Порекло презимена, село Суводање (Ваљево)

15. јул 2013.

коментара: 6

Порекло становништва села Суводање, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Суводање је под самим Медведником, на обема обалама Суводањске Реке. Суводање је тек друго село ове области, које улази у Медведник, оно је са северне и западне стране око њега, уколико је Медведник у ваљевском округу, због чега је Суводање мање-више планинско село. Суводањско земљиште је брдовито и све кречњачко. Брда су врло висока, стрма, а сам се Медведник као платно диже изнад села. По странама Медведника и сеоских брда, по њиховим платнима и литицама, су многе пећуре и окапи, из којих избијају врела или су суви. Главнија су брда: Крушик до Совача, Округлић и Бобија у селу, Вилинац до Станине Реке, Козила, Дебело Брдо и Пајић-Ливаде на Медведнику.

Извора је доста. Извори су врела, који избијају испод појединих стена и граде истоимене потоке и падају у Суводањску Реку. У Дренајућу два врела граде Дренајићску Реку, која у Анђелићима утиче у Суводањску Реку. Суводањска Река избија из јаког врела под Пајић-Ливадама на Медведнику и тече кроз село у северном правцу све до става са Станином Реком. У Суводањску Реку са леве стране падају поток Буцуре, који постаје од истоименог врела, Балинац, који извире из једне пећине испод Дренајића, Поповић, који постаје од потока Кленовца и Пећурина, који извиру у Дренајићу.

Земље и шуме.

Суводањске су земље изнад кућа по брдима и њиховим странама, кречуше и особито добре каквоће за стрмне усеве, који успевају као ретко где у околини. Око рекавица и потока има доста палучака и лучица, добрих за зиратне земље, ливаде и пашњаке. На Медведнику у горњем току речице Завојштице, притоко Љубовићине, чувене су сеоске ливаде и зиратне земље: Вукобраћа и Рујевик, где сваки сељак има свој део. Особито добре попаше су око Зеленог Вира на Завојштици, Козилима и Дебелом Брду.

Шуме су по селу растурене које куда и приватни забрани. Нешто приватних забрана има око Завојштице, и кад се све скупа узме у обзир, онда сељаци имају довољно шуме и за огрев и за грађу, мада нема ниједне стопе земље сеоске или џематске заједнице, јер је планина Медведник проглашена за државну својину.

Тип села.

Суводање је село разбијеног типа. Село је подељено на два засебна краја: Суводање и Дренајић. Суводање је уз Реку и њене притоке и простире се од Става до под сам Медведник. Куће су поудаљене од Реке, већином у долинама потока или по вртачама и увалама, груписане у неколико повећих џемата или мала, удаљених један од другога 50 до 170 метара, докле су куће по малама врло блиске. Суводањске су мале на левој обали Реке под планином Велеш, испод њега уз поток Буцуре и до Става Белановићи, а на десној страни Бирчани.

Дренајић је засебан крај села, сав је у врху истоимене речице, куће су међусобно близу и по вртачама. Низ Дренајућску Реку стоји у вези са селом, иначе је са свих страна ограђен високим и кршевитим кречњачким брдима, те би готово чинио засебно насеље. Дренајић се у 17. и 18. веку рачунао као засебно насеље. Тако га 1719. године налазимо у списку села ваљевског округа, која су јула месеца исте године страдала од града и олује. Дренајић је засебно уведен, а поред њега помиње се и Суводање. У списку хајдучких села од 1737. године овај крај поменут је као хајдучко село са 12 кућа и 4 и по сата хода удаљен од Ваљева. У истом списку села ваљевског округа из исте године записано је и Суводање. Као што се види Дренајић је сматран као засебно село, докле се данас сматра као заселак, удаљен од правог села 500 метара уз реку. Сељаци овог краја су у заједници са селом и родбинским и економским везама и код њих се не јавља потреба издвајања и стварања новог села.

У Суводању по џематима-малама:

У Велешу су: Јокићи, Богићевићи, Симићи, Глигорићи, Ракићи и Будимировићи.

У Буцурама су: Васиљевићи, Митровићи и Анђелићи.

У Белановићима су: Перишићи, Петровићи, Савићи, Марковићи, Младеновићи, Степановићи, Ђурђевићи, Малушевићи, Ћирићи и Михаиловићи.

У Бирчанима су: Бирчани (Петровићи, Матићи, Алексићи и Николићи) и Стојшићи.

У Дренајићу су: Којићи, Ивановићи, Бранковићи, Ранковићи, Исаиловићи, Гордићи, Живанићи, Станићи, Старчевићи и Јањићи.

У Суводању је врло много задруга и веће задруге са преко 30 чељади су: Јокића, Будимировића, Бирчанска, Алексића, Степановића, Марковића, Глигорића и Урошевића, Задруге од 20-30 чељади су: Ђурђевића, Ћирића и Бирчанска.

Подаци о селу.

