Порекло презимена, села Котража и Колетина (Страгари, Крагујевац)

13. август 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села  Котража и засеока Колетина, градска општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Котража и засеок Колетином налазе се на североисточним огранцима Рудничких планина, на Котрашким Чукарама, које је овде Јасеница пробила и провлачи се кроз уску клисурасту долину, стрмих и оголићених страна. Куће Котраже су на источним деловима ових Чукара, на странама Котрашког Потока и Добре Луке. С леве стране Јасенице је засеок Колетина, чије се куће простиру до маслошевачког атара.

Село се служи изворском и бунарском водом.

Земљиште је већим делом голо и неплодно, нарочито око кућа Јоковића и Јосића. Није погодно за обрађивање и због тога су ове породице принуђене да се баве израдом црепуља од земље коју ту копају. Идући на Исток, земљиште је погодније за културу. Много је боље земљиште с леве стране Јасенице у атару засеока Колетине.

Јужно од села, на Караули, општина има 7–8 хектара ситне шуме.

Село је разбијеног типа, шумадијске врсте, подељено на неколико крајева који носе имена фамилија. Северно од Котраже, преко Јасенице је засеок Колетина са 14 кућа. Од села је удаљен око 20 минута.

 

Порекло породица и старине.

До скора је Котража чинила једну општину са Влакчом, и са њом имала заједничку славу и литије. Пола Котраже и сада има заједничко гробље са Влакчом.

У селу су ове породице:

Јоковићи (Милановићи, Митровићи) 14 к. Слава: св. Никола. Најстарија породица. Не знају порекло.

Максимовићи (Стевановићи, Николићи, Младеновићи, Илићи) 18 к. Слава: св. Ђурђиц. За време пропасти бежали преко. Стара породица; незнају порекло.

Белобрковићи (Панићи, Пантовићи, Јовановићи, Михаиловићи, Тимотијевићи, Јаковљевићи) 20 к. Слава: св. Лука. Стари се доселили „од Бијелог Поља-Сјенице“ пре 150 година. Неко време били у Маслошеву (где су им род Гавриловићи-Ђурковићи) па затим прешли овде. Фамилија су са Ерићима у Љубичевцу.

Јосићи (Плашићи) 18 к. Слава: сп. Симеун. Дошао прадед Јосо „од Студенице—Сјенице“ пре 150 година.

Митровићи (Стевановићи) 3 к. Слава: св. Аранђел. Доселили се пре 50 г. из Гривска (ариљски, ужички).

‘Годоровићи 2 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се „Бугарин“ Марко са стоком, саградио колибу и остао. Дошао пре 100 година.

Вукомановићи (Вулићевићи, Радовановићи) 5 к. Слава: св. Лазар. Изгледа да су род са Јосићима, јер су се раније „присвајали“ и нису се узимали. Мати им се преудала и променила славу; раније славили св. Симеуна.

Павловићи 2 к. Слава: св. Никола. Фамилија са Јоковићима.

Савићи (Јовановићи, Симићи, Миловановићи, Марковићи) 10 к. Слава: св. Лука. Род су са Белобрковићима.

Ђорђевићи (Димитријевићи) 2 к. Слава: св. Ђурђиц. Род су са Максимовићима.

У Колетини су:

Вујовићи 3 к. Слава: св. Никола. Доселили се од Сјенице пре Устанка. Прво се настанили у Кутлову (лепенички) где их има и зову се Недовићи — Недићи. Деда ових Вујовића, пошто је био сиромашан, напусти Кутлово и пре 90 г. дође у Котражу, а затим пређе и настани се овде. Имају фамилију и у Дучинама (београдски) али незнају како се зову.

Петковићи (Ђорђевићи, Аћимовићи) 7 к. Слава: св. Никола. Дошли од Сјенице после Устанка.

Миџовићи (Милутиновићи) 2 к. Слава: св. Аћим и Ана; из Влакче (од Вучковића).

Нешовић 1 к. Слава: св. Врачеви. Пре 50 г. дошао из Рамаће (лепснички).

