Порекло презимена, село Бистрица (Лазаревац)

5. септембар 2013.

коментара: 7

Порекло становништва села Бистрица, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Бистрица је у изворишној челенци Бистричке Реке, леве притоке Пештана. Између бистричког и малоцрљеничког потеса је сеоски пут који води преко Кочиног Поља; од Барошевца је насеље одвојено брдом Петлачом, према Зеокама је потес Ивковача, до Дрена је Мартински Крај, до Лукавице је Кременичица, до Барзиловице Крајни Рт и према Трбушници је Река. Куће су по странама брда и по косама, понегде груписане по родовима. Насеље је више разбијеног него разређеног типа. Оно се дели на крајеве: Речани, Мартински Карај, Алуга, Цоровито и Лазаревића Крај.

Воде.

Бистрица има добру изворску воду. У Цоровиту има три безимена извора који не пресушују; извори Шошинац и Стублина су у Алугама и безимени извор у Реци. У Лазаревића Крају има три безимена извора који не пресушују. У Мартинском Крају има неколико бунара који лети пресушују. Осим воде са извора служе се за пиће и остале домаће потребе водом из бунара, а стока се напаја на речицама.

Кроз село протиче Бистричка Река. Она постаје од Селичког Потока и Стублине. У Бистричку Реку утичу три безимена потока који протичу кроз Цоровито само за време киша и отапања снега.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су: Потес, Орачић, Слане Баре, Цветинац, Ивковач, Вис, Брдо усред села, Крајни Рт, Збеговиште, Њиве крај друма, Алуга, Цоровито, Бојанчани или Бојанско Поље, Поље и брдо Раковац. Остали потес се назива по родовима: Њиве Симића, Њиве Кузмановића, Платанића, итд.

Подаци о селу.

Старо гробље је код данашњег у Алузи. Литија се носи на Мали Спасовдан а молитва (заветина) се држи у недељу пред Св. Илију код сеосске куће.

Најстарији писани помен о овом селу је из 1664. године, па се затим помиње тек 1811. и 1818. године. Према томе данашње насеље је засновано у другој половини 18. века. Није се могло поуздано утврдити, да ли су преци данашњих најстаријих родова у овом селу имали неке везе са становништвом старог насеља у Бистрици. Године 1818. било је у њему 22 куће, а 1844. године имало је 41 кућу са 226 становника. Данас Бистрица има 15 родова са 99 кућа и један цигански род са 3 куће.

 

Порекло становништва.

Крајем 18. века доселило се 6 родова, али се не зна одакле*.

*Старац Никола Михаиловић, који је имао, кад смо га посетили, 87 година живота, није знао да нам да поближе податке о старијим родовима.

Бранковићи, Алексићи и Ђорђевићи су били један род, па су се у току времена разродили, славе Никољдан.

Недељковићи, Кузмановићи, Павловићи и Ранковићи су један род, славе Алимпијевдан.

Платанићи, Јовичићи и Павловићи су један род, али су се у међувремену разродили, славе Ђурђиц.

Симићи, Тешићи и Обрадовићи су један род, славе Јовањдан.

Крстићи, славе Ђурђевдан.

После Карађорђевог устанка доселили су се ови родови:

Гајићи су од изумрлих Михаиловића у Трбушници, славе Ђурђевдан.

Михаиловићи су од Сјенице, славе Никољдан.

Николићи су из Врбице у Лепеници, славе Аранђеловдан.

Миловановићи су из околине Призрена, славе Стевањдан.

Стојковићи су са Овчег Поља, славе Алимпијевдан.

Милорадовићи су из Сече Реке (Сјече Ријеке) код Косјерића, доселили се 1876. године, славе Стевањдан.

Радојичићи су из Босне; имају одсељенике у Зеокама, славе Јовањдан.

Ристићи су из околине Пирота, славе Никољдан.

Ранковић други је дошао из Сакуља жени у кућу, слави Никољдан.

Пајићи живе у Мартинском Крају, Цигани ковачи, гурбети, славе Св. Петку.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. jelena disic

    zanima me poreklo prezimena Lazarevic i sela Bistrica kod Lazarevca……..Preskocili ste dosta prezimena i u nekim drugim mestima koja su me zanimala………i jos samo jedna zamerka neke delove sela niste dobro napisali…….

    • Mile Lazarević

      Poštovana,
      poreklo prezimena Lazarević dolazi od Lazara.
      U Bistricu se krajen početkom 19. veka doselio Stojan (J)Evtić (negde iz stare Srbije) i imao dva sina – jednog čije ime ne znam i koji nije imao poroda, a drugi se zvao Lazar i on je imao četiri sina. Od njega potiče prezime Lazarević (pre 19. veka prezime nije bilo stalno već se nasleđivalo od imena oca).
      Jedan od ta četiri sina je bio Miloš (1841-1888), koji je imao čak 12 dece, a čiji je najstariji sin
      Živojin (1867-1919) moj direktan potomak.
      Dakle:
      Stojan-Lazar-Miloš(1841-1888)-Živojin(1867-1919)-Mladen(1888-1965)-Miladin(1910-1981)-Radojica(1939-2010)-Mile(1970-). Ja sam osma generacija Lazarevića u Bistrici.

  2. Радомир Ракић

    Није “Кременичица” већ Кременица!То је брдо које је познато по Колубарској бици и Гвозденом пуку из Великог рата!
    Ту је погинуо Миливоје Стојановић Брка,командант Гвозденог пука!
    Молим админе да исправе ово!Хвала!

    • Mile Lazarević

      U Bistrici postoje oba toponima – Kremenica i Kremeničica. Deo gde je postavljeno spomen obeležje (kota 359) narod u selu je oduvek zvao “Kremeničica” a predeo nešto dalje ka Barzilovici (koji je i nešto viši – kota 379) je zvat Kremenicom ili Krajnjim rtom. I u zemljišnjim knjigama se njive na ovom prvom uzvišenju knjiže kao “kremeničica”
      U stvari ceo taj pojas između Bistričkog visa(357), Starače(394) i Stubičkog visa(396) jeste Kremenica.

  3. Tomislav

    Zovem se Nedeljkovic Tomislav.
    Otac mi je Miodrag Nedeljkovic rodjen u Bistrici 10.07.1947 kao prvo dete od oca Radojka i majke Danice.
    Preslava Spasovnad slava Sv.Alimpije.
    Ako ima neko da misli da je u rodu neka se javi bilo.bi mi drago.

    • Mile Lazarević

      U Bistrici i okolini imate veliki broj rođaka.
      Familija Nedeljković je jedna od većih u selu. Na Fejsbook stranici “Кременица-Бистрица, Лазаревац” možete pogledati pratioce i svi Nedeljkovići koje tu pronađete su vam rođaci pa ih možete kontaktirati.

    • Barzilovac

      Poštovani Tomislave.Mislim da smo rodjaci ”po babine linije”.Naime moja baba po ocu je bila Dikosava je bila kćerka Jovana Nedeljković(DŽudže).Po njemu su i svi Nedeljkovici dobili nadimak ”Džudžici”.Znaš li možda kako Ti se zvao dedin otac(pradeda).Gde sada živiš.Pozdrav.