Порекло презимена, село Горња Шаторња (Топола) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горња Шаторња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прил Порекло становништва села Горња Шаторња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прил Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горња Шаторња (Топола)

Порекло презимена, село Горња Шаторња (Топола)

Порекло становништва села Горња Шаторња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Највећи део села лежи на левој страни Јасенице. на плећатој коси између река Ђуринца и Расовљевице. Само неколико кућа има и на десној страни ове реке, и оне се пењу уз стране брда Главице.

Село је разбијеног типа, са кућама на Станисављевића Коси, Гаковском Брду, у Селишту и Шумарама. При подизању кућа водило се рачуна да им имања буду што ближе; због тога су куће растурене, и из овога села се неприметно прелази у Доњу Шаторњу.

Служе се водом са извора: Красинца, Сивоњског Извора, Студенца, Величковића Извора; има и ђермова.

Општинска шума (90 хектара) је на местима Дрењаку и Бурдељу (поглавито букова и храстова).

 

Порекло породица и старине.

По предању, најстарије су породице:

Неговановићи 7 к. Слава: св. Никола. Стара породица; слабо се множе и немају много кућа.

Николићи 3 к. Слава: св. Трифун. Стара породица, не- познато порекло.

Доселили су се:

Месаровићи 10 к. Слава: св. Лазар. Род су са Мићићима у Јагњилу.

Ћурчијска породица (Величковићи, Новаковићи, Бељићи) 20 к. Слава: св. Ђорђе. Фамилија су са Бељаковићима у Јагњилу и Милисављевићима у Јеленцу (засеоку Белосаваца).

Стојановићи 5 к. Славз: св. Никола. Доселио се прадед Крста од Пирота. Зову их „Бугарима.“ Деда Крста радио ћерамиде.

Недељковић 1 к. Слава: св. Сава. Доселио се прадед Сава из „јужних крајева“. Сава био мајстор врећар.

Ранитовићи 8 к. Слава: св. Ђурђиц. Фамилија су са Ранитовићима у Горњој Трешњевици.

Станисављевићи (Марисављевићи) 20 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадед од Сјенице. Служио код Месаровића и оженио се из њихове куће. Бежали „преко“ и при повратку остану у Јагњилу (Живановићи).

Таковци 6 к. Слава: св. Стеван. Доселио се прадеда из Такова (руднички).

Ђуровци 5 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се прадед Ђуро калуђер из Рујичића (?) рудничког.

Попадић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао пре 30 г. жени у кућу из Клоке.

Савићи 8 к. Слава: св.Ђурђиц. Непознато порекло.

Ђуричићи 3 к. Слава: св. Никола. Доселио се „од некуда“ циганин Ђурица, који је по селима водио мечку.

Радовановићи (Ерићи) 3 к. Слава: св. Ђорђе. Прадед дошао пре 90 година из Гуришевца (качерски).

Креманци 3 к. Слава: св. Стеван. За време Устанка дошли из Кремне (златиборски, ужички).

Сивоњићи (Дамњановићи, Лазаревићи) 8 к. Слава: св. Пантелија. Петар Сивоња дожао жени у кућу из Старог Влаха. Брат му Павле Жуја отишао у Неминикуће (Жујовићи). Старином су Жујовићи из Корита (Пештер), према томе и Сивоњићи. Петар променио славу и узео женину.

Сеоско гробље је у Селишту, где је некада било старо насеље.

По предању је у Дрењаку, под Главицом, постојао стари манастир који је изгорео и у њему један калуђер са четрдесет ђака. Ствари које су после пожара остале пренете су у манастир Благовештење. И сада се у селу каже: „да није било нашег Ваведења, не би било ни Благовештења под Рудником“.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top