Порекло презимена, село Врбица (Аранђеловац)

9. август 2013.

коментара: 5

Порекло становништва села  Врбица, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Село се налази с обе стране реке Кубршнице и као обруч је опасало варошицу Аранђеловац. Сеоске куће су расуте највећим делом на рипањској и качерској површи. Ове су површи рашчлањене многим потоцима који се са Букуље и Венчаца, затим са Пресеке и Орашачког Брда сливају у Кубршницу. Највише сеоске куће су у засеоку Каменару, јужно од села, под Ветрилом, и налазе се на стрмим странама потока Цанзора, који се овде усекаа у брезовачку површ. Има кућа које су се спустиле и у саму долину Кубрушнице: око потока Ћираковца поред друма за Младеновац има група кућа са општинском судницом и основном. школом.

Село употребљава воду са извора и са ђермова. У засеоку Мисачи служе се више изворском водом.

Извори су: „На Грабовици“, „Чантаруша“, „Прековића Извор“, „Змајевац“. У засеоку Каменару употребљава се изворска и бунарска вода.

Општинска шума је на „Јоковића Коси“. Најбољих ливада и испаша има на „Травном Пољу“ и „Капетановим Становима“. Зиратно земљиште је растурено по целом сеоском атару.

Село је разбијеног типа, подељено на више крајева и на два засеока.

Крајеви су: Врбичка Река, Балабанац, Баљковица, Златар и Лапин Поток. Сви се ови крајеви даље деле на мање породичне групе.

Засеоци су: Каменар и Мисача. Остојања између појединих крајева у селу и између села и засеока су велика. Тако је засеок Мисача удаљен од општинске суднице око 5 км, а засеок Каменар исто толико. Сеоски атар захвата велику површину, и да би се обишло цело село потребно је 5—6 часова.

 

Порекло породица и старине.

Село је основано под Букуљом, на Јарчевој Коси. Овде су се најпре населили Вујмиловићи, затим су долазиле друге породице и населиле се под Пресеком и Орашачким Брдом. Засеок Каменар постао је доцније, у току Првога Устанка, а засеок Мисача, где су раније била трла и имања, основан је пре 70—80 година.

У селу се ове фамилије:

У Врбичкој Реци:

Ћировићи (Радичевци) 4 к. Слава: св. Лука. Прадед се доселио из Дубнице (Пештер).

Продановићи (Милићи, Радићи, Ивковићи) 15 к. Слава: св. Никола. Зову их „Арнаутима”. Доселили се пре Устанка од Сјенице.

Биорчевићи (Миловановићи) 3 к. Слава: св. Лука. Дошао прадед из Бихора.

Поповићи 2 к. Слава: св. Јован. Дошао деда из Белог Брега (алексиначки, крушевачки).

Благојевић 1 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се отац пре 90 г. из Кнежевца (таковски, руднички).

Белаковићи (Вуканићи, Јовановићи) 4 к. Слава: св. Аранђел. Досељени њихови стари пре Устанка од Сјенице. Мисле да су им од старине род Вујмиловићи.

Пајевићи (Милићи, Богдановићи) 14 к. Слава. св. Никола. Стари су им од Сјенице. У Бањи су им род Бојовићи-Луковићи.

Васиљевићи 4 к. Слава: св. Лука. Прадед се доселио од Сјенице.

Станојевићи (Михајловићи) 7 к. Слава: св. Аранђел. Досељени од Сјенице око 1780. г. «

Радовићи 2 к. Слава: Петровдан. Старином су из Горње Трешњевице (од Ћирића). Отац доведен као пасторак у кућу Радовића (Лучинаца).

Радовићи 18 к. Слава: св. Лука. Стара породица; досељени пре Устанка од Бијелог Поља.

Росићи 7 к. Слава: св. Лука. Фамилија са Радовићима.

Тимотијевићи 6 к. Слава: св. Јован. Доселио се прадед од Сјенице. Од њих једни оду у Раниловић (Станићи и Анђелићи).

Томићи 6 к. Слава: св. Аранђел. Фамилија са Вујмиловићима.

У Баљковици:

Никитовићи 9 к. Слава: св. Аранђел. Досељени пре Устанка из Моракова (Никшићска Жупа). Од ових су Пејовићи у Орашцу.

Вишековићи 11 к. Слава: св. Никола. Досељени из Драгачева.

Швабићи 3 к. Слава: св. Лука. Доселио се чукундеда од Призрена.

Мартиновићи 2 к. Досељени из Груже.

Филиповићи 3 к. Слава: Михољдан. Доселио се прадед пре Устанка из Бихора.

Станковићи (Мишовићи) 5 к. Слава: св. Јовап. Фамилија са Тимотијевићима у Врбичкој Реци.

Бошковићи 15 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се прадед Бошко говедар од Сјенице. За време Устанка бежали у Букуљу и то се место и данас зове Бошков Збег.

Вујмиловићи (Лазаревићи) 7 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се Вујмил са синовима Лазаром и Томом од Сјенице око 1780. г.

Војиновићи 9 к. Слава: св. Ђорђе. Доселили се из Гараша, где имају фамилију (Војиновићи).

Ранчић 1 к. Слава: св. Никола. Доселио се пре 60 г. из Горовича. У Горович дошао из Овсишта (од Ранчића).

Ђорђевић 1 к. Слава: св. Јован. Дошао пре 60 год. из околине Власине.

Јевтић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао пре 40 год. од Бијелог Поља.

У Балабанцу:

Јешовићи 2 к. Слава: св. Лука. Старином су из Васојевића, где имају рођаке.

