Порекло презимена, село Тубравић (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тубравић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Порекло становништва села Тубравић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Тубравић (Ваљево)

Порекло презимена, село Тубравић (Ваљево)

Порекло становништва села Тубравић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Тубравић је на десној обали реке Јабланице уз Тубравићску Реку, притоку реке Сушице. Сеоске су куће по странама појединих брда или по увалама или долонма појединих потока. Земљиште је сасвим неравно, кршеевито и сувише стрменито. На западној страни села је Поћута, велика језерска котлина, састављена од терцијерних слојева. Источни, а нарочито јужни део села је кршевит и сав од секундарног кречњака. Главнија узвишења су: Грачаница, Главица, Дрењак, Брдо и Белег.

Извора је у селу доста и они су испод брда и у виду чесми, које се зову именима породица. Тако Ковачевићи у Грачаници имају две чесме, Бакићи 3, Сижани извор Сиге са још две чесме, Тубревић своје Врело итд. Од извора Врела, Сига и тубревићских чесми постаје врло јака, плаховита Тубравићска Река, која никад не пресушује и преко целе године окреће по један витао, а тече искривуданим, каменитим и дубоким коритом са многим брзацима и пада у средини села у Сушицу, мало ниже овог места, где се јављају речни извори у кориту.

Земље и шуме.

Тубравић има најлепше земље од свих подгорских села. Његове су земље у Поћути од црне смолнице, трошне, добро наводњене и лакородоне. Већи део Поћуте је на десној страни Јабланице и својина овог села, она је његова житница, затим, не само њему и целој околини, место за пролећно сјављивање стоке, где се прехрањује. У Поћути има и других зиратних земаља, затим, у снатној мери много и ливада, које су најбоље на Саставцима, мессту где се састају Врело и Сиге и граде Реку.

Сеоска је шума на крају села и изнад њега. Сви су висови око села пошумљени и шуме има доста за сваковрсну домаћу потребу. Сеоских заједница нема, али има џематских у шумама и испустима по појединим брдима и њиховим падинама.

Тип села.

Тубравић је планинско село и разбијеног типа. Куће су груписане по странама брда и по њиховим увалама. Куће су збијене и у круг поређане. Поједине групе су мале и зову се: Грачаница, Бакићи, Тубравић и Сижани, далеко једна од друге од 500 до 1000 метара.

Грачаница је при ушћу Сушице у Јабланицу, на источној страни истоименог брда и ту су: Ковачевићи и Крџићи.

Бакићи су на јужној страни са десне стране реке, под Брдом и ту су: Јеремићи, Маринковићи, Јанковићи и Станачићи.

Тубравић је јужно од Бакића уз десну страну Реке и потока Врела и ту су: Ђуричићи, Крстићи, Лукићи, Арсићи, Гајићи, Игњатовићи, Миливојевићи, Марићи (Гајићи), Арсеновићи, Радовановићи и Вукосављевићи.

Сижани су на левој обали потока Сига под брдом Белегом и ту су: Јовановићи, Марковићи, Живановићи, Трифковићи, Петровићи и Никићевићи.

У Тубравићу има доста задруга. Највећа је задруга Станачића од 30 чељади и мање: Ковачевића, Никићевића-две куће, Вукосављевића и Ђуричића- две куће и др.

Подаци о селу.

По харачким тефтерима из 1818. године Тубравић је подељен на два села: Тубравић и Грачаницу* и оба се засебно помињу. Према истим тефтерима у оба села било је 22 дома са 32 пореске и 75 харачких личности.

*И данас сељаци, пише Љуба Павловић, из околине код овог села разликују Тубравић као посебно село и Грачаницу за себе, мада се мештани овако не деле. Странци ће увек рећи за Тубравићанина да је или из Тубравића или Поћуте, а никад да је из Грачанице или којег другог краја села. Грачаница по свом географском положају чини целину; она има засебан атар, одвојена је великом даљином, високим брдима и тешким саобраћајем до других делова села, због чега се сасвим правилно узима као заселак овог села. Да није цркве у овом крају затим, да има међу сељацима више тежње за издвојеношћу, одавно би Грачаница била засебно село, као што ће морати бити у најскоријој будућности. А ја бих на то додао да у овом случају Љуба није био у праву, Грачаница је и данас саставни део села Тубравића, оп. Милодан.

Према попису:

-1866. године – 53 дома и 413 становника.

-1874. године – 55 домова и 417 становника.

-1884. године – 60 домова и 483 становника.

-1890. године – 66 домова и 506 становника.

-1895. године – 67 домова и 514 становника.

-1900. године – 70 домова и 551 становника.

Годишњи прираштај становништва је од 1866. године 3,98 а процентни 0,85%.

Име селу.

Откуда је име селу Тубравић, не зна се. Грачаница је име брду, па је по томе и крај назван. Сижани су названи што су били око извора Сига, који из себе лучи знатну количину сиге или бигра. Бакићи је име презимена најстарије породице у том крају, које се изгубило и остало је име џемату.

 

Постанак села и порекло становништва.

Тубравић је старо насеље, раније је било око Врела, где су и данас најстарије породице, које су се одатле померале Реци и Сигама. Најстарији крај села зове се Тубревић, што може бити да је презиме најстарије породице, које за себе не знају да су се са неке стране доселиле.

