Порекло презимена, село Петка (Лазаревац)

26. септембар 2013.

коментара: 5

Порекло становништва села Петка, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Петка је на побрђу које се троугласто увлачи између Колубаре и Љига. Оно је отворено према северу, јер се испод самог насеља пружа колубарска равница. Положај јужног дела насеља је брдовит и испресецан долинама сеоских потока, а северни је у подножју побрђа и он је у равници. Куће су по странама коса и у плитким долинама потока. Оне су груписане по родовима, али је ипак издвојеност појединих насеља неприметна. Насеље је разређеног типа и дели се на два краја; Обршина је Доњи Крај а Дубока Јаруга је Горњи Крај села у долини потока истог мена.

Воде.

Кроз село протичу потоци Дубока Јаруга, Река и још два безимена потока који лети пресушују. За пиће и за домаће потребе употребљава се бунарска вода. У крају Обрашини има извор истог имена, а извор Бубања је недалеко од железничке станице у Лазаревцу и у крају насеља.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су измешане на овим местима: Великој Ливади, Рту, Лугу, Гају, Кућеринама, Обреновимм Ливадама, Вељковом Брду, Голом Брду, Ћерамидишту, Сеници, Црквеном Лугу, Ади, Очази, Потесу и у Виноиградима.

Шума је на Рту.

Старине у селу.

Испод Голог Брда, до Ћелија, изорава се камење од зидина некаквих грађевина, затим парчад од црепова, лонаца и црепуља а нађе се и по која пара „бакаруша“. Недалеко од овог места постојала је до скоро бара, која није никада пресушивала. По народном веровању ту се ноћу „привиђао“ коњ у води, пласт сена како плови по бари, запаљена кандила и др.

Старо насеље овога села било је на месту Кућеринама, до Лазаревца. Данас од тог насеља нема остатака. Један пут у крају Оброшини назива се Костин Сокак. По предању ту је још за Турака имао „дућан“ неки Коста Цинцарин, који је „јеспап“ (робу) доносио на коњу, па је по њему тај пут добио име.

Настанак села.

Данашња црква је у Доњем Крају села, поред пута који води из Лазаревца за Лајковац. Ђорђе Магарашевић је видео на свом путовању 1827. године разваљену цркву коју народ назива Петка, а тако се назива и село. По предању, које је забележжио Магарашевић, била су три брата: Петко, Марко и Стеван. Они су имали сестру Доку. Два млађа брата пођу у војску, а најстаријем брату Петку наруче, да подигне четири једнаке задужбине. Петко то и учини, али своју најлепше украси. „Божје провиђење“ учини, да Петкова црква никада није пропевала.

Подаци о селу.

Данашњу цркву подигао је 1864. године предак данашњег рода Стошића из Петке. Она слави Св. Петку Параскеву. Литија се носи о Белој Суботи пред Петровске покладе. Код црква је стара општинска судница и сеоско гробље. У селу се вади камен кречњак за зидање зграда и печење креча.

По архивским подацима Петка се као насеље први пут помиње 1811. године, а 1818. године је у њој било 26 кућа. Године 1844. Петка је имала 48 кућа са 307 становника. Данас у њој има има 19 родова са 237 кућа и два циганска рода са 8 кућа.

 

Порекло становништва.

Старинци или најстарији досељеници не знају за своју старину. У те најстарије родове рачунају се:

Пакићи (Марковићи, Новаковићи, изумрли Панићи), славе Никољдан.

Пауновићи (Мартићи и изумрли Аћимовићи) славе Јовањдан.

Пре Карађорђевог устанка доселили су се ови родови:

Томанићи су од Сјенице, Јовањдан.

Иванковићи (Росићи, Ракићи, Стошићи, Ивановићи, Павловићи и Близнаковићи) су били један род; данас су се већ разродили, Славе Стевањдан. Они су старином од Сјенице. Једно време су били у „бежанији у преку“, па су се отуда повратили. Огранци овога рода су:

Први огранак чине:

Мијатовићи, Јовановићи и Петровићи.

Други огранак чине:

Матићи, Илићи и Марковићи и сви они славе Стевањдан.

У 19. веку доселило се девет родова:

Филиповићи, чукундед Филип Маџарин доселио се од Фрушке Горе у Шопић, где је у лову погинуо, па му се синови преселили у Петку, Мратиндан.

Милојевићи (Јанковићи, изумрли Богдановићи) су се доселили од Новог Пазара. Они су дошли на имање Стошића и узели њихову славу, Стевањдан.

Живановићи (Јанковићи други) су од претка кнеза Живана из Ћелија, славе Св. Гаврила.

Из Босне су се доселили ови родови:

Крстићи, Јовањдан.

Радонићи, Стевањдан.

Марковићи, Петровдан, а сада слеве Часне Вериге; род су им Мартићи у Паљувима (Тамнава) и Митровићи у Вреоцима.

Остојићи, Никољдан.

Милошевићи, Ђурђевдан.

Кнежевићи, Ђурђевдан.

Новији досељеници су:

Ђинђићи, доселили су се из Пријепоља, Никољдан.

Веселиновић се доселио жени у кућу из Барзиловице, Јовањдан и „слава прочевља“ Часне Вериге.

Дамњановићи су из Вреоца, Игњатијевдан.

Ђокићи су из Стубице, Аранђеловдан.

Бојићи су из Шушњара, Никољдан.

Марчетић је из Далмације, Никољдан а слави и женину славу – Стевањдан.

У овом селу има два циганска рода:

Живојиновићи су гурбети, ковачи, сада су се стално настанили, Св. Петка Параскева.

Ђурићи су такође гурбети,Никољдан.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. valentina bliznakovic

    da li postoji rodoslov za porodicu bliznakovic iz petke

    • Ljubinko

      Ja, Ljubinko, najstariji imam podatke za sedam(7) generacija Bliznakovica koji su dobili prezime zato što su prvi bili Radoje i Bogoje(veoma čudna sudbina). Dalje sam skupljaoi ženski deo rodoslova, i bočne ženske linije. Ja sam u novebru2016 dobio unuku Valentinu od ćerke Jasmine (Bliznakovic) Lesendrić. Ako želite više imate mail pa se javite . Ako ne mislim da je znatiželja postojala!! Pozdrav…..

  2. valentina bliznakovic
    18. јануар 2014. у 22:13

    da li postoji rodoslov za porodicu bliznakovic iz petke
    _______________________________________________
    У књизи не постоји. Иначе у књигама овог типа не пишу се родослови, само порекла презимена. Родослове праве појединци за поједина села (углавном) као што је Воја Миљанић направио за села лајковачке Тамнаве, Владимир Бајић за Јабучје и Мија Станимировић за Бргуле. То је што знам о родословима. Могуће је у Архиву Србије пронаћи попис из 1863. године и на основу њега направити сопствени родослов, под условом да знате ко вам је, по мушкој линији, прадеда или још боље чукундеда.

  3. Ljubinko

    Pisah o prezimenu ovom prethodnom, pročitaj sve pa se javi!

  4. valentina hadzic

    postovani ljubinko,ja sam valentina,moj otac bogoljub je rodom iz petke od oca aleksandra i majke zorke bliznakovic.volela bih da znam nesto vise o toj porodici pa ako vam nije tesko javite mi se ma mail [email protected],hvala