Порекло презимена, село Брезовице (Чачак)

19. август 2013.

коментара: 1

Порекло становништва село Брезовице (Брезовица), град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку.

Малено село Брезовице налази се се на самом гребену планине Јелице. Гранична насеља су му: Лазац (источно, у општини Краљево), Каона, Властељице и Милатовићи (јужно, општина Лучани), Рајац и Петница (западно и северно, општина Чачак).

Остаци материјалне културе из минулих векова, ретка документа и народна предања сведоче далеку прошлост села. Један надгробни споменик на сеоском гробљу у Мајсторовићима, према урезаним знацима и стилским обележјима, одводи истраживаче у трајање људског живота на овом простору у XIV веку. Први писани документ, поименични попис влаха Смедеревског санџака из 1528. године, помиње, дакле у XVI веку, село Брезовице (други назив Станча) у кадилуку Пожега са девет домова, 18 табија и једним ратајем. Село је припадало кнежини кнеза Радоја, сина Вукача. И неки други пописи из XVI века „знају“ за Брезовице. Село је, иначе, 1820. године имало пет кућа, седам ожењених и 22 арачке главе. Наредне године Брезовице су пописане у оквиру горачког среза, касније, све до после другог светског рата, административно су припадале драгачевском срезу. Дуго су се налазиле у саставу општине Каона, која се, понекад, у XIX веку, звала и брезовачка. На далеку прошлост села упућује и „Грчко гробље“ у Мајсторовићима, у коме су, по сведочењу мештана, сахрањивани људи који су давно напустили овај.

Село је, кажу мештани, добило име по великим брезама у шумама на планини Јелици, на чијим се северним падинама, при самом врху, налази.

На људе, њихово битисање и на одређене појаве упућује топоними Брезовица: Селиште (најстарији део села, тамо где је и „Грчко гробље“), Бућинац, Гарковине, Велика башча. Остали топоними сведоче облике земљишта: Пољане, Ливаде…

 

Становништво Брезовица у целини је досељеничко.

Бојовићи (7 к, Никољдан) и Милекићи (8 к, Никољдан) један су род. Досељени су у Карађорђево доба из села Штаваљ код Сјенице. У Брезовице је дошао неки Веселин са супругом Утвом, која је била була, па ју је муж преотео од Турака. Они су имали шест синова – Боја, Милеку (Милику), Лазара, Раосава, Радисава и Јоксима. Од Боја су Бојовићи, од Милеке (Милике) – Милекићи (Миликићи). Од Лазара – Лазовићи у суседним Качулицама, од Раосава – Раосављевићи у Качулицама и Жаочанима, а од Радисава – Радисавчевићи у Качулицама. Јоксима су, као неожењена, убили хајдуци. По својој прилици, Веселин и Утва су са собом довели одрасле синове, што потврђује и чињеница да се Марко Миликић помиње у тевтеру чибука из 1822. године. Када су досељени у Брезовице, затекли су у селу само Баралиће, који су се пре средине XIX века одселили преко Западне Мораве у Катргу – Мрчајевце. Бојовићи и Милекићи су се, иначе, много селили из Брезовица, сиромашног села, одлазећи превасходно „трбухом за крухом“. Те сеобе отпочеле су углавном око 1870. године. Милекићи су се насељавали још и у Слатину, Горичане, Липницу, Петницу код Чачка, Београд, Гучу и Котражу у Драгачеву, а Бојовићи у Чачак, Петницу и Јежевицу код Чачка, Београд, Мачву, Краљево и Скопље. Ова одсељавања била су нарочито бурна после другог светског рата, превасходно су економског карактера, што је карактеристика и за друге родове у овом селу.

Мајсторовићи (24 к, ранија слава Ћириловдан, данашња Михољдан) су досељени у Карађорђево доба из села Градац на реци Вапи код Сјенице. Дошао је кажу, неки Милош, мајстор ковач, од чијег су мајсторлука узели презиме. Најбројнији су род у Брезовицама. У тевтеру чибука за 1822. годину пописана су три човека са презименом Мајсторовић: Милија, Јовица и Никола, који су вероватно синови Милоша ковача. Од како се 1870. године одселио у Београд Аврам Мајсторовић, припадници овог рода масовно су напуштали Брезовице. (истина, неки су, још раније, сишли према Западној Морави, у село Вапу). Према попису одсељеника, који је 1986. године сачинио Александар Мајсторовић од овог рода има преко 50 домаћинстава у разним местима: Чачак, Београд, Мрсаћ, Горичани, Заблаће, Рајац, Жаочани, Трнава, Кукићи и Липница код Чачка, Милатовићи и Властељице у Драгачеву, Вишеград, Сплит, Сремска Митровица, Краљево, Крушевац, Котор, Велико Градиште, Самаила код Краљева и Горњи Милановац. Наравно, ови подаци нису до детаља тачни, пошто су расељавања настављена и из одсељеничких домова.

