Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
5. децембар 2017. у 18:23
Раде Бракочевић
Срђане,
Прегледом доступне литературе утврдио сам да се за поријекло Костића из Смилова Лаза или “Цмилова лаза” на планини Рогозни (20. километара од Новог Пазара) наводе следећи подаци:
– Комњен Костић каже: “досељених из Лопата изнад Лијеве Ријеке код Подгорице из Црне Горе. Ту су живела браћа Косто и Марко, синови Миленка, чији потомци славе своју крсну славу Светог Јована 20.јануара”. То Вам је сигурно познато, јер је ријеч о књизи Смилов Лаз.
Етнолог Петар Ж.Петровић пише: “Лопаћани, Костићи 10.к. Св.Јован доселили се пре двеста година из Лопата у Шекулару, старином су из Мораче; презивају се по претку Кости; они су исти род Лопаћанима у Бубама под Рогозном, Смиловцима у Врболазима, Бачанима у Каменици на Ибру, Живодерима, Требићу и Каљину, Ђуровићима у Манасима, Костићима у Трнави, Петронијевићима у Врачевском Доцу, Симовићима у Виткову, Ристовићима и Радоњићима у Прћенови”.
Лопате су у Лијевој Ријеци. У Шекулару нема мјеста Лопате. Слава племенских Васојевића је углавном Аранђеловдан. Слава старих Шекулараца: потомака Даше Шекуларца, Вука Љевака и Радмужа је Св. Јован 20. јануара по новом календару.
Опет неки наводе и Бјелопавлиће као поријекло Ваших Костића.
Више пута сам одговарао на овом порталу о поријеклу неких родова “Лопаћана” а у вези са Шекуларом.
Предлажем да урадите днк тест по мушкој линији. Јавите се на адресу:[email protected] и (раз)ријешите питање поријекла. Тако се долази до сазнања од којег сте племена из Црне Горе, или сте неког другог поријекла.
То урадите што прије, јер сам неђе прочитао да у селу Смилов Лаз, сада нико не живи.
Лијепи поздрави!
7. децембар 2017. у 16:37
Srdjan
Taman tako.Niti su Lopate u Šekularu, niti je Jovanjdan Vasojevska slava.Negdje sam procitao da smo iz Bjelopavlića, pa ponekad I iz Morače, a nekad I od Cetinjskog kraja.Takodje sam u jednoj knjizi pročitao da smo na Rogoznu stigli preko Murina kod Plava.Inače jedan moj stariji rodjak je pominjao Baraće tj. da smo sa njima stigli na Rogoznu.Trazio sam I o njima, ne bih li preko njih odgonetnuo, ali ih nisam nigdje pronašao.
Pitanje za Vas Rade, kako mogu doći do te knjige o Smilovom lazu I da li možete pogledati ima li išta u knjigama o Baraćima.
Srdačan pozdrav!
8. децембар 2017. у 20:02
Раде Бракочевић
Срђане,
Ја сам навео конкретне податке о књигама гдје се помињу Костићи и Смилов Лаз. То за цетињски крај нијесам налазио, јесам за Мурино између Андријевице и Плава. Погледајте књиге, које наводите уопштено.
Је ли Ваше презиме Костић?
Књига Смилов Лаз, аутора Комљена Костића објављена је 2016.г у Крагујевцу, у тиражу од 250 примјерака. Монографија је издата у Библиотеци Хронике Села Културно Просветне заједнице Србије. Књигу немам. Нијесам успио да контактирам аутора. Потражите је у некој библиотеци.
Срђане, предложио сам да урадите днк тест. Ви ништа не кажете за то? Рекох, генетичка генеалогија, даће одговор
Питате ме за Бараће. Читајте литературу о Ибарском Колашину, Рашкој, Ново Пазарском крају. Мене интересују исељавања из племена и краја Шекулар, и шире, некадашњег војводства Шекулар, на шта се и односи ова тема. Можда су ваши преци живјели некада у Шекулару, или су били просељеници кроз Шекулар?
