Порекло презимена, село Влакча (Страгари, Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села  Влакча, градска општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Порекло становништва села  Влакча, градска општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Влакча (Страгари, Крагујевац)

Порекло презимена, село Влакча (Страгари, Крагујевац)

Порекло становништва села  Влакча, градска општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Влакча се налази на рипањској површи која се овде увлачи као залив. Један део села је на прибрежној тераси ове површи, и само неколико кућа су више одсека, на качерској површи. Сеоске куће су на остацима рипањске површи која се сачувала између притока потока Молитве. Изнад последњих кућа налази се лепо изражен клиф качерске површи на Караули.

Село је богато нзворском водом. Извори су: Студенац (код цркве), Мирина Вода, Студена Вода, Каменита Чесма, Бања, Савина Вода и Светиња („лековита вода“). На потоку Раковици има шест воденица.

Највећи део имања је поред Јасенице, у Крстачи и Стражевици. Око извора Светиње је општинска шума (75 хектара) са ситногорицом (граб, буква, цер, граница). Црква има свој забран (2 хектара).

Село је разбијеног типа. Дели се на три краја: Горња Крај, Доњи Крај и Грчинац.

 

Порекло породица и старине

Прве куће су биле у Старом Селу. Било је свега седам кућа. Сада су у Старом Селу само куће Миловановића.

У селу су ове породице:

Марковићи (Миловановићи, Ђорђевићи, Радојковићи) 12 к. Слава: св. Јован. Доселио се прадед Нешко са синовима, од којих је један отишао у Лесковац (посавски-подунавски). Нешко се доселио „од Сјенице-Студенице“. Данашњи људи су пето колено.

Павловићи (Ђурђевићи) 10 к. Слава: св. Никола. Стари су дошли са Језера (Дробњак). За време Карађорђа били овде. Бежали у Срем.

Вучковићи 6 к. Слава: св. Аћим и Ана. За време Карађорђа досељени од Сјенице. Од ових су Милутиновићи у Колетини. Имају фамилију у Гривцу (Гружа), зову се Ракитовићи (в. Гружа, ст. 251).

Никетићи (Гајићи) 15 к. Слава: св. Никола. Стара породица. За време Турака били у рудничком збегу. Незнају порекло.

Драгутиновићи (Петровићи) 4 к. Слава: св. Никола. Мисле да су „одломак“ од Павловића (Тоурђевића).

Борићи (Раденковићи, Тимићи, Петровићи, Јовановићи, Костићи, Алексијевићи, Симићи) 53 к. Слава: св. Врачеви. Доселио се прадед Радоје Грудоња са три сина: Јованом, Бором и Раденком од „Студенице-Сјенице“. Један од браће отишао у Божурњу од кога су Бранковићи (в. Божурњу).

Недељковићи (Петровићи) 10 к. Слава: св. Врачеви. Род су са Борићима.

Обрадовићи (Јеремићи) 14 к. Слава: св, Никола. Зову их „Катранџијама“. Досељени од Сјенице.

Стефановићи 2 к. Слава: св. Никола. Род са Никетићима (Гајићима).

Ћирићи 2 к. Слава: св. Мрата. Пре Устанка досељени од Сјенице. Род са Матејићима у Јагњилу.

Карићи 4 к. Слава: св. Никола. Доселио се старац Кара из Пласковца и доцније довео у кућу „неке Бугаре“.

Коларовићи (Вучковићи) 3 к. Слава: св. Никола. Пре 70 година дошли „Бугари“ Ђорђе и Милан као мајстори из „источних крајева“.

Аџићи (Ташићи, Милановићи, Илићи, Филиповићи, Живановићи, Јовановићи, Пантићи, Микићи) 30 к. Слава: св. Илија. Њихов предак аџија Мојсило дошао са браћом. Најстарији људи из ове породице незнају порекло.

Крсмановићи 3 к. Слава: св. Јован. Род са Јоксимовићима.

Миловановићи (Ћирковићи, Симићи) 9 к. Слава: св. Аранђел. Старија породица, која је била у селу пре Устанка.

Недељковићи 2 к. Слава: св. Аранђел. „Бугари“ који су се скорије доселили.

Аврамовићи 6 к. Слава: св. Ђорђе. Непознато порекло.

Панићи 4 к. Слава: св. Петка. Зову их „Власима“.

Јоксимовићи 5 к. Слава: св. Јован. Доселио им се деда од Сјенице (дошао пре Борића). Имају фамилију у Добрачи (лепенички) али не знају како се зову.

Костићи 2 к. Слава: св. Лазар. Пре 60 г. као мајстори дошли из Осата.

Село има једно гробље (у Змајевцу) где се сарањује и један крај Котраже.

У потоку Раковици је стара црква, која је више пута рушена и обнављана. Данас се још виде око цркве темељи од станова који су ту били. Код Камените Стене на месту Сиги била је стара црква; ту је и старо гробље. На местима „Сиги“ и „Илиџи“ налази се стари новац.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top