Порекло презимена, село Баничина (Смедеревска Паланка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Баничина, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића "Јасеница" од 1920. до 1922. године   Топографс Порекло становништва села Баничина, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића "Јасеница" од 1920. до 1922. године   Топографс Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Баничина (Смедеревска Паланка)

Порекло презимена, село Баничина (Смедеревска Паланка)

Порекло становништва села Баничина, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Село се налази на пиносавској површи која је избраздана Маскаром и његовим притокама Буквом, Чевом и Копилцем. Маскар прогиче кроз Старо Село и засеок Стојачак, Буква кроз Осаћански Крај. На Северозападу Влаовица раставља Баничину од села Водице и Мраморца.

Употребљава се изворска вода, ређе са ђермова. Извори су: Општински у Старом Селу, Стојановића Бунар, Дрењак у Брђанском Крају, Бресје у Тошића Крају, Буква у Осаћанском Крају, Пантића Бунар, Грозничава вода (,,лековита“), запуштени извори киселе воде у Прекаји, и Брешљак.

Њиве су на Липару, Дрењаку, Дрвенти, Липовцу, Горњој Води, Глоговцу, Голом Брду, Караули. Паше су слабе; има добрих испаша у засеоку Стојачку. Виногради су по имањима, а раније су били на Караули. Шуме су на местима: Церју, Урвачи, Липару. Највећа је шума на месту Липовцу где преовлађује церово и граничево дрво. Општинска шума је у засеоку Стојачку, на месту Губерашу.

Село је разбијеног типа. Подељено је на крајеве: Осаћански, Брђански, Прекај, Старо Село, Букву и Бујковац. Северно од села је засеок Стојачак, удаљен 3-4 км. Крајеви су удаљени један од другога, и сваки се даље дели на мање групе које носе имена породица које их насељавају.

 

Порекло породица и старине.

Под овим именом које данас има, ово се село помиње 1845. године. пре овога доба звало се Кошарна и под тим именом се помиње 1819. и 1822. године. Између 1822. и 1845. добило је данашње име. У Кошарни је било царских добара (мукада). После ослобођења, Порта је ова добра преко београдског везира издавала под закуп Србима, а они су уговорени закуп преко кнеза Милоша полагали везиру. Од почетка 1826. године све су ове мукаде прешле у закуп на кнеза Милоша. Овде је кнез Милош имао трла, ту су му били кошеви и у то време и доцније Баничина се све више насељава. Прве куће су биле у Старом Селу, поред данашњег друма. Како су имања била растурена и далеко, то су породице одлазиле из Старог Села и насељавале се на имањима, и тако засновале данашње крајеве.

У селу су данас ове породице:

Станојевићи 4 к. Слава: св. Аранђел. Најстарији досељеници; непознато порекло.

Мијановићи 4 к. Слава: св. Никола. Стари досељеници; непознато порекло.

Благојевићи (Радојевићи) 16 к. Слава: св. Ђорђе. Старином су од Соко Бање. Бежали „преко“ и при повратку за „ђоковину“ задржи их кнез Милош на путу и насели овде. „Била алија“ и они „у прво време чували стоку кнеза Милоша“.

Николићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Стари се доселили од Ћустендилбање, из села Жеравице (?).

Вучковићи (Марковићи, Миловановићи) 6 к. Слава: св. Мрата. Доселио се прадед Вучко из Момчилова (добрички-топлички). Има их у Момчилову.

Јанковићи 2 к. Слава: св. Пантелија. Отац се доселио пре 70-80 година из Брекова (ариљски-ужички). У Брекову их има са истим презименом.

Вукадиновићи 2 к. Слава: св Аранђел. Досељени 1865. г. из Требића (код Н. Пазара). Има их у Требићу. Четири куће се населиле у Велику Плану (добрички-топлички).

Рајовићи 2 к. Слава: св. Пантелија. Досељени из Брекова V исто доба кад и Јанковићи. Има их у Азањи (1 кућа).

Пантићи (Глишићи) 6 к. Слава: св. Пантелија. Досељени из Брекова кад и Јанковићи.

Радојевићи (Пантичићи, Андрићи) 14 к. Слава: св. Пантелија. Досељени из Брекова.

Стојановићи 6 к. Слава: св. Сава (6-ХII). Дошао прадед. Јован Топал од Тимока између I и II Устанка. Има их у засеоку Стојачку (Стојановићи), у Ракинцу (лепенички) где се презивају Стојанчевићи, у Азањи (Стојановићи) и у Смедереву (Јовановићи).

Маринковићи 5 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се прадед Маринко од Тимока.

Васићи 6 к. Слава: св. Климент. Род су са Пајковићима, Јоцковићима из Мраморца, одакле су дошли у Баничину.

Стабловићи 8 к. Слава св. Лука. Петар, Трифко и баба Рога дошли пре 90 година од Никшића. Тамо се презивали Тодоровићи.

Глишићи (Васиљевићи, Крнићи, Јовановићи, Павловићи) 8 к. Слава: св. Аранђел. Пре 80 г. доселио се предак Милутин Васиљевић из Буковика (Осат), где их и данас има, и презивају се Васиљевићи. Милутин градио куће у Чумићу. Допало му се у Шумадији, хтео да се насели и тражио дозволу од кнеза Милоша. Кад је добио одобрење, поведе из Буковика више породица са преко 50 душа. Прво се настане у Чумићу. Ту живели две године. Одатле Милутин крене и насели се у Баничину, а остали остану у Чумићу.

Нешић 1 к. Слава: св. Никола. Доселио се пре 60 год. из Вукосаваца.

