Порекло становништва села Јунковац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године
Топографске прилике.
Село се налази с леве стране Јасенице, где је пиносавска површ потпуно заравњена. Пиносавску површ просецају потоци Горупље и Црешљанац, и иа њиховим ниским и заравњеним странама су сеоске куће. Један део села је у изворном делу Црешљанца, око кога је пространа зараван Нумере. Сеоске куће се спуштају на Југ до друма за Наталинце, прелазе га и у долини Јасенице има не- колико кућа и четири воденице.
Служе се водом са извора и ђермова.
Извори су: Арсенијевића Бунар, Бели Бунар, Величковића Бунар, Јоргуша и Лукчић.
Земљиште је особите плодности, нарочито у Нумерама, Гају, Јаребицама и Чести. Ливаде и кукурузна поља су у долини Јасенице. Малих забрана има у Гају. Гору секу и довлаче са Рудника.
Заједничке утрине нема.
Село је разбијеног типа, шумадијске врсте.
Крајеви су: Горњи Крај, Доњи Крај (најнасељенији), Јоргуша, и Црешљанац (где су и циганске куће села Клоке).
Порекло породица и старине.
У селу су ове фамилије:
Благојевићи 20 к. Слава: св. Никола. Не знају одакле су њихови стари дошли. Бежали су „преко“. Њихов прадед Благоје у Земуну откупљивао робље. Трговао је са свињама и куповао барут. Благоје је са Шаргом из Маслошева саградио први топ и отишао на Љубић, где је и погинуо.
Станковићи (Савићи, Лаловићи, Миловановићи, Вељићи, Петровићи, Ђурићи, Дамњановићи, Стојадиновићи, Пантићи) 48 к. Слава: св. Ђурђиц. Прадед Станко са старијим братом и са шест синова пошао од Пећи и задржи се најпре у моравским луговима. Али кад је видео муљ и речни нанос на дрвећу, бојећи се од поплава, напусти то место и пође даље. Брат му оде у Друговац (смедеревски) а он дође у Јунковац. Прво становали у долини Јасенице па доцније пређу и сада их има свуда по селу. Код горовичке цркве се налази гроб и на њему плоча једног од Станкових синова. Са плоче се види да је умро 1781. године. Стојадиновићи у Клоки су од ове фамилије и одселили су се на имање око 1850. године.
Ранковићи (Милићи, Тошићи, Маринковићи, Миливојевићи, Симићи, Миловановићи, Пајићи, Јевтићи, Милићи, Милисављевићи) 102 к. Слава: св. Јован. (29-VIII). Њихов предаk Станоје дошао од Белог Дрима, одакле је побегао од Турака. Населили се најпре у Чумић, затим прешли у Горович па најзад у ово село. Бежали у Срем. Ранковића има одсељених у Клоку и Наталинце.
Новаковићи (Арсићи, Кузмићи, Радојевићи, Лазаревићи, Закићи, Топаловићи, Дамњановићи) 70 к. Слава: св. Алимпије. Воде порекло од баба Јагоде, која је прво живела уГоровичу, преселила се у Жабаре па затим у Јунковац. Не зна се место одакле се доселила. Има их од одсељених у Клоку, где су отишли на имање.
Пиштољевићи (Антонијевићи, Стевићи, Илићи, Михаиловићи) 18 к. Слава: св. Стеван. Пре 90—100 г. преселили се из Горовича, где имају и сада фамилију (Пиштољевићи). Прво се населили у Горович, па ови дођу у Јунковац, а Благојевићи (за које кажу да су им род) дођу у Жабаре.
Ћирићи (Нешићи, Исаковићи) 15 к. Слава: св. Јован; после Устанка дошла три брата од Тимока.
Бабићи 8 к. Слава: св. Ђорђе. Отац се населио у Винчу за време Карађорђевих ратова. Одатле су, пре 90 г., дошли у ово село.
Буџићи (Радосављевићи) 12 к. Слава: св. Мрата. Дошли из Горовича пре 100 г. (Од Ђукаша).
Гружани (Петровићи) 6 к. Слава: св. Лука. Мати довела њиховог деду Петра из Честина (гружански) где су им род Ђоровићи. (У Честину су Ђоровићи једна од најстаријих фамилија; доселио се после косовске битке (?) Стојша из Добрича, (в. Гружа, с. 335).
Ивићи 6 к. Слава: св. Ђорђе. Дошао деда Иван из „источних крајева”.
Симићи 2 к. Слава: св. Јован. Пре 80 г. дошли из Медвеђе (јабланички, врањски).
Чумићи 1 к. Слава: св. Ђорђе. После Устанка дошли из Трешњевице (од Чумића).
Јовановићи 3 к. Слава: св. Јован; досељени пре 80 г. из Босне.
Николићи (Осаћани) 2 к. Слава: св. Мрата. Као мајстори дунђери дошли пре 80 г. из Осата.
Станисављевић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао као мајстор ћерамидар пре 40 г. из Старе Србије.
Митровићи 5 к. Слава: св. Лука. Пре 80 г. дошли из пожаревачког округа; непознато место.
Сеоско гробље је поред друма за Наталинце. Из краја Јоргуше се и данас сахрањују у жабарско гробље.
У долини Јасеници на месту “Старе куће” кнез Милош је ушоравао село. У близини потока Кусаје је неко старо гробље где приликом копања налазе људске кости. На месту “Осредку” било је “маџарско гробље” где има још и сада много камених споменика.
ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.
26. октобар 2014. у 23:35
драган
Миливојевићи нису настали од Ранковића већ су 4 брата у Сјеници побили Турке и побегли овамо. Два брата остану у Јунковцу један у Горовичу и четврти у Клоки а пошто су их Турци тражили по презимену и слави они са зимског с. Јована пређу на летњег с. Јована а од имена направе презимена тако је Миливоје узео презиме Миливојевић. То је права истина за Миливојевиће
19. април 2018. у 20:38
mirjana
Babici su se naselili iz Jasenice pre 100 godina, donji Junkovac. Neki su otišli u Klimu.
6. април 2023. у 00:17
Marko
Zaboraviliste familiju Tanaskovice ima 4 kuce slave svetog luku i jovana 11 septembra poreklo vucu iz familje mitrovic iz jerguse.