Стевановић 1 к. Слава: св. Јован. Дошао пре 70 г. из Печењевца (лесковачки, врањски).

 

Котража има два гробља: једно у долини Сребрнице, друго је заједничко за Котражу и Влакчу. Колетина има своје гробље.

На „Градини“ се налазе трагови рушевина. У њиховој је близини Кнежева Пољана, где се копају и налазе остаци стрела, копаља и стари новац. Има трагова од старог гробља, које зову „маџарским“.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

 

НАПОМЕНА: Више о селу и родовима из Котраже можете да погледате на сајту kotraza.rs.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. po zdravku kalanovicu koji je radio na tv sarajevu kalanovici su dosli iz grcke sa ostrva kalos brodom do ulcinja pa posle se naselili na glamockom polju odatle dva brata dodju u sumadiju jedan ode ka trsteniku adrugi se nastani u stragarima

    • Aleksandar Popović

      Poštovani Milane,
      video sam vaš komentar o Kalanovićima na portalu “Poreklo”.
      Obzirom da tragam za poreklom svojih predaka, uzeo sam za shodno da Vam se obratim u nadi da znate nešto više. Svaki podatak mi je značajan, pa čak gde i šta mogu pronaći.
      Daleki preci su mi je iz Stragara kod Kragujevca. To su bila tri brata Radovan, Jovan i Veljko koji su ubili turskog pašu, te morali da napuste selo Stragare zbog odmazde. Prvo su pobegli na Kopaonik (oko godinu dana) odakle su se naselili u mahali Čuka na Vlasini (Crna Trava). Od te trojice, njihov sin ili unuk (moram da istražim) je Stojilko Cvetković, koji je bio sveštenik (pop), od koga mi nastavljamo svoje poreklo Popović. Ovaj pop je iz mahale Čuka iz familije Radovinaca (najverovatnije po Radovanu) oko 1865. godine došo u Dobro Polje u novopodignutu dobropoljsku crkvu gde je službovao. Odlikovan je za oslobođenje južne Srbije od Turaka 1878. godine, kao i njegov najstariji sin (takođe sveštenik – Ćirilo, rodio se 1854, a umro 1909. godine) (Bitka za Vranje). O njemu je pisao i čuveni austrougarski putopisac Feliks Kanic.
      Problem je u što su se prezimena u tom periodu nasleđivala po očevom imenu ili kao u mom slučaju po zanimanju, pa se gubi trag sa Stragarima. Na osnovu y-DNK analize (na 23 markera), pripadamo istoj haplogurpi J2b-M205-y22059, izuzetno jako podudaranje (osim na tri markera) sam dobio sa Kalanovićima iz Stragara, a koji pritom slave istu slavu kao i mi Sv. Nikolu.
      Da li poznajete neke Kalanoviće ili Cvetkoviće (ukoliko se prezime nije izgubilo) koji slave Sv. Nikolu rodom iz Stragara kod Kragujevca? Ukoliko ih ima da li su u Kalanovići i Cvetkovići u nekom daljem srodstvu ili sam ja i moji Popovići potomci Kalanovića? Da li znate nešto o ovome što sam Vam izneo ili imate nekog starijeg ko može više da nam nagovesti neko predanje? Govorimo o periodu od oko stotinak godina, od 1750. do 1850. godine kada su tri brata naselili Vlasinski kraj.
      O predanju Kalanovića saznajem sledeće. Najraniji doseljenici iz osata u Jasenicu upravo su Kalanovići (drugo prezime Stefanovići) u Stragarima. U ovo selo su došli pre Prvog srpskog ustanka, jer iz istorijskih svedočanstava poznato je da su u njemu učestvovali. Njihov predak je bio kačar i radio je po Gruži….

  2. Ješo

    Zna li ko ili zna li ko kakav način kako saznati ko je kreirao, sada već bivši sajt – Kotraža sajt (URL: http://www.kotraza.rs/) – koji je govorio o poreklu porodica Šumadije? Hteo bih stupiti u kontakt sa administratorima toga sajta…