Poreklo stanovništva sela Gornja Trešnjevica, opština Aranđelovac. Prema istraživanju Borivoja M. Drobnjakovića „Jasenica“ od 1920. do 1922. godine.
Topografske prilike.
Kuće Gornje Trešnjevice su rasturene po zaravnjenim kosama, koje odgovaraju kačerskoj površi. Na kosi Liparu nalaze se kuće kraja Korušca. Ispod njih je odsek, duž koga se usekao Duboki Potok. Desnom stranom ovoga potoka pružaju se grupice kuća, mahom na terasama, koje su uske te su usled toga i kuće razređene i alinirane duž desne strane Dubokog Potoka. Kuće kraja Vučljivice nalaze se rasturene na terasama reke Bosute i po zaravnjenim kosama između reka Bosute i Trešnjevice. S obe strane Male Reke su kuće istoimenog kraja, zatim ih ima i na uravnjenoj kosi između Male Reke i Đurinca. Drugom jednom zaravnjenom kosom, između reka Đurinca i Rasovljevice, kojom ide put iz Gornje Šatornje za Aranđelovac, selo je odvojeno od Prijana, brezovačkog zaseoka.
Selo se služi vodom sa izvora; ima nekoliko bunara. Opštinska šuma je na Lisaću, a privatnih zabrana ima u Dubokom Potoku.
Selo je jako razbijenog tipa, jer je i samo zemljište razbijeno i raščlanjeno čelenkama reke Bosute, pritoke Kačera, zatim Trešnjevačke Reke i njenih pritoka. Podeljeno je na krajeve: Korušac, Vučljivicu i Malu Reku, koji su znatno udaljeni jedan od drugoga. Pa i razmak između kuća u pojedinim krajevima mnogo je veći nego u nekim susednim selima.
Poreklo porodica.
U selu su ove porodice:
Đurići(Ranitovići, Vasići, Brkići, Markovići, Blažići, Jovanovići) 54 k. Slava: sv. Đurđic. Najveći deo njihovih kuća je u kraju Korušcu, a ima ih i u drugim krajevima. Doselio se praded Đuro iz Suvodola (Pešter) posle Karađorđeve vojne na Novom Pazaru. Jedan brat (Ranit) otišao u Gornju Šatornju (Ranitovići).
Prijančevići(Damnjanovići, Radojičići, Božići, Radisavljevići, Joksići, Savići, Terzići, Jelovići, Jankovići, Todorčevići) 65 k. Slava: sv. Nikola. Doselili se za vreme Ustanka „od Sjenice-Suvodola“. Najpre se nastanili u brezovački zaseok Prijane, gde ostanu kratko vreme, pa se otuda premeste „zbog teskobe“ i zauzmu zemljište u kraju Vučljivici. Tada ih je bilo oko desetak kuća. U toku vremena se namnožili i raseljavali po celom selu i sad ih ima u svima krajevima.
Vukovići 10 k. Slava: sv. Nikola. Doselio se praded od Sjenice. Kuće su im u kraju Korušcu.
Vuličević 1 k. Slava: sv. Andreja. Došao deda iz Bosne; doselio se posle Ustanka.
Martinovići 2 k. Slava: sv. Luka. Doselili se pre 35 g. iz Bosute (kačerski). U Bosuti imaju rođake (Martinovići) koji su došli u vreme Prvog Ustanka iz Kolašina.
Ćirići 6 k. Slava; Petrovdan. Dovela ih mati iz Zagrađa (kačerski).
Švabići(Petrovići, Kuzmanovići) 10 k. Slava Petrovdan. Praded došao ženi u kuću iz Banata. Kuće su im u Maloj Reci.
Milinkovići 12 k. Slava: sv. Đorđe. Kuće su im u Maloj Reci. Po pričanju starca Radoja Veličkovića (70 g.) doselio se njegov praded Milinko iz Crne Gore u isto vreme kada i Čarapići (u Belom Potoku-Beogradska okolina) i Đurčijska familija (u Gornjoj Šatornji).
Danilovići 3 k. Slava: sv. Lazar. Stanuju u Korušcu. Doselio se praded za vreme Ustanka od Sjenice.
Uroševići (Milovanovići) 2 k. Slava: sv. Pantelija. Misle da su im stari došli od Sjenice.
Trifunovići(Pavlovići, Krstići, Andrići) 11 k. Slava: sv: Jovan. Stanuju u Maloj Reci. Za vreme Ustanka doselili se od Novog Pazara.
Aleksići (Simićevići) 10 k. Slava: sv. Aranđel. Kuće su im u Maloj Reci. Nepoznato poreklo.
Lukići 3 k. Slava: sv. Luka. Doseljeni njihovi stari pre Ustanka „od granice“.
Stojići 6 k. Slava: sv. Nikola. Misle da su i oni doseljeni iz istih krajeva odakle su i Prijančevići.
