Порекло презимена, село Остружањ (Осечина)

26. јул 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Остружањ, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Остружањ је на обема обалама Остружањске Реке, баш при њеном ушћу у Јадар. Земљиште је брдовито, брда нису велика, али су исувише стрменита, те су нагнала сељаке да се населе на њиховим широким плећима. Главнија узвишења су: Инђирово Брдо, Шарамповине, Вучак, Криво Брдо, Кокорава и др. Земљиште је од секундарног кречњака.

Извора је у селу доста. Испод сваког брда, на коме има кућа налази се по један или два извора, само су малог обима и вредности, јер многи пресушују, с тога сељаци у појединим долинама потока и јаруга ископавају бунаре и њима се служе. Од главнијих извора су: Смиљанића Бунар, Арамбашина Вода, Вучак, Чесма и др. Од текућих вода најважнија је Остружањска Река, која долази из Лопатња и тамо се зове Лопатањска Река. У ову реку улица се поток Вучак, који дослази са јужне стране села изнад Лопатња и Поток, који долази из Шарамповине.

Земље и шуме.

Земље остружањске су брдске и речне. Брдске су земље посне, сува глинуша, које кад се натиру могу дати добар род. Речне земље су наносне, поглавито пре ушћу Реке у Јадар, родне си и дају добре оранице и ливаде. Пашњаци и испусти су изнад кућа до Лопатња и по странама појединих брда.

Шуме је доста. Највише је шуме на јужном делу села око Арамбашине Воде и сва је сеоска заједница. Појединачних забрана има доста по целом селу, те је шуме довољно за грађу и огрев.

Тип села.

Остужањ је село разбијеног типа. Куће су по џематима, а џемати издвојени један од другога од 50 до 500 метара. Куће по џематима су на кратком растојању док су џемати доста удаљени један од другога.

На левој обали Остружањске Реке су: Стевановићи а на Кривом Брду, јужно од њих су: Петровићи, Арсеновићи, Лазићи (Марковићи), Антонићи, Настићи и Зелићи.

Уз јаругу Вучак и његов поток, а на десој страни његовој до сееоске шуме су: Бајићи, Глигорићи, Лукићи, Спасојевићи и Радојичићи.

Према овима на левој страни долине су: Тешановићи, Павловићи, Гачићи и Ђурђевићи.

На десној обали реке су: Хаџићи, Милошевићи, Чобићи, Веселиновићи и Вујановићи (Смиљанићи и Ивановићи).

У Остружњу има доста задруга, има их 2-3 са преко 25 чељади у кући а неколико са по 20. Важније су задруге: Ивановића (две куће), Стевановића, Глигорића, Антонића, Арсеновића и др.

Подаци о селу.

Остружањ је прем списку села ваљевске епархије од 1735. године имао 22 дома. Остружањ је према харачким тефтерима из 1818. године имао 36 домова са 46 пор. и 103 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 71 дом и 646 становника.

-1874. године – 80 домова и 683 становника.

-1884. године – 77* домова и 744 становника.

-1890. године – 89 домова и 854 становника.

-1895. године – 102 дома и 904 становника.

-1900. године – 123 дома и 947 становника.

*Мислим да је ово грешка, те да је било, највероватније, 87 домова, оп. Милодан.

Годишњи прираштај становништва је 10,61 а процентни 1,35%.

Име селу.

По причању старог Брке из породице Вујановића име селу старије је од свих данашњих породица у селу, па према томе не зна откуда је. Но, код старијих људи у селу и околини може се чути, да су имена Остружањ и Осечина дошла од куге, кад је пролазила кроз ова села, па једно сасвим „остругала“ а друго потпуно „осјекла“, те по томе и села су добила имена.

Имена џемата су породични називи, као у већини села ове области.

Старине у селу.

На месту Шарамповине и данас се распознају Карађорђеви шанчеви, из којих су 1809. године Срби славно победили соколске и сребреничке Турке, кад су намеравали да продру у Ваљево.

 

Порекло становништва и оснивање села.

И ово село, као и суседна Осечина, нема старинаца, по причању старог Брке што је у близини града Сокола, из кога су чешће испадали Турци, пљачкали села, робље одводили, па су се морале старије породице склањати и исељавати. Старо село је било на Вучаку, отприлике где су и данас најстарије досељене породице.

