деце су остала сирочићи: мој деда Недељко, његов брат Данило, сестре Стамена и Станислава (деца Томе) и Тимотије, син Леонтија. Трећи брат могд прадеде Томе, Јефтимије, није имао породицју и потомство. Прабака, мајка деде Недељка, звала се Стамена и била је домаћица и одгајила је као удовица сво четворо деце.

Отац моје баке Веселинке, Јован, и његов рођени брат Јаблан су такође били војници Српске војске на Солунском фронту, обојица су преживели и чак су се једном срели у рову пробијајући Солунски фронт. Прадеда Јован је као војник лечен од тифуса у Бизерти у Тунису. Бродом је из Скадра, после прегледа Француских лекара пребачен у Бизерту. Успешно се опоравио и вратио у свој родни крај у Врановину.

АНЕГДОТА: Сви у фамилији моје ангажовање у политици везују са прадедом Тилом, али кажу да смо различитог политичког опредељења.

БИОГРАФИЈА: Основну школу и гимназију завршила сам у Новом Пазару, Филозофски факултет у Београду. По занимању сам дипломирани педагог. Две године радила сам као асистент на Филозофском факултету, затим као руководилац приватне агенције „Дионис“, консултант у приватном предузећу „Fill-trade“.

Политичка каријера – помоћник председника СО Вождовац и народна посланица, заменица шефа посланичке групе, потпредседница Нове Србије у другом мандату.

ПОРОДИЦА: Удата сам и имам две ћерке, Александру и Дарију. Александра има 15 година и иде у први разред Гимназије, а Дарија је четврти разред Основне школе.

 

ИЗВОР: Дубравка Филиповски за портал Порекло. Приредила сарадница портала Порекло Весна Живановић.


Коментари (3)

  • Rade

    Dubravka da nismo rodbina i ja slavi sv. Alimpija….

    Одговори
  • Stefan

    Zdravo,po prici mog dede, on je potomak jednog od brace Cekanovica tj Mirka cekanovica i on se naselio u selo Sase kod Raske… Pa su kasnije uzeli prezime Mirkovic…

    Одговори
  • Aleksandar

    Nije mi jasan ovaj deo: ,,Прадеда по оцу, Теофил (надимак Тиле) борио се као војник Српске војске против Отоманске империје у Кумановској бици и био заробљен, па је пет година служио казну у Турском граду Ђунстендил“.
    Kumanovska bitka je bila 1912. god. a otomanska vojska je te godine i proterana sa ovih prostora, tako da je grad Ćustendil koji je te 1912. god. zaista bio turski već 1913. god. pripao Bugarskoj koja je pak te 1913. god. zaratila sa Srbijom zbog podele teritorija, ali je Srbija u savezništvu sa Crnom Gorom i Grčkom izašla kao pobednik i u ovom ratu. Zato mi je malo nejasno kako je moguće da je taj njen pradeda Tile mogao ostati do 1918. god. u zatvoru u Ćustendilu kao vojni zarobljenik koga su zarobili turci u vreme dok je Srbija bila saveznik sa Bugarskom i da je držan u zatvoru i 1913. god. iako je te godine Srbija vojno porazila i Bugarsku, kao i prethodne god. Tursku? Verovatno je tu neki deo saćuvane priče pogrešno ispričan i kao takav ostao zapamćen.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top