Порекло презимена, село Топола (Топола)

16. август 2013.

коментара: 16

Порекло становништва села Топола, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Већи део села лежи на левој обали реке Каменице која се овде усекла за 60 м. у лепо очувану рипањску површ. Од Кнежевића кућа, које су у самој долини Ласенице, пењу се куће крајева Бора и Митровчића уз стране левих притока Каменице, и прелазе на вишу, качерску површ. Остали крајеви села налазе се на десној обали Каменице, северно од Опленца, и њихове су куће груписане већим делом поред друма за Паланку и Младеновац.

Село се служи водом са извора и ђермова.

Извори су: Врело, којим се служи и варошица; Ђурића Чесма и Митровчић у крају Митровчићу; „Извор у Подрумској Јарузи“ и Стублина у крају Љубеселу; „Чесма код Лакића кућа“ у крају Бору; Катаринина Чесма и Ђокића чесма у крају Деспотовици.

Општинска шума (18 хектара) је на местима Бојиној Јарузи, Јежевцу и у Крћевцу.

Топола је разбијеног типа, готово старовлашке разбијености. Подељена је на крајеве: Бор, Митровчић, Деспотовпцу, Љубесело и засеок Крћевац, који је удаљен 3—4 км. Најближи су крајеви Бор и Митровчић; растављени су потоком Бегиром, где се налази и заједничко гробље за ова два краја. Оба су краја на левој обали Каменице. На истој страни је и крај Деспотовица. На другој страни реке, удаљен 1500—2500 м., је крај Љубесело, који има заједничко гробље са Деспотовицом. Између кућа су по крајевима неједнака одстојања; куће су најзбијеније и донекле поред друма ушорене у Љубеселу и Деспотовици. Сваки крај носи за себе литију.

 

Порекло породица.

У селу су ове породице:

У крају Бору:

Срећковићи (Тодићи, Кнежевићи, Дамњановићи, Глигоријевићи) 24 к. Слава: св. Ђурђиц. Старо им је презиме Степановићи. Њихов чукундеда Степан дошао са пет синова „из Старе Србије“. Кад је Карађорђе дошао у Тополу њих је затекао. Учествовали у боју на Новом Пазару, и бежали „преко“.

Лазаревићи (Лацковићи, Миладиновићи) 7 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселили се из „Бугарске“ и променили славу „због тражења.“

Лазаревићи (Костићи, Милетићи, Ђокићи) 7 к. Слава: св. Петка. Зову их „Ерама.“ Прадед дошао „од Сјенице—Студенице“.

Петрићи (Бојићи, Стевановићи) 5 к. Слава: св. Ђурђиц. Прадед се доселио од Сјенице.

Јовановићи (Панићи) 2 к. Слава: св. Тома. Доселио се деда старцу од 70 г. из „Бугарске.“

Ћатићи 3 к. Слава: св. Лука. Њихов прадед био ћата код Карађорђа. Доселио се од Сјенице.

Лакићи (Милићи) 4 к. Слава: св. Трифун. Деда као дечко од 15 г. дошао од Тетова.

Јелисијевић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао пре 30 год. из Пласковца.

Банџић 1 к. Слава: св. Врачеви; из Божурње.

Ђорђевићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Пре 50 г. доселили се из Винче.

Карић 1 к. Слава: св. Стеван. Од Спасића у Деспотовици.

У Деспотовици су:

Стаменићи 5 к. Слава: св. Алимпије. За време Карађорђа доселио се прадед од Сјенице.

Милованчевићи (Гишићи) 16 к. Слава: св. Никола. Старо им је презиме Гачановићи. Доселио се прадед од Сјенице („из града Гача“). Ратовали са Карађорђем. Бежали „преко“ и неки тамо остали. Имају породицу у Кораћици, али не знају како се зову.

Манојловићи (Јокићи) 21 к. Слава: св. Ђурђиц. Пошла браћа Станко, Видоје и Рескија од Сјенице. Станко остао овде, други брат отишао у Ковачевац, трећи у Кораћицу. Има их у Срему. Из ове фамилије је Петар Јокић, који се родио у Тополи око 1779. г.

