Порекло презимена, село Љубичевац (Страгари, Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Љубичевац, општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топог Порекло становништва села Љубичевац, општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топог Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Љубичевац (Страгари, Крагујевац)

Порекло презимена, село Љубичевац (Страгари, Крагујевац)

Порекло становништва села Љубичевац, општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Љубичевац је највише насеље ове области, налази се у долини реке Злошнице и њених притока, које су просекле брезовачку и лоретску површ. Засеок је од Страгара удаљен 5—6 км, куће се налазе у долини Злошнице и њених притока и по нека се кућа попела изнад њихових долина. У долини Злошнице има шест воденица — ваљарица.

Пије се изворска вода; готово свака фамилија има свој извор.

Земља за обрађивање махом је изван села, на местима: Лубовцу, Гаревици, Козју, Грачацу. Засеок има око 85 хектара своје шуме у Козјој Реци, Градачки и Остругама.

Засеок је разбијеног типа. Није подељен на крајеве, већ се обично каже: Ерића куће, Чолића куће и т. д.

Раније је свака фамилија имала своје станове. Сада има само три у Лубовцу. Овде су били и станови књегиње Љубице, па је по њој, по наредби краља Милана, и засеок добио данашње име.

 

Порекло породица и старине.

Љубичевац се раније звао Бушинци и по предању, у њему су биле најпре само три фамилије: Ерићи, Ремићи и Севићи.

Данас су:

Ерићи (Илићи, Лукићи, Ивановићи) 26 к. Слава св. Лука. Доселио се прадед Петар пре 150 г. од Бијелог Поља. Од њих су одсељени Ерићи у Каменици (гружански).

Ремићи 6 к, Слава: св. Лазар. Стара породица. Били у Срему и отуда се вратили.

Севићи. Стара породица која је изумрла.

Чолићи (Николићи, Милошевићи, Влајићи) 11 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се прадед Чола из Старога Влаха. Бежали „преко“ и вратили се.

Баруџићи (Марковићи) 5 к Славз: св. Никола. Доселио се предак Лован из Полимља. Њихови стари правили барут за државу.

Тимотијевићи 6 к. Слава: св. Никола. Род су са Бзруџићима.

Павловићи 5 к. Слава: св. Илија. Стара породица. Не знају порекло.

Матићи 4 к. Слава: св. Ђурђиц. Досељени стари од Лесковца. Зову их „Бугарчићима”.

Блажићи 4 к. Слава: св. Лован.За време Карађорђа доселили се од Сјенице.

Вељковић 1 к. Доселио се пре 20 г. из Велеса.

 

Засеок има једно гробље.

Наилази се на трагове „маџарског гробља“. Код „Чолића качаре“ има остатака од куле за коју се мисли да ју је зидала проклета Јерина. На гробљу има трагова од старе „Аџине цркве“.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Коментари (1)

  • dejan petrovic

    Poštovani,

    imam par primedbi,pa pošto mi je loza iz ljubičevca,rekoh da ih iznesem:reku retko ko u tom kraju zove zlošnica,već srebrnica.a drugo izostavili ste familiju petrović,iz koje je i moja malenkost.tri brata su došla u drugoj polovini 19-og veka iz sjenice petar,era i ilija.od njih su nastale tri familije petrovići,erići i ilići.živeli!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top