Порекло презимена, село Божурња (Топола) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Божурња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилике. Се Порекло становништва села Божурња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилике. Се Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Божурња (Топола)

Порекло презимена, село Божурња (Топола)

Порекло становништва села Божурња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Сеоске куће су на рипањској површи, у коју се Јасеница јако усекла и има дубоку долину. Овде се скреће од правца југ-север у источни правац, често плави котлину и после поплава помера своје корито. Нарочито су запамћене поплаве од 1864. и 1890. (Тројичке воде), када је надошла вода за неколико метара. У долини нема кућа, изузев школе, механе, општинске суднице; куће су по доста стрмим странама брда. Са источне стране села протиче Ракичевица, десна притока Јасенице. У долини Јасенице има 4 воденице и неколико циглана.

Употребљава се изворска вода, а и са ђермова.

Извори су: Орашје (до механе), Врело, Чесма (у сред села). У Змајевцу је „лековит извор“. Ђермова има доста и они се ко- пају дубоко (по 10—15 м).

Најбоља земља је око Јасенице. Њиве су на местима: Равница, Крушик, Прукча, Дубока, Дрењак, Црно Поље, Ракичевица, а има их и у самом селу. С десне стране Јасенице, на „Коси“ има младе шуме, поглавито церове, граничеве и растове. На „Страни“ је махом растова шума. У Јасеници су ливаде и баште. Хватају и рибу и то поглавито аловом а „запињу и кошар“.

Село је разбијеног типа, подељено на крајеве који су одвојени њивама, јаругама или реком.

Крајеви су: Вукреч, Церје, Дрењак, Старо Село (Селшате), Ракичевица. Најнасељенији су крајеви: Букреч и Церје.

 

Порекло породица и старине.

Село је засновано на месту које зове Старо Село — Селиште. Ту су биле прве куће, а данашња је Божурња била под густом шумом. По предању Старо Село је напуштено због чуме. Иселили су се и населили ниже Старог Села. Прича се да су тада два брата близнака и два вола близнака заорала место за ново насеље, да их и ту „чума не би давила“. У Старом Селу данас има око десетак кућа (Живановића, Стојића, Живковића).

Најстарије су породице:

Савковићи 2 к. Слава: св. Никола; Живковићи 3 к. Слава: Ђурђиц и Банџићи 1 к. Слава: св. Никола. За њих се не зна кад су дошли и одкле су, а данас већ изумиру. За Савковиће се говори да су од Бранковића (,,издајице“).

Најстарији досељеници су :

Швабићи (Павловићи, Топаловићи, Лукићи, Јаковљевићи, Милованчевићи, Димитријевићи, Јовичићи) 35 к, Слава: св. Арађел. Стари дошли пре Устанка из Чумића (лепенички) од Милованчевића (Гачића) — који су старином од Студенице — Косова (Лепеница, ст. 213). У Чумић су дошли за време Прве Сеобе. 1813. г. Швабићи су бежали „преко“; копали око Карловца винограде. По ослобођењу се врате у Божурњу и због варошког одела, које су носили, прозову их „Швабићима“.

Хаџићи (Гајићи, Глишићи, Велићи, Живановићи, Јовичићи) 38 к. Слава: св. Аранђел. -Дошао Хаџи Радован са седам синова од Сјенице. Седмо су колено од досељења. За време Кочине Крајине бежали у Аустрију, доцније се вратили и ратовали уз Карађорђа. Радована звали хаџијом што је имао много стоке, „по 1000 брава“.

Симићи (Манојловићи, Ђорђевићи, Вуковићи, Павловићи) 30 к. Слава: св. Стеван. Дошли пре Устанка од Бијелог Поља — Сјенице. Род су са Благојевићима у Жабарима и Спасићима у Тополи. Кад су Симићи дошли у Божурњу, кмет Савко (од Савковића) није им дао да се настане, те се они крену натраг и дођу до Лужница (Лепеница). На наваљивање осталих сељака Савко се предомисли пошље човека те их врати, и да им земљиште да подигну куће и да се настане.

Сандићи (Јанковићи) 13 к. Слава: св. Ђурђиц. За време Устанка дошли су од „Сјенице — Санџака“.

Стојићи (Јовановићи, Продановићи, Миливојевићи, Стевановићи, Ђорђевићи) 30 к. Слава: св. Симеун (14. септ.). Дошли из Ковачевца (смедеревски) где је један брат остао.

Раловићи 10 к. Слава: св. Аранђел; дошли од Сјенице 1809. г.

Марковићи 4 к. Слава: св. Никола. Као печалбари дошли од Пирота. У Буковику им род Марковићи.

Ковачевићи 10 к. Слава: св. Никола. Досељени од Сјенице 1809. г. Дошла браћа Михајло и Сима, а трећи брат отишао у Даросаву. Данас се презивају још и Вујичићи, Стевановићи, Павловићи.

Чолићи 20 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се Курта Демир са сином од Сјенице. Били муслимани па се покрстили.

Васићи 3 к. Слава: св. Мрата. Дошли од Сјенице за време Карађорђа. Имају родбине у Јарушицама (лепенички).

Бранковићи 4 к. Слава: св. Врачеви. Преселили се из Влакче од фамилије Борића.

Буљанчевићи (Јовановићи, Маричићи) 7 к. Слава: св. Параскева (14/Х). Досели се из Буљана (параћински).

Ћосићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. Раније се звали Малевићи. Доселили се из „Турске“ и покрстили се.

Миловановићи 8 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли кад и Ћосићи из „Турске“.

Пољаковићи 3 к. Слава: св. Параскева 14/Х. Дошли 1809. год. од Бијелог Поља. Од њих су Пољаковићи у Овсишту.

Јовановићи (Бингулски) 3 к. Слава: св. Никола. Дошли из Драгоцвета (моравски) пре Устанка. За време пропасти прешли у Срем (у село Бингулу) па се доцније вратили.

Филиповићи 2 к. Слава: св. Јован. Довела их мати из Жабара (лепенички); овде се преудала. Има их у Жабарима.

Код школе је био турски хан; место са њивама испод тога хана и сада се зове „Подан“. На Ивковом Брду је старо гробље, за које се верује да је маџарско.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top