Порекло презимена, село Јунковац (Топола)

12. август 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села  Јунковац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Село се налази с леве стране Јасенице, где је пиносавска површ потпуно заравњена. Пиносавску површ просецају потоци Горупље и Црешљанац, и иа њиховим ниским и заравњеним странама су сеоске куће. Један део села је у изворном делу Црешљанца, око кога је пространа зараван Нумере. Сеоске куће се спуштају на Југ до друма за Наталинце, прелазе га и у долини Јасенице има не- колико кућа и четири воденице.

Служе се водом са извора и ђермова.

Извори су: Арсенијевића Бунар, Бели Бунар, Величковића Бунар, Јоргуша и Лукчић.

Земљиште је особите плодности, нарочито у Нумерама, Гају, Јаребицама и Чести. Ливаде и кукурузна поља су у долини Јасенице. Малих забрана има у Гају. Гору секу и довлаче са Рудника.

Заједничке утрине нема.

Село је разбијеног типа, шумадијске врсте.

Крајеви су: Горњи Крај, Доњи Крај (најнасељенији), Јоргуша, и Црешљанац (где су и циганске куће села Клоке).

 

Порекло породица и старине.

У селу су ове фамилије:

Благојевићи 20 к. Слава: св. Никола. Не знају одакле су њихови стари дошли. Бежали су „преко“. Њихов прадед Благоје у Земуну откупљивао робље. Трговао је са свињама и куповао барут. Благоје је са Шаргом из Маслошева саградио први топ и отишао на Љубић, где је и погинуо.

Станковићи (Савићи, Лаловићи, Миловановићи, Вељићи, Петровићи, Ђурићи, Дамњановићи, Стојадиновићи, Пантићи) 48 к. Слава: св. Ђурђиц. Прадед Станко са старијим братом и са шест синова пошао од Пећи и задржи се најпре у моравским луговима. Али кад је видео муљ и речни нанос на дрвећу, бојећи се од поплава, напусти то место и пође даље. Брат му оде у Друговац (смедеревски) а он дође у Јунковац. Прво становали у долини Јасенице па доцније пређу и сада их има свуда по селу. Код горовичке цркве се налази гроб и на њему плоча једног од Станкових синова. Са плоче се види да је умро 1781. године. Стојадиновићи у Клоки су од ове фамилије и одселили су се на имање око 1850. године.

Ранковићи (Милићи, Тошићи, Маринковићи, Миливојевићи, Симићи, Миловановићи, Пајићи, Јевтићи, Милићи, Милисављевићи) 102 к. Слава: св. Јован. (29-VIII). Њихов предаk Станоје дошао од Белог Дрима, одакле је побегао од Турака. Населили се најпре у Чумић, затим прешли у Горович па најзад у ово село. Бежали у Срем. Ранковића има одсељених у Клоку и Наталинце.

Новаковићи (Арсићи, Кузмићи, Радојевићи, Лазаревићи, Закићи, Топаловићи, Дамњановићи) 70 к. Слава: св. Алимпије. Воде порекло од баба Јагоде, која је прво живела уГоровичу, преселила се у Жабаре па затим у Јунковац. Не зна се место одакле се доселила. Има их од одсељених у Клоку, где су отишли на имање.

Пиштољевићи (Антонијевићи, Стевићи, Илићи, Михаиловићи) 18 к. Слава: св. Стеван. Пре 90—100 г. преселили се из Горовича, где имају и сада фамилију (Пиштољевићи). Прво се населили у Горович, па ови дођу у Јунковац, а Благојевићи (за које кажу да су им род) дођу у Жабаре.

Ћирићи (Нешићи, Исаковићи) 15 к. Слава: св. Јован; после Устанка дошла три брата од Тимока.

Бабићи 8 к. Слава: св. Ђорђе. Отац се населио у Винчу за време Карађорђевих ратова. Одатле су, пре 90 г., дошли у ово село.

Буџићи (Радосављевићи) 12 к. Слава: св. Мрата. Дошли из Горовича пре 100 г. (Од Ђукаша).

Гружани (Петровићи) 6 к. Слава: св. Лука. Мати довела њиховог деду Петра из Честина (гружански) где су им род Ђоровићи. (У Честину су Ђоровићи једна од најстаријих фамилија; доселио се после косовске битке (?) Стојша из Добрича, (в. Гружа, с. 335).

Ивићи 6 к. Слава: св. Ђорђе. Дошао деда Иван из „источних крајева”.

Симићи 2 к. Слава: св. Јован. Пре 80 г. дошли из Медвеђе (јабланички, врањски).

Чумићи 1 к. Слава: св. Ђорђе. После Устанка дошли из Трешњевице (од Чумића).

Јовановићи 3 к. Слава: св. Јован; досељени пре 80 г. из Босне.

Николићи (Осаћани) 2 к. Слава: св. Мрата. Као мајстори дунђери дошли пре 80 г. из Осата.

Станисављевић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао као мајстор ћерамидар пре 40 г. из Старе Србије.

Митровићи 5 к. Слава: св. Лука. Пре 80 г. дошли из пожаревачког округа; непознато место.

 

Сеоско гробље је поред друма за Наталинце. Из краја Јоргуше се и данас сахрањују у жабарско гробље.

У долини Јасеници на месту “Старе куће” кнез Милош је ушоравао село. У близини потока Кусаје је неко старо гробље где приликом копања налазе људске кости. На месту “Осредку” било је “маџарско гробље” где има још и сада много камених споменика.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. драган

    Миливојевићи нису настали од Ранковића већ су 4 брата у Сјеници побили Турке и побегли овамо. Два брата остану у Јунковцу један у Горовичу и четврти у Клоки а пошто су их Турци тражили по презимену и слави они са зимског с. Јована пређу на летњег с. Јована а од имена направе презимена тако је Миливоје узео презиме Миливојевић. То је права истина за Миливојевиће

  2. mirjana

    Babici su se naselili iz Jasenice pre 100 godina, donji Junkovac. Neki su otišli u Klimu.

  3. Marko

    Zaboraviliste familiju Tanaskovice ima 4 kuce slave svetog luku i jovana 11 septembra poreklo vucu iz familje mitrovic iz jerguse.