Поменусте Бараће. То је често презиме. Конкретно, знаменити епископ Сава Дечанац (1831-1913) је из Гњеждана на планини Рогозни између Лепосавића, Новог Пазара и Рашке. Крсна слава Бараћа је Св. Никола. Ови Бараћи сматрају да су старинци у овом крају. Сава Дечанац, мени посебно је драг, како због својих дјела ( које препоручујем да прочиташ) тако и његове укупне активности, нпр. заступник поробљених Срба из Старе Србије и Македоније на Берлинском конгресу 1878. и др.
Понављам, днк тест по мушкој линији.
Лијепи Поздрави!
8. децембар 2017. у 20:12
Раде Бракочевић
Срђане, имам молбу пиши ћирилицом, да те цио свијет разумије. Ако си поријеклом са Рогозне, мораш то поштовати због епископа Сава Дечанца, његових списа Страдање Старе Србије и Македоније и др.
10. децембар 2017. у 21:42
Srdjan
Хвала Раде за информације!
Нек је слава прецима, мученички је то народ тамо!
Мој чукунђед је отишао из Смилова Лаза, па је мој прађед промијенио презиме, јер су их уписали без да их ико ишта питао као Смиловци, значи не ни као Костићи него топонимски као Смиловци.Ради се о селу Врболази подно манастира Ђурђеви Ступови.Тако да су у том селу живјели моји Јанковићи (по Јанку Костићу) и Смиловци више кућа и истог рода од Костића са Рогозне.Свима је слава св.Јован.Пратећи наше родове и сва настала презимена свима им је заједничко да се зову Лопаћани.Сјећам се као дијете једном да су стари причали и ухо ми запарала та ријеч.Била ми смијешна тад, дијете ка дијете:).Иначе обретох се на теми Шекулара јер код Лутовца у књизи прочитах за ове моје братсвенике да се помиње код свих управо тај појам, а и слава је одговарајућа.Кочи ме само непознавање презимена с којим дођоше преци Костића на Рогозну.Што се тиче ДНК анализе урадити ћу је јер ме интересује и даље поријекло, јер ова славенска прича као доминантна у структури гена ми не пије воду.Толико да не дужим више, срдачан поздрав Раде, свако добро!
31. јануар 2018. у 13:45
Šekularac
@ Rade Brakočević
Još pre dve-tri godine, kada mi je dopala ruku knjiga M. Lalića Međuratmo književno stvaralaštvo (1935-1941) u izdanju Komova i Udr. pisaca Krag., hteo sam da Vam skrenem pažnju na nju (ukoliko je već niste nabavili) zato što se sam Lalić u svom memoarskom tekstu, a u kritičkom osvrtu Mile Med. Stef., veoma toplo i zahvalno izražava o Joksimu Brakočeviću iz Šekulara. Knjigu sam ponovo čitao ovih dana pa, ako je nemate, mogu Vam tih dvadesetak redova prekucati ovde. Poz.
31. јануар 2018. у 21:56
Јоксим
Поштовани Шекуларац,
Велико хвала, за ово подсјећање. Рано преминули Јоксим је мој рођени стриц. Рођен је у Шекулару 4. априла 1912.г, а упокојио се 29. јуна 1937.г. на Фрушкој Гори.
Између осталог, био је један од оснивача, члан уређивачког одбора и једно вријеме главни и одговорни уредник “Светосавља”, листа студената Правослвног Богословског факултета у Београду. Године 2015. отргао сам од заборава његове чланке објављене у “Светосављу”. У приређеној публикацији Јоксима Бракочевића, О мисионарству и сарадњи међу православним народима, налази се и и мени посебно драго сјећање Михаила Лалића из његове књиге: Epistole Seniles – Старачке посланице, СКЗ, Београд,1995.1995.г. На промоцији моје књиге, Ломни Шекулар… у Крагујевцу, књигу Михаила Лалића су ми поклонили из Удружења писаца Крагујевца. Мислим да се ради о књизи, коју ви помињете.
