Порекло презимена, село Роћевић (Зворник)

18. септембар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Роћевић, општина Зворник (Република Српска). Према истраживању Салиха Куленовића ”Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког подриња”, спроведеном у периоду 1972-1982. година. Приредио сарадник портала Порекло Младен Гајић.

 

Роћевић је смјештен између Пађина на западу и Доњег и Горњег Шепка на истоку. На југу насеље почиње одмах уз лијеву страну зворничко-бијељинског пута, а на сјеверу се граничи са Локањом. По територији ово је доста велико насеље, а на трећем је мјесту и по броју становника и то одмах послије Трновице и Г. Шепка. Према попису из 1971. године Роћевић је имао 1053 становника и 242 домаћинства, а 1981. године 1187 становника и 285 домаћинстава и 313 кућа.

О томе како је насеље добило име сазнали смо од старијих казивача. Становништво се раније доста бавило пчеларством, те да је од ријечи рој, одн. по ројењу пчела постао топоним Ројчевић. Овакав назив у народу одржао се све до периода између два свјетска рата, а као такав је унесен у секцијске карте 1:50 000 које су раније рађене.

Данашње становништво Роћевића живи у слједећим засеоцима: Језеру, Врелима, Пецкој, Средњем Роћевићу, Бараковини и Потоку.

Према очуваној традицији у заселак Језеро прије 100 година први се доселио Мато Јовановић. Он је касније довео Симу Богдановића из Китовница. Богдановићи (Илиндан, – , 1 к, 6к) и данас овдје живе, а даље поријекло им је из Црне Горе; дакле ова породица се прво доселила у Китовнице, а затим у заселак Језеро.

Осим наведених породица овдје живе још и Вуковићи, зване Ере (Јовањдан), Милошевићи (Аврамијевдан), Ковачевићи (Лучиндан), Станојевићи (Јовањдан), Јовановићи (Аврамијевдан), Станојевићи (Алемпијевдан) и Николићи (Ђурђиц).

Вуковићи (Јовањдан; -, 3к, 8к) су се доселили из Херцеговине (околине Гацког); изгледа да се ова породица овдје најкасније доселила, јер је још увијек остало у сјећању да је предак ове породице Мићо, звани Еро, догонио овце из Гацког у ове крајеве, па су га људи молили да им “тори земљу”.

Ковачевићи (Лучиндан; -, 2к, 1к) су се овдје доселили око 1895. године из околине Метковића; прво су се настанили у Локањ, а како им се ту није допало, онда су се преселили у Роћевић.

Милошевићи (Аврамијевдан; 1 к) су овдје од 1950. године; домаћин ове породице је поријеклом из Јасенице. Ови Милошевићи нису у сродству са презимењацима из Пађина. Јовановићи (Аврамијевдан; 1к) су такође из Јасенице, огранак Васића. Око 1920. године један члан ове породице доселио су у Средњи Роћевић, а од прије 17 година ова продица живи у засеоку Језеру.

Станојевићи (3к данас) су доселили из Пађина прије десетак година. Куће су саградили на имању Вида Богдановића који им је продао плацеве. Овдје су настањени и њихови презимењаци с којима нису у сродству. Ову други Станојевићи су из Средњег Роћевића, а купили су плацеве од Вуковића. У заселак Језерво населила се 1975. године и породица Николића (Ђурђиц; 1 к), а дошли су из засеока Врела.

О поријеклу породица које су настањене у Средњем Роћевићу дознали смо следеће:

Лакићи (Лазаревдан; 3к, 2к, 1к) су поријеклом из Херцеговине. Прије Другог светског рата једна кућа Лакића се презвала у Јовиће, промијенила је презиме.

Писићи звани Ранкићи (Алемпијевдан, 2к, 3к, 20к) су се прије 200 година доселили из Херцеговине.

Стевановићи (Ђурђевдан; 7к, 19к, 17) су поријеклом из Гацког. Имају надимак Чолићи, а добили су га по дједу који је био “чуруг у руку”. Према очуваној традицији предак ове породице убио је “Турчина“, па је онда побјегао и населио се у заселак Пецку.