Спасићи 4 к. Слава: св. Стеван. Досељени од Сјенице — Бијелог Поља. Симићи у Божурњи и Благојевићи у Жабарима са њима су од старине једна фамилија.

Мирковићи 2 к. Слава: св. Ваведење. Доселио се прадед из Старе Србије.

Митровић 1 к. Слава: св. Алимпије. Дошао из Босне.

Дикићи (Радојковићи) 9 к. Слава: св. Ђурђиц. Старином су од Сјенице и мисле да су једна фамилија са Манојловићима.

Ђурићи 3 к. Слава: св Ђурђиц. Доселио се деда из Манојловца (качерски).

Танасијевић 1 к. Од Гигића у Митровчићу.

Маринковићи 2 к. Слава: св. Климентије. Доселио се из Вишевца прадед Маринко.

Миливојевић 1 к. Става: св. Ђурђиц. Дошао деда из Орашца.

Благојевићи (Чолићи) 3 к. Од Чолића из Љубесела.

У Митровчићу су:

Радојковићи (Мацановићи, Јевтићи) 11 к. Слава: св. Ђурђиц. Од стариме су фамилија са Степановићима-Срећковићима.

Гигићи (Танасијевићи) 8 к. Слава: св. Ђурђиц. Деселили се стари од Сјенице. Четврто су колено од досељавања.

Рузулићи (Петровићи, Јовановићи) 5 к. Слава: св. Ђорђе. Прадед се доселио од Сјенице.

Вукајловићи (Ђорђевићи, Стевановићи, Ерићи, Поповићи) 30 к. Слава: св. Ђорђе. За време „војне на Новом Пазару“ Вукајловићи били уз Карађорђа и запалили неку кућу у којој је било Турака. Кад се Карађорђе повлачио отуда и они пођу и населе се у Липовцу (Гружа). Доцније су се спустили овде.

Матићи 2 к. Слава: св. Ђурђиц. „Бугари“.

Ђурићи 9 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио их Карађорђе од Сјенице.

Спасићи (Недељковићи) 20 к. Слава: св. Стеван. Фамилија су са Спасићима из Деспотовице.

Кузмановићи 3 к. Слава: св. Тома. Из Призрена дошао отац човеку од 60 година.

У Љубеселу су:

Ивовићи 10 к. Слава: св, Ђурђиц. Досељени од Сјенице где су се презивали Арсенијевићи. Имају фамилију у Рајковцу (београдски).

Марковићи (Гавриловићи, Мијатовићи, Живановићи) 13 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се прадед од Бијелог Поља. Један брат отишао у Венчане, где их има.

Маринковићи 7 к. Од Степановића.

Рељићи 25 к. Слава: св. Врачеви. Доселила се њихова баба се синовима Рељом и Михајлом из Драгачева. Била овде у збегу, Карађорђе је видео и удао је за једнога од Ристића. Због тога Рељићи носе колач о Ђурђевдану (Ристићева слава) а славе и Врачеве.

Павлићевићи (Радићи) 13 к. Слава: св Ђурђиц. Прадед се доселио од Сјенице.

Чолићи (Матејићи, Тадићи) 19 к. Слава: св. Ђурђиц. Убрајају се међу најстарије досељенике од Сјенице.

Срејићи 3 к. Род са Чолићима.

Живановићи 2 к. Слава: св. Лука. Доселио се деда из Трешњевице.

Урошевићи 5 к. Слава: св. Тома. Непознато порекло.

Тошићи 7 к. Слава: св. Никола. Из Страгара дошао њихов деда.

Богићевићи 6 к Слава: св. Ђурђиц. Прадед се доселио од Сјенице.

Ристићи 7 к. Слава: св. Ђурђиц. Старо им је презиме Милошевићи. Прадедови дошли од Сјенице.

Марковићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Дошао Марко „Вла“ пре 90 г. из Хомоља.

