Порекло презимена, село Блазнава (Топола) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Блазнава, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилике. О Порекло становништва села Блазнава, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилике. О Rating:
You Are Here: Home » Некатегоризовано » Порекло презимена, село Блазнава (Топола)

Порекло презимена, село Блазнава (Топола)

Порекло становништва села Блазнава, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Од Шаторње Јасеница скреће од правца запад-исток у правац северозапад-југоисток, кроз Блазнаву просеца качерску површ и све док не уђе у нижу рипањску површ има уску, клисурасту долину. Сеоске куће су највећим делом на десној страни Јасенице и увлаче се уз долине Медведњака, Блазнавачке Реке, Скугурића и Карловца и не пењу се на брезовачку површ. Са леве стране Јасенице, на рипањској површи, блажих нагиба, мањи је број кућа, са друмским насељем и неколико растурених кућа у проширеној долини Јасенице.

Село се махом служи водом са ђермова. Има и неколико извора; главни су: Општинска Чесма (код школе), Стевановића Извор, Продановића Извор, Јазавачки Извор.

Код „Ђиласовића кућа“ је извор Рачинац, „лековита вода“ где се лече од грознице и главобоље. Код „Јовановића кућа“  је извор Липовац, такође „лековит“; на овај извор долазе и околна села „да се лече“.

Имања су растурена по целом атару. Зиратно земљиште је на местима: Ђиповини, Јовановића Потоку, Бајићеву Брду, Локви. Мијаковом Долу, Дрењу, Слатини. Најбоље паше су на Главици, Буковој Страни, Песковитој Страни, Сиги, Пиштаљици. Шума је у Благовештенској Реци и на Главици. Општина има око 200 хектара букове и граничеве горе у „планини“.

Село је разбијеног типа, подељено на крајеве. С леве стране Јасенице су: Оплотњак, Ћурулића, Урошевића и Тргов- чића Крај а са десне Шевића Крај који је потоком Медведњаком одвојен од Марјановића краја у Д. Шаторњи и Река у долини Блазнавачке Реке; у Деловима су крајеви: Цвешковића, Јовановића, Дачића и Ђиласовића. У долини Јасенице, поред друма су школа, судница и механа. На Јасеници су и три воденице.

 

Порекло породица и старине.

Најстарије су породице:

Ђиласовићи (Пантелићи, Марковићи, Адамовићи, Танасковићи, Белићи) 26 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се предак Лазар пре Карађорђа. Имао кућу од леса. Ђиласовићи у Церовцу су им род. Мисле да су им стари дошли од Сјенице.

Филиповићи 4 к. Слава: св. Илија. Непознато порекло.

Продановићи 3 к. Слава: Митровдан. Доселио се деда. од Сјенице.

Ћурулићи 10 к. Слава: св. Никола. Амиџа Петар, прадед старцу Миловану (80 г.), доселио се од Сјенице.

Шевићи 28 к. Слава: св. Алимпије. Њихов прадед дошао од Сјенице и настанио се у Моштању (до Винче). За време пропасти бежали преко. Ови се вратили и населе се на данашња места. Има их у Срему, Београду, Лозници, Винчи и Доњој Шаторњи.

Цветковићи (Бошњаци) 22 к. Слава: св. Јован. Дошли из Босне Јевта и Јован, прадедови данашњих Цветковића.

Марјановићи 6 к. Слава: св. Никола. Дошли на своја имања из Доње Шаторње (од Марјановића).

Петловићи (Павловићи, Митровићи) 14 к. Слава: св. Никола. За време Карађорђа досељени из Петловаче (Стари Влах). Род су са Станковићима у Винчи.

Гавриловићи 2 к. Слава: св. Јован. Од Гавриловића из Саранова. Дошао жени у кућу.

Јанићијевићи 1 к. Слава: св. Ђорђе. Прадед Јанићије дошао од Новог Пазара.

Ђорђевићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Досељени из Се- петке (?) код Тетова.

Алексићи 10 к. Слава: св. Аранђел. За време Карађорђа дошли од Сјенице.

Дачићи 12 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Недељковићи (Нешковићи) 3 к. Слава: св. Јован. Досељени од Тетова.

Антонијевићи (Гавриловићи, Николићи) 9 к. Слава св. Лука. Доселио се најпре Глигорије, старешина манастира Благовештења, из Никшића (Црна Гора). Доцније он доведе брата Ристу (који је из Црне Горе морао бежати због убиства) и насели га у Блазнави. Да га Турци не би пронашли промени своју славу св. Стевана и узме да слави св. Луку. Риста је деда пок. Миливоју Блазнавцу, намеснику. Крај у коме су им куће зове се „Трговчића крај“, по њихову претку Петру, који је био сточарски трговац.

Николићи (Чокићи) 12 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадед из Мутња (Качер). Зову их и Мутњановићима. За време пропасти бежали у Срем, где имају фамилију.

Недић 1 к. Слава: св. Алимпије. Од Раковића из Брезовца; дошао жени у кућу и узео њену славу.

Урошевићи 6 к. Слава: Лазарева Субота. Досељени за време Устанка „од Сјенице—Новог Пазара“. Од ових су Карићи у Пласковцу.

Јевтићи 2 к. Слава: Лазарева Субота. Дошао отац пре 30 г. жени у кућу из Трнаве (од Јевтића).

Лекићи 1 к. Слава: св. Никола. Доселио се пре неколико година из Маслошева.

Лончаревићи (Стевановићи) 4 к. Слава: св. Трифун. Не- познато порекло.

Ивановићи 3 к. Слава: св. Тоорђе. Непознато порекло.

Ненадовићи 6 х. Слава: св. Киријак (29-IХ). Непознато порекло.

Ђоновци (Михаиловићи) 6 к. Слава: св. Јован. Непознато порекло.

 

Гробље је у Реци, на месту где је некада била Блажина Црква. Са тим Блажом доводе у везу породицу Бајића, која је изумрла и остала само једна жена. У близини ове цркве било је „маџарско гробље“. Поред овога има још некоЛико места, за која се мисли да су била маџарска гробља.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top