Јовићи звани Пајићи (Јовањдан; 3к, 7к, 14к) су пред крај турске управе доселили из засеока Пецке. Према очуваној традицији у наведеном засеоку живјела су четири брата који су даљим поријеклом из Херцеговине.

Савићи звани Матићи (Аврамијевдан; 3к, 3к, 4к) “су Ере”, из Херцеговине су, али нисмо могли поближе одредити када су се овдје доселили. Надимак су добили по оцу Матији.

Лукићи (Аврамијевдан, 1 к, 2к, 4к) су поријеклом из Херцеговине.

Вуковићи (Јовањдан; 1к, 2к, 2к) “су Ере”, из Херцеговине су.

Јовановићи (Аврамијевдан; 1к данас) доселили су око 1918. године из Јасенице, а породица Јекића званих Јекарића (2к данас) су се прије другог свјетског рата доселиле из засеока Потока.

О поријеклу Николића (Никољдан; 2к, 3к, 5к) нисмо могли ништа одређеније сазнати. Постоји и једна друга породица са истим презименом и истом славом, али нису међусобно ни у какавом сродству; ови други су се овдје доселили прије другог свјетског рата из Пилице. Такође, нисмо могли ништа дознати ни о поријеклу Станимировића (Алемпијевдан; 2к, 2к, 2к) Стевића (Аврамијевдан; 1к, 1к, 1к) и Марковића званих Станића (Јовањдан; 1к,, 3к, 5к).

У засеоку Пецкој “старосидиоцима” се сматрају Маринковићи (Јовањдан; 2к, 4к, 10к), Аћимовићи (Јовањдан; 3к, 5к, 10к), рођаци су са Маринковићима, Јовићи (Јовањдан; 4к, 3к, 5к), рођаци су са Маринковићима и Аћимовићима, Танацковићи (Јовањдан; 3к, 3к, 6-7к), Илићи (Ђурђевдан; 2к, 2к, 7к), Видаковићи звани Сокићи (Ђурђевдан; 3к, 2к, 5к); у сродству су са Илићима, Јекићи (Ђурђевдан; 1к, 1к, 8-10к); рођаци су са претходне три фамилије, Новаковићи (Миољдан; 2к, 2к, 5к), Рикићи, звани, Тришићи (Миољдан; 4к, 4к, 5к) и Тодоровићи (Аврамијевдан; 1к, 1к, 1к).

Стојановићи, звани Станишићи, (Марковдан; 2к, 5, 12к) су се пред крај турске управе доселили из Бара (подручје Горње Пилице).

Стјепановићи (Никољдан; 1к, 2к, 7к) су такође однекуд доселили, али се није одржала традиција о поријеклу.

Предак Мићића, званих Закића, (Ђурђевдан; 1к, 2к, 6к) је из Локања; својевремено овдје је дошао жени у кућу. Симанићи (Никољдан) су такође поријеклом из Локања, а овдје су доселили прије Другог свјетског рата. Данас их има око 5 кућа.

Стевановићи звани Кошарићи (1к, 3к, 2к) су поријеклом из Зенице. Један од чланова овог рода Стевановић Владо, рођен 1912. године причао нам је како му се дјед овдје доселио.

О поријеклу Димитрића, званих Пелагића, нисмо ништа поуздано сазнали, изузев што су надимак добили по мајци Пелагији.

У засеоку Потоку “старосидиоцима” се сматрају Станимировићи (Алемпијевдан; 2к, 2к, 2к), Јекић звани Јекарићи (Аврамијевдан; 1к, 2к, 2к) и Станојевићи (Алемпијевдан; 1к, 2к, 2к).

Ристићи (Ђурђевдан) су овдје доселили из Дугог Поља (село Рухотина код Јање) у периоду између два свјетска рата.

У засеоку Бараковини “старосидиоцима” се сматрају Мићићи, звани Симанићи (Аранђеловдан; 1к, 1к, 2к) и Лазаревићи звани Машићи (Аврамијевдан; 4к, 7к, 7к).

Ракићи, звани Болићи (Аврамијевдан) су прије другог свјетског рата дошли из Шетића, а Томићи (Ђурђевдан; 1 к, 1 к, 1 к) су из Локања; предак им се овдје доселио пред крај турске управе.

