Једно крајишко писмо (Париз, 1.2.1812.)

21. септембар 2013.

коментара: 4

Карта Француског царства (1811. године)

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5e/1french-empire1811.jpg

 

“Није то било једино неугодно изненађење током паришког боравка. Друго, много горе, било је отпуштање 26 људи из састава регименте, »welche im Felde nicht wohl verwendet werden könnten«. Тачно половина били су официри: капетани Тинтор, Масловара, Андријевић, Сутара и Родић, натпоручници Остојић, Демић, Шашић, Трешић, Грујић, Хатић и потпоручници Славић и Бекић. Судећи према њиховим презименима, били су то највећим дијелом банијски официри православне вјере. Jolyjeva одлука је била у непосредној вези с Наполéоновим наређењем о замјени непоузданих крајишких официра францускима и с учесталим пуковниковим захтјевима да му се одобре француски официри који ће бити способни удовољавати новим потребама јединице као лаке пјешадијске регименте по француском обрасцу.”

Литература: Drago Roksandić, Vojna Hrvatska – La Croatie militaire (1809-1813), Zagreb, 1988.

 

Писмо

“Његовој екселенцији господину војводи de Feltre, министру рата.

Ваша екселенцијо,
Његова екселенција господин маршал војвода од Дубровника, узевши командовање нашом покрајином, увео нас је као официре у француску службу и увјерио нас да ће се према нама односити као према француским официрима. Служили смо од тада до данас и понашали се као што требају ревни војници и часни официри, као што потврђују свједоџбе које имамо.
Стигавши у Париз са својом региментом нас тринаесторо неочекивано је примило, наређењем Ваше екселенције, своју оставку. Не припада нам да желимо питати који је томе разлог, иако се врло искрено осјећамо сигурни да нисмо заслужили такву судбину.
Али, једино што нам остаје у тако жалосном положају је да си дозволимо слободу да изложимо Вашој екселенцији да будући да смо рођени у ратној професији и с тим у вези од наше најраније младости упућени у то умијеће, ми не бисмо знали зарађивати за свој живот у било каквом другом занату или послу. Немајући, уосталом, никаква иметка, били бисмо без прихода, несретни и биједни.
Ваша екселенција ће видјети из приложеног прегледа да служимо велик број година, (видјет ће) наше ратне походе и ране које смо задобили. Према томе, усуђујемо се молити Вашу екселенцију или да нас намјести у 2. регименту Војне Хрватске, гдје се уосталом налази много непопуњених официрских мјеста или да нам одобри мировине у складу с нашим чиновима, да не бисмо били изложени, послије таквог великог броја година у служби и напора, несретној судбини да просимо за свој крух, што не вјерујемо да смо заслужили. Имамо част бити, с дубоким поштовањем, господине, врло смјерне и врло покорне слуге Ваше екселенције.

Капетан Тинтор
Капетан Масловара
Капетан Андријевић
Капетан Сутара
Капетан Родић
Натпоручник Остојић
Натпоручник Демић
Натпоручник Шашић
Натпоручник Трешић
Натпоручник Грујић
Натпоручник Хатић
Потпоручник Славић
Потпоручник Бекић

Приредио: Петар Демић, сарадник портала Порекло

Коментари (4)

Leave a Reply to Јовица Кртинић

4 коментара

  1. Милорад Богдановић

    Интересује ме гдје се још спомиње презиме СЛАВИЋ, осим у Славонији и Тимару, и коју славу славе?
    Између Приједора и Бањалуке, бивши простор Тимар, и данас се налази село Славићка, а катастарски још се води под именом Славићи.

  2. Јовица Кртинић

    Поздрав, Милораде.

    Славићи су српски род са Баније, матица им је село Крчево, општина Костајница. У Крчеву их је 1948. године било 15 кућа. Осим у Крчеву било их је у још неким костајничким селима. Према шематизму Горњо – Карловачке епархије из 1883. године, Славићи на простору Горње Крајине славили су Аранђеловдан и Никољдан.

    Иначе, Банија је насељена углавном из Поткозарја и из Поуња.

    Поздрав,
    Петар Демић

  3. Милорад Богдановић

    Хвала Јовице, хвала Петре.
    Ево тек сад сам “налетио” на одговор. Зато сам предлагао да макар 24 сата остану видни новитети како се неби “изгубило”.