Порекло презимена, село Таор (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Таор, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“, прво издање 1925. године, дигитализовано издање 2013. годин Порекло становништва села Таор, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“, прво издање 1925. године, дигитализовано издање 2013. годин Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Таор (Ваљево)

Порекло презимена, село Таор (Ваљево)

Порекло становништва села Таор, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“, прво издање 1925. године, дигитализовано издање 2013. године – Српског етнографског зборника, Паво И. Барух. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Повленска села.

Овим именом названа су црногорска села у присоју Повлена. Ова села су при извору Скрапежа и припадају горњем току ове реке.

Положај села.

Ово село се пружа дуж Маковишта у северозападном правцу, пење се на Мали Повлен и преваљује на Павлову Косу у ваљевске стране, не додирујући нигде Средњи Повлен. Таор је шире село, почиње испод источног обода Равних Маковишта, прелази преко реке Скрапеж, хвата се изворног краја Забаве, ваљевске реке, пење се на висока повленска поља; Мравињце, Шеово и Кнежево Поље и завршава на Повленској Коси, коси Средњег Повлена, која је сва ваљевска.

Тип села.

Високо, право планинско, врло брдовито и каменито село са врло мало родних пољица. Највише је родних пољица око града Таора и по Мравињцима, који су се после 1884. године почеле нагло насељавати. Ово село је нагнуто истоку и много је плодније од Маковишта.

У Таору имамо две врасте насеља; старија и новија. Старија су насеља испод Анатеме, по Каменитим Косама, испод Црвеног Бријега, града Таора и испод Гачове Стијене у Парамуну око Таорског Врела. Старија су насеља по малом простору, на кречњачком камену и врло збијена. Мали простор, каменито иако родно тло, јако множење породица и стално дељење са старим огњиштима, безшумност Забаве, Мравињаца и Шеовог Поља, довођење ових крајева у јачи саобраћај са селом, особита родност поља нагло повале сељаке да се расељавају и граде раселице. Данас је у Марвињцима, Забави и Шеовом Пољу више од једне трећине сеоских кућа.

Извори.

Таор је много чувен због својих најлепших извора и врела. Таорско Врело је јединствен пример јачине и и индустријске примене ове воде. Врела испод Анатеме, по Забави и Мравињцима далеко се јачи и лепши него по Маковиштима.

Старине у селу.

У  Таору се више него у ма ком другом селу јасно виде две културе и две врсте насеља. Прву културу и прва насеља представљају зидине града Таора. На једном омчитој кречњачкој чуци изнад Скрапежа према Гачовој Стијени је стена названа Таор, са некаквим зидинама, вероватно из оног доба кад је становништво живело по оваквим чукама, ограђено и удружено ради одбране од спољног непријатеља. На северној страни Камените Косе, на прегибли, и данас постоји црквина у зидинама са јаким извором, делом људских руку, творевина неких ранијих изумрлих или одсељених генерација.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Дрповци (Веселиновићи и Јовановићи): Најстарији досељеници села су Дрповци; Веселиновићи и Јовановићи, једна иста породица, која свој крај зове Дрповина, а лежи по дну села до Радановца. Веселин Дрпа је дошао из Бањана у Црној Гори, из села Дрпа, и населио се испод Камените Косе источно од црквине. Изгледа да је Дрпа затекао старе цркваре, али су се иселили врло рано. Дрпа се доселио почетком 18. века; његових потомака је 15 домова, славе Аранђеловдан, од њих су се 5 спустили у Забаву. Дрповци се најјаче истичу у селу и увек су се такмичили са Миливојевићима.

-Миливојевићи: Доста доцније су дошли Миливојевићи из Пиве од породице Кнежевића, којих мора да и данас има тамо. Овде је дошао Миливоје Кнежевић са великом задругом, са великим богатством и стоком и населио се око црквине на купљеном имању. Миливојеви потомци су волели да у селу и околини имају прво место, мада су их Дрповци и остали у томе потискивали. И данас су најимућнији, најсточнији и најзадружнији, те су се тим средствима увек борили и побеђивали. Има их у селу и у Мравињцима 12 кућа и славе Никољдан.

-Кузмани, Граховићи, Миловановићи, Јовановићи, Јевтовићи и др. Са Миливојевићима су се заједно доселили и иза Таорског Јеља населили Кузмани. Кузман Граховић је дошао из Грахова у Црној Гори; његово потомство се померало на исток и југ. Његова породица се тешко одржава, слабо се селила, више је повучена у себе и везана за место. Име свог роданачелника очували су између себе а носе презимена како је наведено. Ниједна породица овог краја није имала у себе увучених породица од ове, где су их разделиле на горње и доње Кузмане; њих је 14 породица од којих 4 у Мравињцима и славе Ђурђиц.

-Гачовићи (Трифуновићи, Жерићи, Пепићи и др.): На десној страни Скрапежа изнад Врела у осоју Гачове Стијене су Гачовићи. Гачовина је најзбијенији и најнасељенији крај Таора. Гачо, Ђорђије и Јанко су браћа, дошла сва три из Никшића од Никшићких Рудина. Стигли су у село кад и Кузмани и Миливојевићи, заузели цео горњи део до Парамуна и цео онај крај Таора око града и низ Скрапеж. Ово је врло жилава, плодна и мног расељавана породица, има их 20 кућа и славе Никољдан.

-Зекићи: После створене Србије, чак и после завршених борби дошли су из Осата Зекићи и населили у Граховиће, има их 4 куће и славе Никољдан.

-Ђурићи: Они су се доселили из Галовића, села ове области, населили се у Кузмане на имање замрлих породица, њих је 5 кућа и славе Никољдан.

-Клековићи су дошли из Бање код Прибоја, населили се у Лијешћу на врху села (две куће) а има их и у Мравињцима (5 кућа), славе Ђурђиц.

-Радосављевићи-Шушовићи су некаква стара хајдучка породица, сишли из Нове Вароши у Старом Влаху и скрили се међу Кузманима, њих је у селу 4 куће, једна у планини, славе Никољдан.

У Таору је 81 дом од 8 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Марко Г

    Сазнао сам у једној књизи да је порекло Гајића из Доње Бадање баш из Таора, и да су се овде(у Бадањи) појавили у 18. веку.. Интересује ме да ли постоји неки запис о томе ко се иселио из Таора у 18. веку. Славимо Ћурђиц, и било би ми драго да отркијем особе везане за моје порекло 18. века ако је навод из књиге тачан, да потичемо из Таора. Хвала!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top