Каква случајност? Управо, ових дана, и баш данас преслишавам себе, поново читајући неке старе записе о Шекулару и Горњем Полимљу.
Обрадовали сте ме!
Мој мејл: [email protected]
Срдачни поздрави!
16. април 2018. у 13:12
Раде Бракочевић
У петак 20. априла 2018. године у 19. часова у сједишту Црногорско Херцеговачког покрета – Булевар Милутина Миланковића 120д на Новом Београду одржаће се промоција књиге Хроника Шекулара протојереја Андрије Поповића (1869 – 1943).
Сви заинтересовани за поријекло из племена и краја Шекулар – Горње Полимље Црна Гора дођите и упознајте се са рукописом прото Андрије Поповића Вукољеваковића из познате свештеничке куће, која је давала свештенике Шекулару, Велики – Горњем Полимљу, Метохији, Азанама – Горњи Бихор, Суодолу- Пештер, Топлици… У књизи се говори и о насељавању у Метохију и Косово и исељеним Шекуларцима…
18. новембар 2019. у 12:47
Miki
Може ли ми неко рећи нешто о Дашићима из Брезојевице,да ли они припадају Васојевићима или Шекуларцима?
5. децембар 2019. у 11:21
Драшко Дашић
Да си ми поздрављен Мики!
Сви Дашићи, ма где били и раселили се, потичу из Шекулара и сврставају се у старе Шекуларце и светкују Светога Јована Крститеља 7. по јулијанском, то јест’ 20. јануара по грегоријанском календару. Прочит’о сам од наших племенских историчара на овоме форуму да постоји, ил’ је постојао неки мали род Дашића у Змијању код Бањалуке и они празнују, ако се добро сећам, Светога Николу.
3. јануар 2020. у 22:42
Драшко Дашић
Поздрав и поштовање свим шекуларским саплеменицима!
Обавештавам вам да сам учетствовао у новогодишњем ДНК тестирању и да је моја хаплогрупа:
I2 > I-Z17855
9. јануар 2024. у 13:27
Дашићи сада Симићи
Од Симе Дашића (1826 – 1879), који је држао вуно-влачару на реци у Шекулару, засеок Луг, су настали Симићи из Доњег Гргура и Кашевара код Блаца у Топлици. Симу убијају турски пљачкаши у Шекулару.
Симини синови Димитрије Симић (1844 – 1904) са седморо деце и Младен Симић (1849 – 1916) који је имао петоро деце, између 1879 и 1880 године у мајчином роду мењају славу на свету Петку (27.10) по цркви која се налази у Чечеву код језера Газиводе. Из Чечева по ослобођењу Топлице, прелазе Копаоник и настањују се са друге стране планине у Гргуру. Данас постоји бар 500 њихових потомака Топличана.
Један од познатијих потомака је глумац Душан Јанићијевић (1932 – 2011) из Доњег Гргура, који је глумио у филму Марш на Дрину из 1964 године. Душанова баба Стамена је из куће Симића.
Јосиф Симић (1900 – 1960) је 1917-те био у Гргурској чети Топличког устанка, где се под командом Косте Војиновића борио против Бугара. Бугари су за време Топличког устанка спалили све куће у Гргуру, па и куће Симића и побили кога су могли.
Младенов син Богдан (1899 – 1939) је био припадник чувеног Гвозденог пука и преживео је оба Балканска рата као и Велики рат. Његов отац, стари Младен је знао са травама и успешно је лечио Гргурце из Гвозденог пука од тифуса. У тадашњој Старој Србији, данашњој Северној Македонији, Гвоздени пук зауставља Бугарску војску и чува одступницу Српске војске која се повлачи преко Проклетија. Младена убијају Бугари.