Порекло презимена, село Пласковац (Топола) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пласковац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Порекло становништва села Пласковац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пласковац (Топола)

Порекло презимена, село Пласковац (Топола)

Порекло становништва села Пласковац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Село лежи на рипањској површи која је Вучаком, Жутим Потоком и Крстачама рашчлањена на неколико заравњених брда, по чијим су странама сеоске куће. Идући на Исток, ка долини Јасенице, нема кућа и у том делу су имања овога села и Овсишта.

У селу има мало извора, махом слабих, и поред њих се становништво служи буиарском водом. Употребљавају и воду са Јасенице, нарочито кад су на раду и у пољу.

Зиратна земља растурена је по селу и око њега, нарочито на местима: Вучаку, Жутом Брегу, Гају, Пољима, Барама, Крстачама и Орницама, Виногради су на Брду. Ливаде су у долини потока Вучака и Крстаче, и у Јасеници. Пре 50 година село је имало у Гају општинску утрину и шуму, али су је у току времена изделили. Приватних забрана има око 50 хектара.

Село је разбијеног типа, шумадијске врсте. Подељено је на крајеве који носе имена породица или имају топографска имена. Крајеви су: Вучак, Гај, Орнице, Аврамовића Крај и Врачарића Крај.

 

Порекло породица.

Село је постало досељавањем из Блазнаве. Блазнава је имала доста становништва, земљиште је постало тескобно, и поједине породице су се исељавале и настаниле у Пласковац, који је био под шумом и ливадама. Први досељеници су се населили на месту Орницама, где је данас општинска судница; доцније, нови досељеници и они који су се оделили из задруга, крчили су или палили шуму и насељавали се.

У селу су ове фамилије:

Миросављевићи (Јовановићи, Ракићи, Милосављевићи, Миливојевићи, Матићи) 36 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Блазнаве, а у Блазнаву дошли од Сјенице. Много су патили од Турака због претка Кара Павла, који је ратовао уз Карађорђа и погинуо на Љубићу.

Миловановићи (Благојевићи, Драгићи, Радојевићи) 15 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Блазнаве у исто време кад и Миросављевићи. Старином су од Сјенице.

Рајковићи (Урошевићи,Томићи,Ђорђевићи) 18 к. Слава: св. Никола. Досељени из Блазнаве, а у Блазнаву дошли од Сјенице.

Милановићи (Лазаревићи) 8 к. Слава: св. Никола. Досељени из Блазнаве.

Милошевићи (Милојевићи, Радовановићи) 7 к. Слава: св. Никола. Досељени из Блазнаве.

Изгледа да су све ове породице од старине једна фамилија. У селу их све зову Никољцима. Они су се у исто време населили у Блазнаву, па заједно прешли у Пласковац.

Карићи (Симићи, Прокићи, Благојевићи, Лазаревићи) 10 к. Слава: св. Лазар. Доселили се из Блазнаве (од Урошевића). Старином су „од Сјенице — Новог Пазара“.

Врачарићи (Ђорђевићи, Лукићи, Марковићи, Михајловићи, Недељковићи) 17 к. Слава: св, Ђорђе. Доселили се ,из Блазнаве (од Ђиласовића — Пантелића).

Млађи су досељеници: 

Миливојевићи 8 к. Слава: св. Никола. Прадед се доселио 1809. године од Сјенице.

Ивковићи 4 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли пре 90 г. из Жабара (лепенички).

Рајићи 3 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се дед из Страгара (од Рајића); дошао жени у кућу.

Алексићи 5 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се деда као печалбар из јужних крајева. Узела га жена у кућу.

Нешићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Дошао жени у кућу из јужних крајева.

Таковци 1 к. Слава: св. Стеван. Доводак (мати га довела у кућу где се преудала) из Горње Шаторње (од Таковаца).

Радивојевићи дошао као раденик из Славковице (колубарски, ваљевски).

 

Село има једно гробље.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top