Капларевићи (3 к, Никољдан) су досељени око 1860. године из оближњних Милатовића (Драгачево). Можда је, тврде мештани, ово било и коју годину раније. Иначе, у попису имовине и лица из 1863. године у Брезовицама се помиње једно, доста бројно, домаћинство овог рода, који је добио презиме од војностарешинског звања: Никола са супругом и четворо деце. После другог светског рата три домаћинства од ових Капларевића образована су у Чачку.

Петровићи (3 к, Митровдан) су досељени после 1850. године из Радобуђе код Ариља. Презиме им је изведено од од имена претка Петра, за кога не знају када је живео. Дошло су у ово село доста бројни – године 1863. пописана су три домаћинства Петровића (старешине су им биле Ђунисије, Стеван и Теодосије). После другог светског рата један се Петровић одселио у Губеревце (Драгачево), а један у Чачак.

Сарићи (1 к, Никољдан) су досељени после 1865. године из Властељица (Драгачево), где су претходно стигли из Горњег Дубца (такође Драгачево). Презиме им је изведено из имена неке Саре, за коју не знају када је живела. После 1960. године образована су три домаћинства ових Сарића на другим просторима – по једно у Сталаћу, Чачку и Слатини код Чачка.

Аврамовићи (2 к, Никољдан) су припузи од 1870. године из суседног драгачевског села Властељица. Презиме су добили од имена неког претка Аврама, за кога не знају када је живео. Из Брезовица се 1918. године одселио Светолик Аврамовић у Премећу код Чачка, 1956 – Јован у Самаилу код Краљева, а 1976 – Миленко је отишао у Београд.

Радовићи (1 к, Митровдан) су досељени почетком XX века из суседног Рајца. Презиме им је изведено из имена неког претка. У Чачак се од ових Радовића одселио 1945. године Радојица, а три деценије касније Драган је отишао у Јежевицу код Чачка.

Вукићевићи (2 к, једна слави Ђурђевдан, друга Никољдан) су досељени у време првог светског рата из оближњих Милатовића (Драгачево). Презиме им је изведено из имена неког претка Вукића, о коме ништа не знају. Има их одсељених, после другог светског рата, у Чачак, Шабац, Крушевац, Сремску Митровицу и Краљево.

Ћендићи (1 к, Мратиндан): из Губереваца (Драгачево) је 1925. године дошао Светомир као усинак у Милекиће. Није јасно порекло овог презимена (ако није родовско). После 1960. године Милосав Ћендић се одселио у Пожегу (ужичку), а Светислав у Чачак.

Сремчевићи (1 к, Јовањдан): из оближње Петнице Слободан се после другог светског рата призетио у Мајсторовиће. Презиме је овај род добио по томе што су неки њихови преци повратници раније исељаваних у Срем. Године 1982. Љубо Сремчевић се настанио у Чачку.

Тодоровићи (1 к, Јовањдан): из Пекчанице (општина Краљево) се 1960. године привенчао Предраг у Милекиће. Презиме овог рода изведено је из имена неког претка Тодора, за кога не знају када је живео.

Ово село је 1981. године, када је вршен последњи попис, имало 54 домаћинства.

Ранији документи помињу још неке родове у Брезовицама, којих више нема. Тако се зна за Баралиће, који су средином XIX века одсељени у Катргу – Мрчајеве (општина Чачак), а у Брезовицама су живели пре досељавања садашњих родова. Тевтер чибука из 1822. године помиње и неке друге родове: Брезовац (Радивоје), Радосављевић (Бојо, вероватно предак данашњих Бојовића), Удовички (Никола), а попис имовине и лица из 1863. године: Лазаревиће (Симеун, син Милићев, стар осам година) и Коџопеље (Милан, син Анђелков, стар осам година).

ИЗВОР: Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку, XIX, Чачак 1990, стр. 148-151.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ćendić Slobodan

    Da li postoji jos neki podatak o Svetomiru Ćendiću iz Breyovica jer me zanima zbog rodoslova.Zanima me njegov otac,majka,deda,pradeda i dalje.On je moj deda.Takodje sa babine strane me zanimaju Majstoroviči….Dragića Majstorović mi je pradeda,solunac odlikovan vise puta,voleo bih da znam kako su se zvali i ko su bili njegovi preci….Molim Vas ako ima bilo kakvih podataka obavestite me mailom.Slobodan Ćendić Požega