Порекло презимена, село Тупанци (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тупанци (по књизи Тупањци), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најнови Порекло становништва села Тупанци (по књизи Тупањци), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најнови Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Тупанци (Ваљево)

Порекло презимена, село Тупанци (Ваљево)

Порекло становништва села Тупанци (по књизи Тупањци), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Тупанци су изнад Балиновића на коси, који се од балиновачке Богдане спушта реци Обници. Село се не спушта до реке већ је брдско село и куће су у падинама појединих брда и долинама потока, који између ових брда силазе Обници. Земљиште је од секундарног кречњака, брда су каменитих страна и плећата и она су косе или косањице мајиновачког Врлобаша, балиновачке Богдане и златаричког Осијања, због чега је ово селанце без икаквог саобраћаја и везе са главним путевима у области. Са Врлобаша, испод његовог највишег виса Дрена извире Тупањачка Река, а са Осијања Дубоки Поток и састају се по дну села, изнад Причевића, где река, текући још мало пада и причевачки Речицу.

Извора по селу има доста; они су по падинама брда или око кућа или по долинама потока или Реке. Извори немају нарочитих имена, а њихова и речна вода јесте једина вода, коју село употребљава за своју домаћу потребу.

Земље и шуме.

Тупаначке су земље по плећима појединих брда и изнад кућа, суве су и посне, морају добро да се натиру, па да дају иоле осредњи род. Уопште узевши мало је земље, те су сељаци принуђени да на другој страни, у долинама Јабланице и Обнице, тражити боље земље.

Шуме су по падинама брда и долинама потока, уколико су ове приступачне. Шума је од лиснатог дрвета и има је доста и за грађу и за гориво. Поједине породице имају у шуми заједница, што заједнички секу и заједнички дају под жировницу.

Тип села.

Тупанци су село разбијеног типа. Куће су распоређене по породицама, чије су куће блиске и обично у страни или врху каквог поточића или долине. Породице су распоређене на растојању од 50 до 200 метара.

У селу су: Павловићи, Вучићевићи, Томашевићи, Тодорићи, Ерићи (Стевановићи-Бошњаци), Спасојевићи, Чолићи и Јевтићи.

У селу је већа задруга Спасојевића, а дригих нема.

Подаци о селу.

Тупанци према харачким тефтерима из 1818. године су имали 9 домова са 10 пор. и 29 харачких личности.

Према попису:

-1966. године – 22 дома и 159 становника.

-1874. године – 25 домова и 195 становника.

-1884. године – 32 дома и 246 становника.

-1890. године – 33 дома и 267 становника.

-1895. године – 37 домова и 283 становника.

-1900. године – 41 дом и 299 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 3,90 а процентни 1,94%.

Име селу.

Име селу дошло је од имена оног села, одакле су најстарије породице досељене. Најстарија породица досељене су из села Тупање у Бањанима у Црној Гори и назване су по место досељења Тупањци, откуда је исто име пренето на име селу Тупањци-Тупанци.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Тупањци (Тодорићи, Томашевићи, Спасојевићи, Чолићи, Павловићи и Вучићевићи): Оснивачи села су породица Тупањци досељени из села Маковишта, раније из Тупање у Бањанима у Црној Гори. Пре њих село није постојало, а атар сеоски сматрао се као део суседног села Причевића, па према томе и првобитно село био заселак села Причевића. Тупањци су нашли пусто место и шуме, па су се на таквом месту населили, али некако одмах издвојили од Причевића. Тупанци су по традицијама, очуваним код сељака, основали село при крају 16. или почетком 17. века. Доселили су се у три породице из Маковишта-округ ужички, од којих су се две одселиле у Тамнаву и Орашац у Посаво-Тамнави, након неколико проведених година у овом селу, док је трећа, најјача остала у селу, чији је родоначелник Томаш, и од ње су њихови већ наведени потомци; њих је у селу 36 кућа и славе Стевањдан.

-Стевановићи, Ерићи и Бошњаци: Пред Кочину Крајину, неких 20 година раније, доселио се Стеван Ерац-Бошњак из Будимља у Старом Влаху, па је по томе назван Ерац али и Бошњаком, јер је тај део Старог Влаха у административном погледу припадао Босни. Стеванови потомци су Стевановићи, Ерићи и Бошњаци; њих је 6 кућа, славе Св. Петку.

-Јевтићи: Скорашњи досељеник је Јевтић, досељен из суседног Мајиновића, призетио се у Ериће, славе Алимпијевдан и Св. Петку.

У Тупанцима је 43 куће од 3 породице.

 

Занимање становништва.

Тупанци се занимају земљорадњом и воћарством. Главно им је занимање земљорадња, коју раде на земљи у свом селу и изван њега. Стоке држе колико је од потребе и нигде је не сјављују из свог села. Воће им је у последње доба добило велику вредност, што га непрекидно подижу и добро им рађа. Занате радо уче и ради њих се и исељавају, као што их иначе сиромаштина земље и неродност њена одгонее, па се и не враћају, ако се још поред заната, трговине или државне службе ма и најмање удаље из села.

Појединости о селу.

Тупанци су саставни део Причевачке општине у Срезу подгорском. Судница, школа и црква су у Причевићу. Гробље је заједничко и на једном брегу усред села.

Сеоска преслава је Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top