Вучковићи 9 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Живаничићи (Живановићи) 3 к. Слава: св. Ђурђиц. Сгари им се доселили од Сјенице.

Здравковићи (Обрадовићи) 10 к. Слава: св. Ђорђе. Прадедови Здравко и Обрад дошли из Црне Горе. Од старине су им кумови Вукомановићи из Баљковца (у Баљковац дошли из Дробњака, в. Лепеница. Насеља књ. VII. ст. 216).

Вучетићи 5 к. Слава: св. Никола. Вучета, отац човеку о; 80 г., донет као мали из Добраве (код Сјенице). Карађорђе их „сагнао у Шумадију“; населили се прво у Вукосавце, па одатле дошли овде.

Павловићи (Петровићи, Ђуричићи) 16 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Димитријевићи 2 к. Слава: св. Василије. Фамилија са Михајловићима (Оцокољићима) у Стојачку.

Петровићи (Тодоровићи, Глишићи, Ристићи) 18 к. Слава: св. Врачеви. Дошли из Шугрина (нишавски, пиротски). Старо им презиме Тричковићи. Има их у Стојачку и Сепцима (Тричковићи).

Јањићи 2 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошли из Саранова (од Јањића). Има их у Радовању (Лепеница) где су отишли 1889. г.

Нешковићи (Петковићи, Васиљковићи) 7 к. Слава св. Никола. Непознато порекло.

Јовановићи (Крсмановићи, Лазаревићи) 6 к. Слава: св. Мрата. Од ових су Јовановићи — Шукиловићи у Стојачку, где су отишли на имање.

Бирдићи (Миловановићи, Николићи) 3 к. Слава св. Јован. Доселили се из Брекова (ариљски, ужички).

Нешић 1 к. Слава св. Андреја. Дошао пре 50 г. из Крушева.

Милорадовићи 4 к. Слава: св. Димитрије. Досељени из Брезове (моравички, ужички).

Хранисављевић 1 к. Слава: Петровдан. Дошао пре 10 г. из В. Плане (од Милића — Нешића).

Марковићи 6 к. Слава: св. Никола. Дошли пре 50 г. из Ђурђева (лепенички, крагујевачки).

Марковићи (Милутиновићи, Милентијевићи, Пантићи) 20 к. Слава: св. Јован. Доселили се пре 80 г. из Мраморца. Не знају одакле су у Мраморац дошли.

Лазаревић 1 к. Дошао пре 15 г. из Старог Аџибеговца. (Лепеница).

Лазаревићи (Пауновићи) 3 к. Слава: св. Илија. Фамилија су са Тодоровићима — Петровићима. Славу променила једна од жена, која је довела човека у кућу и узела његову славу.

Петровић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошао је пре 10 г. из Пожаревца.

Илић 1 к. Слава: св. Петка. Дошао из Београда.

Даниловићи (Петковићи, Антићи, Јаковљевићи) 7 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда Петко од Тимока.

Јаковљевићи 2 к. Слава: св. Никола. Досељени из Клоке од Јанковића.

Арсић 1 к. Слава: св. Петка. Дошао из Саранова.

Радосављевићи 2 к. Слава: св. Петка. Цигани из Паланке.

Илић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао из Власине (масурички — врањски)

Бранковићи (Лукићи, Марковићи, Вуковићи) 9 к. Слава: св. Лука. Непознато порекло.

Миленковићи 5 к. Слава: св. Никола. Доселили се од Лесковца.

Суботићи 4 к. Слава: св. Никола. Дошли из Млечана (Осат) за владе кнеза Милоша.

Миловановићи 10 к. Слава: св. Никола. Доселио се Милован Осаћанин са четири сина из Млечана (Осат). Фамилија су са Суботићима.

Миловановићи (Ерчићи) 3 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли из Босне (Осат).

Манојловић 1 к. Слава: св. Тома. Дошао од Тимока.

Марковићи (Машићи) 7 к. Слава: св. Стеван. Старо им презиме Николићи. Доселили се из Семедраже (таковски — руднички) где нмају породицу.

Перићи (Вићићи) 10 к. Слава: св. Ђорђе. Њихов предак Илија доселио се пре 90 г. из Бруснице (таковски, руднички). Тада се ово село звало Кошарна и ту била „жировница“ кнеза Милоша.

Радивојевићи 4 к. Слава: св. Никола. Дошли пре Глишића из Осата.

Николићи (Вочићи) 4 к. Слава: св. Јован. Њихови стари дошли из Осата.

Станимировић 1 к. Слава: св. Аранђел. Као мајстор — дунђерин настанио се овде. Дошао из Клисуре (Бугарска).

Поповић 1 к. Слава: св. Јован. Дошао из Марковца (Лепеница).

Цоковићи (Станковићи, Ђорђевићи) 12 к. Слава: св. Никола. Доселоени од Тимока.

Прокићи 3 к. Слава: св. Врачеви. Досељени из Шугрина. Род са Тодоровићима (Баничина) и Тричковићима — Ристићима из Стојачка.

Живковићи (Миладиновићи) 7 к. Спава: св Јован. Дошли пре 50 г. из Кушиљева (моравски, пожаревачки).

Антонијевићи 3 к. Слава: св. Јован. Род са Петровићима (Осаћанима) у Стојачку.

Тошићи 3 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Мраморца, где су им род Тошићи.

 

Село има два гробља: на Голом Брду и у Осаћанском Крају (у ово последње се сарањују и из засеока Стојачка).

У близини данашње цркве је место где је погинуо Станоје Главаш, а у црквеној порти је гробница где су му пре- нете кости 20. маја 1902. г.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top