И у засеоку Врелима као и у претходна два, мало је породица, а многе од њих се расељавају и настањују ближе зворничко-бијељинском путу.

Према саопштењу старијих казивача Матићи (Ђурђиц; 3к данас) и Николићи (Ђурђиц; 1 к, 7-8к, 8к) су “једна фамилија”, поријеклом су из Херцеговине, а овдје су се прије 180 година доселила два брата Нико и Мато.

Илићи звани Тешићи-Станићи (Никољдан; 2к, 2к, 4) су из Локања; предак ове породице је негдје пред крај турске управе овдје дошао (ушао жени у кућу).

Марковићи (Ђурђевдан; 2к, 4к, 4к) су се овдје доселили из Мајевице за вријеме турске управе.

Зекићи, звани Пантићи (Јовањдан; 1 к, 2к, 5к) су “од ‘Ерцеговине”, а доселили су за вријеме аустроугарске, а можда и пред крај турске управе.

Предак породице Крстића (Лучиндан; 1к, 2к, 5к) поријеклом је из Трновице. Овдје се настанио за вријеме аустроугарске управе након што се оженио одавде и ту остао. Исти случај је и са породицом Томића (Аранђеловдан; 3к данас) која је такође поријеклом из Трновице. Предак ове породице је око 1925. године “ушао жени у кућу”.

О поријеклу породице Дамњановић (Митровдан; 2к, 2к, 2к) нисмо ништа поуздано сазнали.

Данас у Роћевићу постоје три православна гробља; једно у Врелима, друго у Средњем Роћевићу и треће у Пецкој.

Све до почетка другог свјестског рата у Роћевићу су живјели и Муслимани. Од муслиманских породица које су овдје живјеле наводимо: Имамовиће (3к), Суљиће зване Гачане (5к), Авдиће (1к), Мелезановиће (1к), Хусејновиће (1к) и Зејнилагиће (1 к). О поријеклу наведених породица нисмо ништа поближе дознали, изузев да су Суљићи из Херцеговине. Данашњи чланови ових породица живе у Козлуку, Горњем Шепку и Бијељини.

И данас постоји у овом насељу муслиманско гробље у којем има неколико нишана (надгробних споменика).

 

ИЗВОР: Салих Куленовић – Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког подриња. Приредио сарадник портала Порекло Младен Гајић.

____________________________________________________________________________________________________

.

Попис породица у Роћевићу данас:

Аћимовић (Јовањдан)

Богдановић (Илиндан)

Вуковић (Јовањдан)

Видаковић (Ђурђевдан)

Гајић (Никољдан)

Ђурић (Никољдан)

Ивановић (Аврамијевдан)

Илић (Ђурђевдан)

Јанковић ( Аранђеловдан)

Јекић (Висиљевдан)

Јовановић-Васић (Аврамијевдан)

Јовић (Јовањдан)

Ковачевић (Лучиндан) / огранак ових Ковачевића престављају и њихови презимењаци у Брасини, Мали Зворник

Којић (Марковдан)

Лакић (Лазаревдан)

Лазаревић (Аврамијевдан)

Лукић (Аврамијевдан)

Маринковић (Јовањдан)

Марјановић (Михољдан)

Марковић (Јовањдан)

Матић (Ђурђиц)

Митровић (Аврамијевдан)

Мићић (Стјепањдан)

Николић (Никољдан)

Новаковић (Михољдан)

Пантић (Аранђеловдан)

Перић (Никољдан)

Писић (Алимпијевдан)

Обрадовић (Аврамијевдан)

Ракић (Никољдан)

Ракић (Аврамијевдан)

Ристић (Ђурђевдан)

Савић (Аврамијевдан)

Симанић (Никољдан)

Станојевић (Алимпијевдан)

Стевановић ”Чолић” (Ђурђевдан)

Стојановић (Марковдан)

Танацковић (Јовањдан)

Тодоровић (Ђурђевдан)

Тривковић (Лазаревдан)

.

ПРИРЕДИЛИКрсто Вуковић, Горана Вуковић, Ратко Вуковић

.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ilija Lukić

    Pecka,Lukići došli iz Lokanja porijeklo Hercegovina,4kuće slavimo Sv.Nikolu. Hvala.