Порекло презимена, село Плужац (Осечина)

28. јул 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Плужац, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Плужац је на десној обали реке Јадра, испод Осечине на коси, која је развође Тамнаве и Јадра. Куће овог села, као и суседне Осечине, су по плећима коса и брегова, створених појединим јаругама. Атар сеоски прелази и на леву обалу Јадра, али како се у истом делу и река Пецка улива у Јадар, због тога је тај крај ненасељен. Земљиште је неравно око кућа, а око Јадра, ушћа Пецке и Остружањске Реке има доста и равнице.

Извора има доста; они су низ Јадар и око кућа, већином истих имена, као и поједини крајеви или џемати у селу. Текуће су воде Јадар, који иде у западном правцу и Пецка, која долази с југа испод Медведника, из подрињског округа. У селу имају и три дубоке, камените и врло стрме јаруге, којима отиче кишна и снежна вода и које су преко лета суве.

Земље и шуме.

Земље око Јадра и Пецке су наносне, врло родне, добре и за ливаде, пашњаке и за зираћење. Брдске су земље суве и посне и налазе се по јужним падинама косе.

Северне падине косе, као и долине свих јаруга су под шумом. Шума је од листопадног дрвета и подесна за сваковрсну домаћу потребу и има је у довољној мери. Никаквих заједница нема.

Тип села.

Плужац је село разбијеног типа. Јаруге су изделиле село на поједине џемате, удаљене један од другога 50 до 150 метара са кућама на рстојању од 20 до 50 метара. Пошав од Осечине па на запад низ Јадар, ови су џемати: Малешевићи, Баћукићи, Недељковићи, који сви скупа чине Горњу и Доњу Малу.

У Горњој мали су: Поповићи, Андрићи, Малешевићи (Ђукићи, Миловановићи, Малешевићи и Јелићи), Баћукићи (Тадићи, Михаиловићи, Јанковићи, Симићи, Пантелићи, Срећковићи и Миловановићи), Недељковићи (Димитрићи, Југовићи, Васиљевићи, Гавриловићи, Ђорђевићи и Недељковићи), Миловановићи (Марковићи, Тимотићи, Стевановићи и Јеремићи)

У Доњој Мали су: Јовановићи, Бранковићи, Крсмановићи и Сокићи.

Од већих задруга су Поповића, Баћукића (две куће) и Миловановића.

Подаци о селу.

Плужац је према списку ваљевске епархије иу 1735. године имао 10 домова. Према харачким тефтерима из 1818. године било је 26 домова са 33 пор. и 79 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 48 домова и 398 становника.

-1874. године – 56 домова и 420 становника

-1884. године – 59 домова и 494 становника.

-1890. године – 52 дома и 518 становника.

-1895. године – 63 дома и 575 становника.

-1900. године – 75 домова и 628 становника*.

*Приликом пописа 1900. године помиње се и заселак „Баћуке“.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 7,15 а процентни 1,14%, где се последњих година налази више мушких него женских глава.

Име селу.

Плужац је врло старо насеље, јер се с његовим именом сусрећемо још у првој половини 18. века. За име селу везана је ова нардна прича: Плужац се у раније доба сматрао као заселак Осечине по причањима старијих људи. У Осечини, украј реке Јадар, мало више ушћа Ловачке у њега, била је до скора, с’леве стране Ловачке једна велика бара по имену „Бостан“. Некакви орачи из Осечине орали у близини баре, па кад име девојка из куће донела ручак, волови се уплаше и од девојке и са плугом нагну бежати, у бежању натрче на бару, улете у њу и подаве се са све плугом и јармом. После неколико година Јадар, плавећи бару, изнесе плуг из баре и однесе га у данашње село и остави у некоме грању, где га сељаци нађу. По нађеном плугу, прича се, овај заселак Осечине добије име Плужац.

Старине у селу.

 

-У Старинама (Стари Српски Записи и Натписи) помиње се да је међу запаљеним црквама била и црква у Плушцу. Ово се односи на данашњу цркву у Осечини, која се раније заиста звала плужачка, јер је била на атару овог села, па доцније ограничавањем села остала у Осечини.

 

Порекло становништва и оснивање села.

У народу овог села држи се да је прво село било око цркве осечанске, па се познијим низом година спуштало низ Јадар. Народ још тумачи да је Горња Мала старија од Доње и да су породице Доње Мале насељене доцније. Данашње породице су досељене а старе исељене у Мачву и Срем.

-Баћуке-Баћукићи (Тадићи, Михаиловићи, Јанковићи, Симићи, Пантелићи, Срећковићи и Миловановићи): Баћука се доселио врло давно, може бити у почетку 17. столећа из црногорског Колашина. Баћука има и у Старом Влаху, као познијих досељеника. У селу их има под наведеним презименима 8 кућа и славе Ђурђевдан.

-Недељковићи (Димитрићи, Југовићи, Васиљевићи, Гавриловићи, Ђорђевићи) и Миловановићи: Родоначелник ове породице Недељко доселио се заједно са Баћуком из истог места. Њих је под наведеним презименима-директним потомцима и Миловановићима, јер је Милован њихов родоначелник био синовац Недељков, у селу 30 кућа и славе Никољдан.

-Малешевићи (Ђукићи, Миловановићи, Јелићи) су досељени из неког села у околини Вишеграда у Босни после аустријског рата, њих је под различитим презименима 9 кућа и славе Никољдан.

-Поповићи и Андрићи (Којићи): У доба аустријске окупације доселила се породица Поповића, као свештеничка породица из Коцељеве у Посаво-Тамнави и њима су род две куће Андрића, зване Којића. Поповића има 5 кућа и славе, као и Андрићи-Којићи, Аранђеловдан.

-Павићи, Бранковићи, Јовановићи, Крсмановићи и Сокићи: Сва Доња Мала, позната под два општа презимена Павићи и Бранковићи, досељени су уз Кочину Крајину из рађевског села Ликодре; њих је 18 кућа и славе Аранђеловдан.

-Андрићи: После 1820 године Јелена у Поповићима привенчала се за некаквог Тодора родом из рађевског села Рујевца. Тодоровом и Јеленином сину било је име Андрија и од њега су две кућа Андрића (у сродству са већ поменутим Андрићима), славе Аранђеловдан.

-Миловановићи: Некако у исто доба призетио се и неки Милован у Миловановиће из Толисавца и од њега су две куће Миловановића, славе Никољдан.

Доцнији досељеници:

-Пантелићи су из Врбића, предак се призетио у Баћуке, славе Аранђеловдан и Ђурђевдан.

-Јелићи, предак је од породице Арсеновића у Осружању, призетио се у Малешевиће, славе Аранђеловдан и Никољдан.

-Југовића је довела мати преудајом из Врагочанице, па овде остао и населио се међу Недељковиће, слави Никољдан.

-Тимотић се доселио у Миловановиће из рађевског села Врбића, слави Симеундан и Никољдан.

-Јеремић је из Драгијевице, довела га мати и застао међу Миловановићима, слави Никољдан.

У Плушцу је 79 кућа од 12 породица.

 

Занимање становништва.

Плушчани се занимају свима привредним радњама, којима и суседни сељаци ове области. Они су богатији земљом од суседних сељака, а како им даје погодније услове за живот слабије се исељавају од суседних сељака. Занате лако изучавају, а доста их се бави и трговином. Надничењем се не бави нико из овог села.

Појединости о селу.

Плужац је саставни део Осечанске општине у Срезу подгорском. Судница, школа и црква су у Осечини. Гробље је подељено на две мале.

Преслава је Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.