Порекло презимена, село Врапче (Вогошћа)

Порекло становништва села Врапче, општина Вогошћа. Према студији Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоча у Босни“  из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић. 

По управној подјели, у овој су „махали“ села Врапче и Поткрајци (у нишићском љетопису стоји Поткрајчићи). Махала је високо по странама испод брда Мотке (1253 м.; огранци Мотке су: Побриница, Главица, Јабука и Локва), десно од речице Вогошће.

Главна су врела у Врапчу: Жорци, Муслук, Ласци и Грожњићевица, а мањих врела има и по њивама. У Поткрајцима је једна чесма крај куће. Муслук и Грожњићевица отичу y Потоке лијево од села а Потоци у Вогошћу. Осим њих су Крушћански и Паклински Поток.

Земље и шуме.

Зирати су у Врапчу по странама око села и зову се: Њиве, Реџеповина, Ласци, Латице, Врбице, Брдо, Равна Њива, Шајин Врт, Гумаље, Селишће, Врапчаница, Јулари, Сеоци и Ђедов До. У Поткрајцима су њиве по Луци, затим Пресјека, Њивине и Поткрајчићи. „Чаира (су) више Врапча у Мотки: Хуњадовина, Залишће, Побрдаљ, Љута Страна, Шабино Брдо. Незук, Вележ, Чосовина, Пизлова Њива, Даутовина.“ Шуме има мало: Гај, Паклине, Мотка, Гај у Поткрајцима и шума Башчица на лијевој обали Вогошће. По тим су шумама и испаше.

Тип нсеља и остали подаци.

Врапче је заједнички назив за неколико скупина кућа. То су: „село“, Реџеповина, Врбице, Ласци и Окрет. Има свега 11 породица, а 13 кућа.

Нема никаквих прича o постанку имена села Врапча. Стари су људи причали, да је било неко „село“ на мјесту Жорцима, који се зову по томе што се је ту био населио неки из Жорака. Села ове махале су много страдавала, чак и у најновијој прошлости. Прича се, да су послије једне куге на Врапчу остали један Јовковић од православних, а од муслимана једна удовица и дјед Халиловића, који је онда узео ту удовицу и добио њену земљу. Становништво се је послије опет намножило, али је страдало за вријеме Свјетскога Рата.

Пред рат је било у селу 14 муслиманских породица, па су од њих неке помрле од глади а неке иселиле. Иселили су у Сарајево Жере, који су старином од Алића у Гори и који: још има y Угоском те у Вишњици у височком срезу Хаџићи у Тиховиће, и Аземовићи. Прије рата одселили су у Турску Рамићи. Иселили су Шехићи али још држе своју земљу у Врапчу; дјед им је имао чифлук у Жупчи, у височком срезу, а можда је и сам био поријеклом из тог села. У нашићском љетопису помиње се и неки Капић као власник двају чифлука; можда је био из Сарајева. То су и разлози због којих садашњи становници не знају ништа више о прошлости ових села.

Муслимани:

Халиловићи (2 породице у 4 куће) су старином из Загорја, одакле су рано доселили.  Један од њих преселио се 1927. у Солаковиће у височком срезу.

Рамићи (1 кућа) су старином из Вукасовића. Има их у Дубоковићима.

Алићи (1 кућа) отац им је дошао из Посавине на много година пре окупације.

Латифовић (1 кућа) дошао с Горе, где још има рода, пошто се овде оженио од Алића.

Православни:

Јовковићи (4 куће, Срђевдан), род су с Његама у Сарајевском Пољу, а пореклом су из Грдијевића под Његуш-планином. По другој причи, Јовковићи су из Дробњака, још тачније из Госпице. Биће да је ово друго предање тачно.

Перићи (2 куће, Никољдан). Старо им је презиме Ђурићи. Од прађеда Пере су прозвани Перићи. Перо је доселио из Херцеговине и настанио у Хајдановићима. Из Хајдановића су преселили у Клакише, а из Клакиша у Будишиће. Прађед Перо са сином Илијом одвоји се од сина Ристе и пресели се из Будишића у Нарево, а Ристо остаде у Будишићима. Из Будишића пресели у Поткрајчиће 1843. Године.

Православно гробље је на Латицама, а муслиманско на Храстовима

ИЗВОР: Вогошћа и Биоча у Босни, Миленко С. Филиповић, 1930. године.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.