Seoska groblja su jedno u kraju Vučljivici, drugo u kraju Maloj Reci.
IZVOR: Borivoje M. Drobnjaković, „Jasenica“. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 13) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga XXV), Beograd 1923.
20. mart 2014. u 23:43
MILAN Č. DANILOVIĆ
Danas u Srbiji postoji 5 toponimski i administrativnih Trešnjevica kao seoska naselja. Prva Trešnjevica (najmanja) je u sjeničkoj opštini, druga kod Arilja, treća kod Paraćina i jasnička Trešnjevica.
Jasenička Trešnjevica je do 1818. godine bila jedno selo. O tome svedoči knjiga II Mite Petrovića kada je ova Trešnjevica ozvaničena, atarski i administartivno kao Gornja i Trešnjevica. O postojanju jedne jaseničke Trešnjevice postoje sledeći pisani izzvori:
Prvi: Turski defter br. 16 iz 1476.godine. Tu se Trešnjevica spominje kao TREČNA u satavu Rudničke nahije (Sivridže-hisar) sa još 88 sela u ovoj oblasti…Tadašnji spahija Trešnjevice, Vujnice, Gornje Saračne i Raševke bio je hrišćanin Lazar.
Drugi: Crkvene knjige Beogradske mitropolije 1735.godine gde se još spominju i susedno selo Jarmenovci.
Treći: Vojne karte 1718. godine od pukovnika Langera za vreme austrijske okupacije Srbije od 1718. do 1739.
Četvrto: Prva piisana borbena zapovest Karađorđa koju je uputio najstarijem vojvodi PETRU KARI TREŠNJEVIČANINU iz Trešnjevice za opsadu Rudnika.
U svim službenim defterima kneževine Srbije od 1820. do 1838. i u popisima od 1834. pa do danas spominju se dve administrativne TREŠNJEVICE, Gornja i Donja. Gornja pripada opštini Aranđelovac a Donja opštini Topola.
U zapadnoj Srbiji kod Soko grada postoje Donja i Gornja Trešnjica, a u Lepenici Trešnjevak. Ko je od ovih sela najstarije teško je zaključiti. Kako je i zašto podeljena jasenička Trešnjevica postoji usmeno i pisano predanje koje veoma blisko istorijskim podacima. U jaseničkim Trešnjevicama do skora postojalo je dosta divljih trešanja na obroncima zabrana i šuma sa kojima se sladio i Knjaz Miloš kada je prolazio za Beograd, a seljaci su ih često koristili za spravljanje rakije kada im nije rađala šljiva kako ublažili ”rakijski post”.
20. mart 2014. u 23:46
MILAN Č. DANILOVIĆ
Molim Vas ispravite gramatičke greške!!!
29. mart 2014. u 10:14
MILAN Č. DANILOVIĆ
Poznato je kada čovek piše tekst da veoma teško uoči svoje korektorske i lektorske greške. Zato se ovom prilikom osećam odgovornim da ispravim greške koje sam napravio u prethodnom komentaru. Mislim da je ovaj komentar na vašem dragocenom sjatu prigodna dopuna antropgeografskog separata o Jasenici i selu G. Trešnjevice koje je naš akademik Drobnjaković, Cvijićev đak, verno prestavio kao selo Šumadije.
Greške i propusti:
U šestom redu od početka teksta nedostaje reč Donja posle reči Gornja.
Kod drugog izvora o zapisu jaseničke Trešnjevice nedostaju reči: pored ostalih sela.
U rečenici o trećem izvoru nedostaju reči: gde se Trešnjevica spominje kao Cresnovica-Trzisnovic.
Kod četvrtog izvora nedostaje mala rečenica: U ovoj borbenoj zapovesti navedena je samo jedna Trešnjevica.
U šestom redu od kraja komentara nedostaje rečica: je.
Nadam se da sam nešto ‘pismenije’ popravio tekst koji prati vaš vredan separat iz Drobnjakovićeve studije.
Vaš verni korisnik sajta,
DANILOVIĆ
19. avgust 2016. u 22:08
Dobrica Gavrilovic
Postovani, izvanredan tekst, molio bih Vas da mi pomognete u istrazivanju svog porekla. Naime, moji preci doselili su se oko1770. u G. Trrsnjevicu iz Prijepolja zaseoka Kovavevac. Slavimo Sv. Jovana Ktstitelja. Nakon Tresnjevice deo porodice nasrljava se u selu Kovacevcu kraj Mladenovca. Pominje se prezime Mihajlovic kao i Vajdic. Veliko hvala!
5. avgust 2017. u 11:56
Dobrica
Postovani, moj predak Radoje Vajdic rodjen je 1700. God. u tadasnjoj Velikoj Zupi kod Prijepolja.Doselio se u Gornju Tresnjevicu nakon druge seobe Srba. Iz Tresnjevice deo porodice prelazi Dunav u “preko” a deo osniva selo Kovacevac kod Mladenovca. Slavimo Sv. Jovana Krstitelja. Prezime nam je Gavrilovic a nadimak “kolaci”. Molio bih Vas da ako imate bilo kakvih saznanja u vezi gore navedenih podataka da putem ovoga sajta to i iznesete zarad pokoljenja i buducih narastaja.