-Арсеновићи (Петровићи, Марковићи, Антонићи, Настићи, Зелићи, Бајићи и Лазићи): Прве породице, које су основале данашње село, јесу Арсеновићи досељени у почетку Првог аустријског рата с Турцима из Пипера у Црној Гори. Они су се населили поред старинаца на Кривом Брду и Вучаку, али су се ови (старинци) или иселили низ Јадар у нижа села и Мачву или замрли, тако да их у почетку 18. века није било ниједног. Арсеновићима су ближи род поменуте фамилије и прво су се били населили у Лелићу, селу ове области, па се одатле две породице одселиле на Ушће поред Саве а остале прешле у Остружањ. Арсеновићиима су род и, већ поменути, Лазићи, чији је предак Стеван славно пао у боју на Братачићу 1806. године, има их 46 кућа, славе Аранђеловдан.

-Хаџићи и Милошевићи: Друга стара породица је Хаџића, чијии се родоначелник Хаџи-Милош доселио из Бихара у Старој Србији некако у исто доба, кад и Арсеновићи из Лелића. Хаџија је био манстирски ђак и ишао је на Свету Гору, па се спремао за попа, али како му је жена рано умрла, није се могао запопити. Хаџија је умро у селу и данас му је споменик у Вујановића гробљу, где се једва распознаје да је умро 1697. године. Хаџини потомци су хаџићи и Милошевићи, има их 19 кућа и славе Јовањдан.

-Вујановићи (Ивановићи, Бркићи, Смиљанићи): После Хаџије или још за живота његовог, доселила су се два брата; Вујан и Јаков из Пиве у Херцеговини и населили се поред Хаџије. Вујановића има данас и Звезду, Врелу, Туларима, Калиновцу, Великом Бошњаку у Посаво-Тамнави. Њих је под наведеним презименима 10 кућа и славе Јовањдан.

-Тешановићи (Глигорићи, Лукићи, Спасојевићи, Радојичићи, Ђурђевићи): Пред Кочину Крајину сишли су из Вишесаве до Бајине Баште Тешановићи и населили се поред Лазића; њих је под наведеним презименима 29 кућа, славе Аранђеловдан.

-Стевановићи: Кад и Тешановићи сишла је и јака хајдучка породица Стевановића, протерана из Дуба-округа ужичког. Из ове је породице чувени хајдук Ђорђе, који је славно пао на Чокешини 1804. године. Родоначелници Стевановића су 3 брата, од којих се Ђорђе, као хајдук, није женио; њих је данас 15 кућа, славе Аранђеловдан.

-Чобићи, Веселиновићи и Гачићи: У Првом устанку прешли су у ово село Чобићи, Веселиновићи и Гачићи из села Цикота у Јадру и поделили се у две групе, па се једни населили у Вујановиће а други у Лазиће. Све три породице су од једног братства и расељавале су се, има их 11 кућа и славе Аранђеловдан.

-Павловићи: У Тешановиће је брат населио Павловиће, који је био трговац у Шапцу, дошли су из Горњих Кошаља у округу подрињском, славе Јовањдан.

У Остружању је 131 кућа од 7 породица.

 

Занимање становништва.

Остружњаци се баве земљорадњом и воћарством. Гаје и доста стоке. Земље је мало, с тога сваке године силазе у Јадар и Тамнаву и тамо узимају туђа имања и на њима напасају своју стоку и сеју кукуруз. Најбогатији су са воћем, које им рађа као нигде у овој области, с тога је много простора у овом селу под воћем, готово половина зиратног простора. Због тескобе и немања довољно добре зиратне земље Остружњаци се и данас исељавају после деоба код својих кућа и највише се селе низ Јадар.

Појединости о селу.

Остружањ је саставни део Остружањске општине у Срезу подгорском. Судница је поред Реке, а испод Шарамповине. Школа и црква су у Осечини. Гробље је издељено по крајевима села.

Сеоска преслава је Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Leave a Reply to .......

4 коментара

  1. branko

    Rodjen sam u Ostruznju i prezivam se Pavlovic, slavimo Sv. Arhangela Mihaila, Arandjelovdan. Znam da smo se nekada davno prezivali Djurdjevic i da se neko od mojih predaka odvojio od njih. I oni slave istu slavui sva zemlja koju imaju je uz nasu, sto znaci da je nekada bila zajednicka pa podeljena. Voleo bih da mi odgovorite gde idu nasi koreni dalje u proslost. I da, sadasnja seoska preslava je Mlada Nedelja. Unapred zahvalan.

  2. .......

    Branko,

    Piše ti u tekstu o tvojim Pavlovićima..