Јоковићи 5 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се прадед Јоко од Сјенице.

Војчићи (Павловићи, Гавриловићи, Милосављевићи, Трифуновићи, Ристивојевићи, Лазаревићи) 21 к. Слава: св. Аранђел. Доселила се баба Војка од Сјенице. Њена сестра Неранџа отишла у Венчане и од ње су Неранџићи у Венчанима.

Петровићи 4 к. Слава: св. Аранђел. Род су са Вујмиловићима.

Батрићевићи 11 к. Слава: св. Лука. Досељени из Црне Горе. „Воде порекло од војводе Батрића“.

Вуковићи (Вујадиновићи) 5 к. Слава: св. Аранђел. Прадед дошао од Сјенице.

Тадић 1 к. Дошао пре 40 г. из Брезовца.

У Златару:

Белошевци (Илићи, Миловановићи) 10 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се прадед за време Устанка из Белошевца (Сјеница).

Лазовићи (Ћосовићи, Теофановићи) 17 к. Слава св. Аранђел. Доселила се браћа Лазо, Теко (Ћосо) и Теофило од Сјенице.

Батрићевићи 3 к. Род са Батрићевићима у Балабанцу.

Прековићи 12 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед од Бијелог Поља.

Милошевићи 3 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Јован Врбица са пет синова од Сјенице. Бежали „преко“ и тамо живели 10 година.

У Каменару су:

Рабреновићи (Обрадовићи) 12 к. Слава: св. Ђорђе. Старо им је презиме Оџићи. Доселио се прадед Радован са седам синова од Сјенице. Прво се настанили у Мисачи, па доцније пређу у Каменар.

Николићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. Фамилија са Рабреновићима.

Миливојевићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. За време Устанка дошли од Сјенице.

Јовановићи (Радоичићи) 4 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли за време Устанка од Сјенице.

Вићентијевићи (Алексићи) 3 к. Слава: св. Стеван. После Устанка досељени из Старог Влаха.

У Мисачи су:

Филиповићи 3 к. Од Филиповића у Баљковици; Бошковићи 5 к. Од Бошковића у Баљковици; Вујмиловићи 6 к. Од Вујмиловића; Продановићи 3 к. Од Продановића у Врбичкој Реци; Лазовићи (Ћосовићи) 6 к. Од Лазовића у Златару; Вишековићи 5 к. Од Вишековића у Баљковици; Војиновићи 4 к. Од Војиновића у Баљковици; Швабићи 9 к. Од Швабића у Баљковици; Поповићи 5 к. Од Поповића у Врбичкој Реци; Белаковићи 2 к. Од Белаковића у Врбичкој Реци ; Пајевићи 3 к. Од Пајевића у Врбичкој Реци; Тимотијевићи 9 к. Од Тимотијевића у Врбичкој Реци; Вучићи 5 к. Од Вуковића у Балабанцу; Мишовићи 1 к. Од Станковића у Баљковици; Батрићевићи 7 к. Од Батрићевића у Балабанцу; Прековићи 9 к. Од Прековића у Златару; Милошевићи 15 к. Од Милошевића у Златару; Остојићи 2 к. Слава: св. Никола. Дошли пре 15 г. из Копљара; Васиљевић 1 к. Дошао пре 10 г. из Белосаваца.

У селу су гробља: у Каменару, у Мисачи, иа Рисовачи (за један део Врбице и за Аранђеловац), у Балабанцу (2), у Кленовцу, у Златару, у Виноградима и у Јунцу.

У Крушику је старо гробље, где су ископавали костуре и налазили прстење и новац.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (5)

Leave a Reply to Marko Savic

5 коментара

  1. Marko Savic

    U zaseoku Vrbice, Vrbicka Reka se nalazi jos jedna familija, a to je familija Savica. Oni su se tu doselili kad i Cirovici, negde od Sjenice.

  2. Vojislav Petronijevic

    U Vrbici postoji familija Petronijevic.Doseljeni su oko 1870g. sa plannine Rudnik…Krsna slava im je Sv.Jovan

    • Ivan

      Kad pogledate rodoslove, 3/4 Sumadije se doselilo iz Sjenice, u stvari je Sjenica bila tranzitno podrucje, Vrbicu su upravo najvise naselili Vasojevici, u rodoslovu Vasojevica su navedeni Lazovici da su se odselili u Vrbicu/Arandjelovac kao i “Murakovici” ?, uglavnom dosta familiija u Vrbici slavi Vasojevicku slavu sv. Arandjela, samim tim je i crkva u Vrbici posvecena ovom svecu i na kraju i Arandjelovac i dobio ime..

  3. nikanor

    U Vrbici su i Đorđevići,deda se doselio iz Pirota posle I sv rata.

  4. Veka

    Moj deda Vladeta Todorović rođen je 31.jula 1907. u Vrbici, a preminuo je 1996. godine u Novom Sadu u kojem je , izuzev tokom okupacije , i živeo od 1927. godine do smrti. Potomci Todorovića žive/živeli su u Beogradu, Obrenovcu, Kragujevcu, Kruševcu, Npvom Sadu, Mladenovcu, Lajkovcu, Austriji. Na imanju u Vrbici je ostao samo sinovac mog dede, Gojko Todorović, sa suprugom Milankom, a oni nisu imali dece.
    Neobično je da se porodica Todorović (slava Sveti luka) u kojoj je bilo dosta muške dece uopšte ne spominje u tekstovima o porodicama iz Vrbice i njihovom poreklu, a želela bih da znam nešto o njihovom poreklu.
    Po majci je direktni potomak ovih Todorovića dr Nebojša Čović.