Порекло презимена, село Доња Шаторња (Топола) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Шаторња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прили Порекло становништва села Доња Шаторња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прили Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доња Шаторња (Топола)

Порекло презимена, село Доња Шаторња (Топола)

Порекло становништва села Доња Шаторња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Куће Доње Шаторње су јако растурене. На раскрсници путева за Крагујевац, Аранђеловац и Рудник налази се група кућа — крај Врестови, у ерозивном проширењу Јасенице. Овде су куће груписане, збијене и то је „варошица“, са школом, дућанима и механом. Остали делови села су с обе стране Јасенице. Већи је део с леве њене стране, северно од краја Брестови, по странама и теменима неколико брда, између којих су се дубоко усекли Расовљавица са својим малим притокама. Мањи је број кућа с десне стране, у подгорини рудничких огранака, који су изложени јакој ерозији потока Добре Воде, Шаторачке Реке и других.

Село се служи водом са извора и ђермова. Главни су извори: Красинац и извор у Никољској Реци.

Општина има у „Планини“ седамдесет хектара иод шумом, поглавито буковом и грабовом.

Село је разбијеног типа. Дели се на крајеве: Брестови; ово је средина села, „варошица“, са кућама дуж путева који се ту укрштају. Северно од њега су Арнаутски Крај, Исаковића Крај и Прокића Крај. С десне стране Јасенице су: Речани, крај с обе стране Шаторачке Реке, и Марјановића Крај, који се пружа до последњих блазнавачких кућа.

 

Порекло породица и старине.

У Прокића и Исаковића Крају су породице:

Исаковићи, Прокићи (Дедићи, Томићи, Гавриловићи, Јеремићи, Јевтићи, Јоковићи, Васићи, Миловановићи, Тришићи) 104 к. Слава: св. Никола. Доселио се чукундеда Исак. Не зна се када и одакле. Ово је најстарија породица у селу. Од Исака „броје шесто колено“. Сада се узимају.

Ракић 1 к. Слава: св. . Никола. Стара породица, која изумире.

У Арнаутском крају су:

Павловићи (Дукићи, Маринковићи, Марковићи, Радоњићи, Михајловићи) 21 к. Слава: св. Алимпије. Доселио се деда из Суводола. Довео га Карађорђе.

Таловићи (Митровићи, Недељковићи) 9 к. Слава: св. Ђорђе. Пре Павловића били у селу. Доселио се прадед из Суводола.

Стевановићи 4 к. Слава: св. Ћорђе. Доселио се деда из ужичког округа.

Марјановићи 16 к. Слава: св. Никола. Станују у Марјановића Крају и Речанима. Доселио се прадед Марјан из Новог Сада, где је био пребегао под Чарнојевићем. Марјан дошао у Шаторњу као сточарски трговац и остане.

У Брестовима су:

Месаровић 1 к., — од Месаровића;

Павловић 1 к., из Маслошева;

Благојевић 1 к., из Жабара;

Станисављевић 1 к., од Станисављевића;

Миловановић 1 к., из Добраче (гружански);

Савићи 2 к., из Манојловца (качерски);

Мишовић 1 к., из Новог Пазара;

Петровић 1 к., из Маслошева;

Миливојевић 1 к., из Блазнаве;

Ђурић 1 к., из Манојловца;

Шевић 1 к., из Блазнаве;

Жиловић 1 к., из Мајдана (таковски, руднички);

Јовановић 1 к., из Аранђеловца.

Сви су се доселили као занатлије и то у међувремену од пре 20—30 година.

 

Село има два гробља: једно на Главици, где се сахрањује највећи део села, и друго „арнаутско гробље“ у крају Брестовима, поред друма за Крагујевац.

У долини Никољске Реке налази се стара црква Никоље, задужбина деспота Стевана Високог. До 1836. г. Никоље је био манастир, а последњи калуђер је био Јосиф Вукмировић из Новог Сада. За време турске владавине у ову цркву су долазила села: Јарменовци, Војковци, Гуришевци, Манојловци, Горња и Доња Трешњевица и обе Шаторње. Када су се доселили Павловићи, а то ће бити око 1809. г., црква је била порушена, те су морали ићи у Благовештење. Доцније су је оправили. По предању, на овом је месту погинуо Никола, сестрић деспота Стевана, и за успомену на њега, деспот је ову цркву подигао. У долини Никољске Реке има и једно старо гробље, које зову „маџарским“.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top