 

Кад се Карађорђе доселио у Тополу (између 1762—1781.) затекао је око 30 кућа.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (16)

Leave a Reply to Miki

16 коментара

  1. Небојша Бабић

    Но, добро, верујем да ти нећеш прихватити ова моја “недоречена” излагања, па те остављам да уживаш у својим закључцима.

  2. ”И, онда дође Боривоје Дробњаковић после скоро 200 година да запише породично предање. Најдаље што је у памћењу остало је Пештер, и то у магли, не знају ни које је село у питању, а камо ли где су раније били и одакле дошли.”

    Ал’ зато зна неко који каже да је тако и да је у праву.

  3. Goran

    Po istrazivanjima Jovana Tomica istoricara iz Nove Varosi na samom pocetkub18veka jedan veliki broj brdjana plemena klimenti su kao katolici prisilno dovedeni na Pester.Oko 250porodica koji su se rasirili po svom pesteru od novog pazara do bjelog polja.Posle 7god polovina ovih klimenata se vratila u rodna brda ispod prokletija a polovina ostaje na pesteru.jedaj broj njih prima muhamedanstvo ali postoje i tvrdnje da je bar oko 50porodica okolina sjenice i rozaja vratili srpstvu i pravoslavlju.Ovi su Klimenti pravoslavni u drugoj seobi srba pod patrijarhom sakabentom isa austrijskom vojskom gener.lentulusom otisli sa pestera u sumadiju ali su oni ostali na rudniku i u jasenici.Klimenti katolici iz brda su sa njima i carskom vojskom otisli u srem prema rumi.Mnogi posrbljeni Klimenti su se iz sumadije vratili za sjenicu i bihor.Dali neko zna koje su sve porodice i prezimena od sjenice bili klimenti.Ja mislim vecina Stevanjstaka sa pestera da su od Klimenata doseljenih iz Brda 1700god.

  4. Goran

    Jos bih da dodam i vrlo bitan podatak iz nase istorije da je u 18veku pocetak turska objavila opstu amnestiju i vracanje zemlje svim srbima te i pravoslavnim klimentima koji se iz srema i iz sumadije vrate u sandzak odnosno pester bihor i stari vlah.Mnogi su se tad vratili na turske citluke u takozvani Sandzak zbog obecanih povlastica.Ali isti ti srbi pola veka kasnije u vreme Karadjordja ponovo ce bezati od turaka ali i od arnauta sa pestera iz bihora i starog vlaha.Odlazili su svi u centralnu Srbiju Sumadiju.S novim prezimenima.I mnogi su krili i cutali o svom poreklu od Klimenata doslih u Srbiju jer dobro se znalo u 19veku ko su Arnauti sa Pestera i malo kasnije deklarisani albanci keljmendi.Zato mnoga bratsva u Srbiji i Crnoj gori skrivaju svoju vezu s Klimentima od Skadra.Mada i mozda sami Klimenti nisu krivi za svoju plemensku istoriju.

  5. miroslav

    Поштован Тополци,
    Пошто планирам да ,ако да Бог,у 2018.г. штампам Родослов за Кнежичане, код Ниша, то ми је потребна било каква информација, са којом бих могао да разјасним порекло најбројнијих фамилија у Кнежици, који су по причи старих генерација, потекли од Марка из Тополе, који је овамо дошао почетком 19.века.По тој причи, Марко би се могао презивати Стојковић, јер имамо податке да се његов син или унук, рођен око 1830.презивао Стојковић.
    Такође, у Кнежици живи један из те фамилије,сада 70 година, који ми је казао да му је деда причао да је 50-тих година 20.века(1950-те) одлазио у посету рођацима у Тополу. Зато,ако неко зна нешто о овоме, молим да ми се јави на мејл. Унапред се захваљујем.
    у Тополу.

  6. ivana markovic

    Ja zivim u Topoli, moji vode poreklo iz zaseoka Bor kod Topole. Slave Svetog Luku ,a koliko ja znam moj deda je 1930\31 god. a pradeda isto je tu rodjen. ,Svi su se prezivali markovic oduvek a u knjiyi Jasenica ih nema, sto je malo cudno…familija Markovic i dalje ima u Boru