Takodje bih Vam se zahvalio na predivnom tekstu o Gornjoj Tresnjevici. S’ postovavnjem, Dobrica (Milanov-Dzule) Gavrilovic.
28. januar 2018. u 22:06
gavrilo
potonji izvori koji postoje govore da prezime vajdic vuce koren iz okoline herceg novog i dubrovnika verovatno zbog nastanka nemanjicke zupanije. pomeranjem srpske drzave ka severu vajdici naseljavaju deo oko prijepolja u dolini reke lim, tu bitisu sve do austrijsko turskog rata koji se zbio krajem 17. veka kada dolazi do velikog pogroma srpskog zivlja i velike seobe srba pod arsenijem carnojevicem. postoji podatak da je tadasnji ugledni domacin po imenu mihailo vajdic zajedno sa ostalim uglednim zivljem pisao peticiju austrijskom caru sa ciljem da im dozvoli prijem u njihovu drzavu. vajdici krecu ka severu napustaju tadasnje selu kovacevac u kom su ziveli pokusavajuci da predju savu i dunav, turci im nedozvoljavaju i oni se kriju u gustim sumama planine rudnik, zadrzavaju se jedno vreme na rudniku u selu tresnjevica odakle kad se situacija smiruje naseljavaju predeo u blizini sela kusadak gde nalaze izvor pijace vode, u blizini osnivaju i groblje-ladjevac na tadasnjem svom imanju, postoje zapisi o dozvoli za osnivanja groblja koju im izdaje tadasnja turska vlast. ime zaseoku daju isto kao sto se zvalo i selo u okolini prijepolja gde su predhodno bitisali. vajdici se po mihajlu jedno vreme prepoznaju i mihajlovici neki cak i kolakovici (deo plemena koji se jedno vreme zadrzao u tresnjevici pa kasnije i oni prisli u selo kovacevac) – postoji podatak o cuvenom hajduku kolaku iz tresnjevice koji je ubio sina sali bega poznatijeg kao rudnicki bik, organizovao je i zasedu sali begu ali su ga tadasnji srbi lojalni turcima spasili i sakrili tako da je hajduk kolak verovatno tada morao da bezi i krije kod kumova sevica u selo blaznava i kod rodbine u selo kovacevac . pojedinim kolacima kumuju sevici iz sela blaznava jer su im ovi bili jataci. kolaci su mahom bili hajduci i nelojalni tadasnjim vlastima. danasnja prezimena svih kolaka nastaju u vreme vladavine kneza mihajla i kasnije. inace kolaci odnosno vajdici odnosno mihajlovici su najbrojniji i najveci rod u danasnjem selu kovacevac opstina mladenovac, svale sv.jovana krstitelja 20.januara, preslavljaju 7.juli ivanjdan- rodjenje sv. jovana krstitelja
15. maj 2018. u 18:30
Dobrica
Gavrilo, svaka cast na tekstu.
27. maj 2018. u 17:24
gavrilo
hvala rodjo, trudio sam se da budem sazet
4. decembar 2018. u 18:08
Dobrica Gavrilovic
Postoji mesto Kolakovina po hajduku Kolaku u Stragarima. Mislim da smo deo bratstva Mihajlovica tj. Radojevica, kumstvo Sevica, staro ime Vajdic koje nije patronimija. Nekako mi nije jasno od kud mi u Herceg Novom tj mestu Bajkove Krusevice…ima puno putica koji zavode ali tristotine godina unazad znati ko ti je predak jako je vazno za mene i moju rodbinu kojoj pripadas i ti GAVRILO.
27. decembar 2018. u 17:27
Gavrilo
Ostavi broj tel, kompleksna je prica za prepisku
27. decembar 2018. u 17:29
Gavrilo
Ili mejl
27. decembar 2018. u 21:23
gavrilo
kompleksna je prica, ostavi mejl ili tel
22. februar 2019. u 18:08
Dobrica Gavrilovic
gavrilo, 0601605468
12. mart 2016. u 13:31
marija
a sta je sa lazarevicima iz gornje tresnjevice?
19. mart 2019. u 18:57
Doabric
GAVRILO, rodjo jesil ziv i zdrav, pisi mi na mail [email protected]
10. avgust 2023. u 10:02
DOBRICA
Stanovništvo Gornje Trešnjevice je došlo mahom posle I ustanka 1804. God. tj. posle 1809.God., naravno, nekih sto godina nakon mojih Vajdića – Kolaka ( ima ih i u Boraču, došli posle 1809.) .
Tako da je razumljivo to što su “starosedeoci” “TREČNE”, zaboravljeni od komšiluka 🙂