Порекло презимена, село Брезовац (Аранђеловац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Брезовац, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прили Порекло становништва села Брезовац, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прили Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Брезовац (Аранђеловац)

Порекло презимена, село Брезовац (Аранђеловац)

Порекло становништва села Брезовац, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

На јужној страни Венчаца развијена је и добро очувана брезовачка површ, која је по овоме селу и добила име. На њој су и куће крајева Драгачевци и Вујановићи, које се спуштају до школе. Одатле настаје Доњи Крај, чије су куће на качерској површи и спуштају се до долине Каменице и њене притоке Бужеља. Југозападно од села је засеок Пријане са кућама по странама Расовљевице. Кроз село протиче Каменица која се у горњем току, до са- става са Бужељом, зове Брезовачка Река.

Село се служи водом са извора.

Извори су: Змајевац и Добра Чесма (у Горњем Крају), Студенац и Извор (у Доњем Крају). У засеоку Пријанима имају ђермове.

Имања су растурена по селу и сеоском атару. У Таборишту има мало више ливада. Раније их било више, сада су претворене у зиратно земљиште. Шума је растурена по Венчацу и сеоском. атару. Виногради су под Венчацом. Виногради и воће добро успевају. У Каменом Брегу, под Венчацом, општипа има мајдан мермера. Камен се употребљава за грађење споменика и печење креча.

Село је разбијеног типа. Подељено је на два краја: Горњи и Доњи Крај и засеок Пријане. Сваки од ових крајева дели се на мање групе кућа, које носе имена породица или имају топографска имена. Тако се Горњи Крај дели на Вујановиће и Драгачевце а Доњи Крај на Каменицу и Равни Гај. У Горњем Крају су куће збијеније због оскудице у простору, и размак између кућа је 15-20 м. У Доњем Крају је пространије и комотније, ту се све више исељавају и размак између кућа износи 100—120 м.

 

Порекло нородица и сгарине.

У селу су ове породице:

Марковићи 10 к. Слава: св. Никола. Куће им биле поред школе, па се доцније преместили ниже, ско Каменице. „Били су овде за време Лазара“. Род су им Мирковићи — Стефановићи у Јеловику.

Чупићи 5 к. Слава: св. Ђорђе. Стара породица „и не држи се“. Непознато порекло.

Вујановићи (Стојановићи, Максимовићи, Нешићи) 40 к. Слава: св. Стеван. Куће су им у Г. Крају. Чича Гаја (од Максимовића) прича да су четири брата пошла из Босне (од Травника). Један брат (свештеник) отишао у Срем, други у Рипањ (Вујановићи, код којих су одлазили у госте) а остала браћа дођу овде. У почетку их било свега две куће. Из ове породице је било неколико свештеника.

Драгачевци (Симићи, Филиповићи, Петровићи, Пантелићи, Ћировци, Радовановићи, Јовановићи, Тодоровићи) 65 к. Слава: св. Аранђел. Станују у Горњем Крају. Кад су се населили било свега три куће. Много пре Устанка дошли од Сјенице у Драгачево, а пред Устанак овде. Учествовали у Устанку.

Доцпије су се досељавали:

Блазнавци (Коларовићи, Вујићи, Јаковљевићи) 12 к. Слава: св. Лука. Доселио се деда пре 100 г. из Блазнаве.

Недељковићи 8 к. Слава: св. Јован. Доселио се прадед из Јарменовца (качерски). Станују у Доњем Крају.

Госпавићи 6 к. Слава: св. Лука. Дошао прадед из села Азана (Бихор).

Раковићи (Недићи) 2 к. Слава: св. Јован. Доселили се 1878. г. од Сјенице.

У Бужељу су:

Јоксимовићи (Јовановићи, Тешићи) 16 к. Слава: св. Андреја. Доселио се предак Андреја одавно. Не знају одакле.

У Пријанима су:

Драговићи 8 к. Слава: св. Аранђел. „Дотерао“ их Карађорђе из села Бороштице (Пештер). Још отуда су им кумови Вукадиновићи — Радоњићи у Барама (гружански).

Белошевићи (Радошевићи) 7 к. Слава: св. Аранђел. Дошла браћа Радош и Белош од Сјенице (село Дубница). „Дотерао“ их отуда Карађорђе.

Продановићи 8 к. Слава: св. Аранђел. Доселили се у исто време кад и Белошевићи. Дошли од Сјенице.

 

Цео овај засеок насељен је досељеницима од Сјенице „које је Карађорђе сагнао у Шумадију“. Задржали се најпре овде, затим једни сиђу у Г. Трешњевицу (Пријанчевићи). Од ових пријанских Сјеничана неколико фамилија се пре 80—90 г. одселило у Придворицу.

Село има више гробаља: једно у Доњем Крају, једно у Горњем Крају, затим Танасијевића гробље, Недељковића гробље и гробље у засеоку Пријанима (где се сарањује и један део из Горње Трешњевице — крај Вучљивица).

У селу има помена о маџарском гробљу, а један део Таборишта се зове „Маџар . Има и трагова за које се мисли да су од „маџарске вароши“.

Брезовачка црква је једна од најстаријих у овој околини. Налази се у јарузи и у њеној близини је гробље села Липовца. По натпису, који је утиснут више црквених врата, подигао ју је деспот Ђурђе 1444. године. Била је- пуста до 1795. године.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top