-Ђуричићи, Станичићи, Крстићи и Лукићи: Најстарија породица у селу, која се сматра као оснивач села јесу Ђуричићи којима су сродне поменуте породице, њих је 10 кућа и славе Никољдан.

-Сижани (Јовановићи, Марковићи, Живановићи, Трифковићи и Никићевићи): Најстарији досељеници су Сижани, досељени пре 300 година из околине Требиња у Херцеговини или како сами за себе кажу из „дубоке Херцеговине“. Сижаниима су потомци поменуте породице и они су се раније расељавали; њих је 13 кућа и славе Никољдан.

-Ковачевићи*, Суботићи, Марићи: Кад и Сижани, две године после њих, доселили су се и Ковачевићи из Гацка у Херцеговини и први населили и створили Грачаноицу и ово јој име дали. Ова је породица увек имала у себи по једног свештеника и ковача, па тако има и данас у својој фамилији. Њима су потомци горе наведене фамилије; њих је 17 кућа и славе Стевањдан.

*Покојни Бајо Ковачевић, један од навиђенијих, најимућнијих и најбистријих Ковачевића, који се у Поћути и даљој околини доста ценио причао је је о својим Ковачевићима у више прилика, да се народна пословица „Поп рађа ковача, а ковач попа“ увек и дословце вршила и њиховој породици. Бајо би у потврду тога увек навео своје претке свештенике и њихове потомке и завршио данашњим фактом, да Ковачевић ковач има сина попа, а да је и сам свештенички син. Бајо је дао ове податке о своме селу као и свим селима, која имају удела у његовој „лепој Поћути“, како имађоше обичај звати је. Умро је 1900. године, али са њиме није готово ништа отишло у гроб, јер је срећно наишао на онога, који је хтео и умео његова причања записати.

-Гајићи и њима блиски род Игњатовићи, Миливојевићи, Радовановићи и Вукосављевићи: Трећа врло стара породица овог села су Гајићи, досељени пред крај 17. столећа из Леовића у Азбуковици, камо су се доселили из Братоножића. Гајићи су се населили у две породице у Тубравићу да би се временом измешали са Сижанима; њима су потомци горе наведене породице, има их 12 кућа и славе Никољдан.

-Крџићи: После аустријске окупације, кад су ови крајеви поново потпали под Турке, сишле су две породице данашњих Крџића из ужичког села Зарожја и неселили се уз Ковачевиће у Грачаници, где су и данас, њих је 14 кућа и славе Јовањдан.

-Бакићи (Јеремићи), Марићи (Гајићи и Арсеновићи): У исто доба кад и Крџићи, Гајића предак је довео је своје кумове Бакиће из села Царине у Азбуковици,пореклом од Васојевића у Црној Гори и населио их испод Тубравића и око себе у Тубравићу у две куће. Од прве су Бакићи и Јеремићи а од друге Марићи, Гајићи и Арсеновићи; њих је 6 кућа и славе Аранђеловдан.

-Маринковићи су дошли у Првом устанку из Горњих Кошааља у Азбуковици, населили се у Бакиће, славе Ђурђиц.

-Јанковићи су, такође, дошли у Првом устанку из Стрмова-округ ужички, населили се и они у Бакиће, славе Јовањдан.

Новији досељеници:

-Арсић је у Тубаревићима где је дошао жени на имање из суседне Вујиноваче, слави Јовањдан.

-Пантелићи је, такође, из Вујиноваче, доселио се у Сижане жени на имање, слави Никољдан.

У Тубравићу је 78 кућа од 10 породица.

 

Занимање становништва.

Тубравићани се занимају земљорадњом, сточарством и воћарством, Земља им је родна и даје довољно средстава за исхрану, а знатан део остаје за продају. Стоке, ситније и крупне, држе доста, коју преко лета држе по повленским или јабланичким суватима, где сви имућнији сељаци имају своје повеће закосе. Ливаде су врло добре, дају им доста сена, да га имају и за продају по најближој околини. Воће се у последње доба увелико подиже и даје особито добар род, а и извози се сваке године.

Појединци се одају изучавању заната и раде их само себи и својим суседима и не иду нигде из села.

Појединости о селу.

Тубравић је саставни део Ребељске општине у Срезу ваљевском. Судница у школа су у врху Поћуте под Марковим Белегом и на атару овог села, где се између ових зграда налази и једна путничка механа. Механа је својина једног сељака из Вујиноваче и издаје се под закупк Кроз средину Поћуте пролази нови окружни пут Ваљево – Бајина Башта, па су горње зграде поред овог пута.

Црква овог села зове се Грачаница. Грачаница је на десној обали реке Сушице испод истоименог брда и краја села; нема свог имања, није стара, а озидана је од камена и покривена шиндром. Ову цркву је походио у 1827. години Јоаким Вујић и он је у својим „Путешествијама“ помиње као нову цркву, коју су зидали 1818. године Милисав Томић из Стубла и Вукосав Веселиновић из Тубравића. Црква је и онда, па и данас, парохијска и више на атару села Стубла (Стубо) него Тубравића.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top