Порекло презимена, село Бања (Аранђеловац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бања, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилике. Порекло становништва села Бања, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилике. Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бања (Аранђеловац)

Порекло презимена, село Бања (Аранђеловац)

Порекло становништва села Бања, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Село се налази на качерској и рипањској површи. На качерској површи су куће Дукића и Драгачеваца, а на источној страни Плочњака је засеок Забрежје. Идући према долини Кубршнице прелази се из качерске у рипањску површ, на чијим су благим косама куће крајева Рупника и Мариновца. Кубршница са Венчаца прима неколико планинских потока, од којих су главни: Поповац, Бања и Сушица.

Употребљава се изворска и бунарска вода. Бања је нарочито богата изворима. На раскрсници путева за Рудник и Тополу има извор слано-киселе воде.

Њиве су на местима: Баљковици, Дугачком Гају, Обрае довом Брду, Рупнику, Стрмову. Ливаде су поред Кубршнице и у Забрежју. Виногради су на Венчацу, Стрмову и Баљковици. Шуме има на Венчацу, у Баљковици и Вићији. Са Венчаца се добија леп бели мермер.

Село је разбијеног типа, подељено на крајеве и један засеок.

Крајеви су: Старо Село, Ризнића Крај, Игњатијевића Крај, Мариновац, Рупник, Дукића Крај и Драгачевци. Засеок Забрежје удаљен је од средине села 15—20 минута. Крајеви су удаљени један од другога, и из појединих крајева су се породице пресељавале тако, да чланова једне породице има у неколико крајева.

 

Порекло породица и старине.

Село је основано на Обрадовом Брду; то је Старо Село, и одатле су се постепено поједине породице исељавале и заузеле даиашње крајеве. Засеок Забрежје су основали око 1809. г. досељеници од Сјенице.

У Старом Селу су ове фамилије:

Чоловићи 10 к. Слава: св. Аранђел. Стара породица непознато порекло.

Вајовићи (Николићи) 8 к. Слава: св. Лука. Старинци, не знају порекло.

Павловићи 8 к. Слава: св. Врачеви. Стари досељени од Прокупља. Зову их „Бугарима“.

Минићи (Шећевићи, Радивојевићи) 16 к. Слава: св. Аранђел. Досељени из Црне Горе за време Карађорђа. Од старине кумују Ђеровићима у Бечевици (Гружа).

У Мариновцу су:

Тонковићи 25 к. Слава: Петровдан. Стари досељени из Брибира (Далмација). Има их у Даросави, у околини Чачка и Куршумлије.

Миловановићи (Михајловићи) 5 к. Слава: Петровдан. Старином од Херцеговине.

Катанићи 11 к. Слава: св. Никола. Фамилија су са Игњатијевићима у Ризнића Крају.

Радовићи 3 к. Слава: св. Лука. Од Радовића из Врбице.

Савићи 4 к. Слава: св. Ђорђе. Досељени од Сјенице.

Дукићи 6 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли из Херцеговине. Са њима род Мирићи (Сарићи) у Калањевцу (Качер). Из Херцеговине пошли заједно и дошли до Рудника. Позаваде се, једни оду у Калањевац и по баба Мири се назову Мирићи, а ови дођу овде. Дукића има и у близини Бежаније (Срем).

Јовичићи 3 к. Слава: св. Ђорђе. Старином су од Новог Пазара.

У Ризнића Крају су:

Ризнићи 20 к. Слава: св. Јован. Њихова баба Ризна пред крај XVII века дошла из Дрниша (Далмација) у Ковачице (подгорски, ваљевски). Због глади се многе њихове куће преселе, пред Први Устанак, у ово село. У Ковачицама их има једна кућа (в. Насеља књ. IV, ст. 722).

Игњатијевићи 18 к. Слава: св. Никола. „Староседеоци“ су и не знају порекло.

У Рупнику су:

Ризнићи 12 к. и Игњатијевићи 8 к. од Ризнића и Игњатијевића из других крајева.

Миливојевић 1 к. Слава: св. Јован. Дошао пре 50 г. из Губиног Дола (ужички) као слуга.

Око школе има 6 кућа Минића и Ризнића, који су од Минића и Ризнића из других крајева.

Драгачевци (Драгачевићи, Павловићи) 14 к. Слава: св. Јован. Досељени из Криваче (Драгачево).

Код извора Бање су Дукићи, 11 к. Слава св. Ђорђе. Род су са Дукићима у Мариновцу. Има их у Срему.

У Забрежју су:

Радоњићи (Радовићи) 8 к. Слава: св. Ђорђе. „Доселио“ их Карађорђе са Суводола (1809. г.).

Павићевићи 4 к. Слава: св. Никола. Дошли од Сјенице 1809. г.

Луковићи (Бојовићи) 3 к. Слава: св. Никола. Досељени од Сјенице.

Вуковићи 5 к. Слава: св. Јован. Доселио се прадед из Потпећи (пожешки, ужички).

Пантелићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Дошли из Брезовца.

Јоковићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Дошли из Врбице.

Новаковићи 3 к. Слава: св. Никола. Пре 60 г. дошли из Рудника.

Стојићи 4 к. Слава: св. Аранђел. Дошли пре 35 г. из, Липовца где их има са истим презименом.

Петронијевићи (Марковићи) 15 к. Слава: св. Никола. Цигани ковачи и свирачи. Куће су им у Мариновцу.

Старо сеоско гробљејепод Венчацом, код Бакићевих Двора. Ту су се и сарањивали до 1844., када су због даљине преместили гробље на данашње место, поред друма за Аранђеловац.

На месту где су били Бакићеви Двори има трагова од зидина. Прича се да је Карађорђе 1811. г. пренео одатле сав камен да би сазидао себи конак. У близини овога места је и „Бакићево Врело“.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top