Према списку села ваљевске епархије од 1735. године Суводање (Суходање), записано на два места, имало је по првиом запису 10 а по другом 18 домова. Према харчким тефтерима из 1818. године био је 31 дом са 48 пор. и 104 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 47 домова и 643 становника.

-1874. године – 53 дома и 730 становника.

-1884. године – 69 домова и 841 становника.

-1890. године – 75 домова и 909 становника.

-1895. године – 86 домова и 1017 становника.

-1900. године – 98 домова и 1079 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 13,46 а процентни 1,63% где је стално више женских него мушких глава.

Име селу.

Откуда је име селу Суводање непознато је. Име Дренајић дошло је од многих дренова, којих и данас има у толикој мери да их сељаци беру и од њих (дрењина) пеку ракију. Велеш је име донето са стране, а донеле су га породице,које су се прво населиле у том крају. Велеш је име по селу у Горњем Потарју, па је отуда пренето овде и тако је назван један вис одмах испод Медведника, где је сада Будимировића кућа. Бирчани је име од области Бирча у Босни, одакле су се доселиле прве породице овог џемата. Буцуре је име породице, која се прво населила на том крају. Белановићи је име оне породице, која је населила онај крај, а донето је са стране и очувано као џематско име, докле се ниједна породица не зове тим именом.

 

Порекло становништва и оснивање села.

И Суводање и Дренајић су врло стара насеља. За Дренајић се пре 200 (сада 300) година вели да је имао 12 кућа, а тако исто и за Суводање, само се не зна да ли је свако за себе. Иако је Суводање старо село, интересантно је да су све данашње породице досељене и да је још доста свежа успомена о досељењу, мада појединци знају за досељење пада у велику давнину. За старе породице прича се да их је било 5 и да су их сокоски Турци при неком нападу на село због хајдука, којих је увек било, осудили на сургун и протерали у Посавину и Срем, где их, како веле сељаци, и данас има. По причањима старијих људи ово се могло догодити пред крај 16. столећа.

Белановићи (Бјелановићи), Савићи и Марковићи: Кад је Суводање на овај начин опустело, тада су Турци опет допустили појединим породицама, да се насељавају. Прва од досељених породица били су данашњи Белановићи или боље Бјелановићи, досељени од некуда из Херцеговине, из околине Мостара пред крај 16. столећа. Потомци Бјелановића знају само да су Херцеговци од Мостара и да су некада били у Босни, где их и сада има под истим презименом, растурених по многим западним српским покрајинама. Бјелановићи су Савићи и Марковићи, свега 4 кућа и славе Томиндан.

-Будимировићи: После Бјелановића доселио се предак данашњих Будимировића, којега су Турци населили из Осата у Босни. Од њега је и онда и данас једна кућа, јер су се одељени већином исељавали, славе Алимпијевдан.

-Младеновићи (и њихови потомци Степановићи, Ђурђевићи, Ћирићи, Малушевићи), Којићи, Ивановићи, Бранковићи, Гордићи, Ранковићи, Исаиловићи, Живанићи и Станићи: У почетку 17 столећа доселио се због арнаутске обести из Горњег Потарја Радоња са своја 4 сина и населио се у Дренајићу и тад затекао у селу Бјелановиће при ушћу Дренајићске Реке и Будимировиће под Велешом, где су и данас. По причању Радоњиних потомака у Суводању је било у то доба 4 куће*. Радоњнни су синови Младен, Исаило, Бранко и Милисав. Први је по Радоњиној смрти сишао у Бјелановиће на женино имање, а остала тројица су остала у Дренајићу. Од Младена** су наведени потомци (наведени у загради) док су од преосталих Радоњиних синова остале наведене породице и сви су у Дренајићу, њих је на оба места 39 кућа и славе Јовањдан.

*Никола Милосављевић-Гордић, учитељ у ваљевској Каменици, је из ове велике Радоњине породице, и он је поглавито и дао потребне податке о свом селу и породици Радоњиној.

**Из ове је породице онај „христољубиви г. Георгиј Младеновић“ којега у 1827. години помиње Јоаким Вујић у својим „Путешствијима“ и за кога каже да је дао 7 кеса гроша за оправку манастире Пустиње, своје домаће цркве. Од овога Георгија-Ђорђа код Јоакима, а у селу Ђурђа, су данашњи Ђурђевићи.

-Буцуре (Васиљевићи, Митровићи и Стојшићи): На годину дана после Радоње доселио се и стари Буцур због хајдучије и арнаутске обести из области Горњег Потарја и населио се изнад Бјелановића на потоку, који је назван Буцурску Поток у Бирчанима. Њих је 10 кућа и славе Јовањдан.

-Кућинци (Јокићи, Глигорићи и Ракићи): У првој половини 17 столећа досељени су данашњи Кућинци из Кућана у Старом Влаху, камо су раније досељени из села Велеши у Полимљу. Они су се населили поред Будимировића и по њима се назвао цео џемат Велеш, јер су они донели ово име. Њих је 6 кућа и славе Лучиндан.

Бирчани (Петровићи, Матићи, Алексићи и Николићи): Одмах после Кућинаца доселили су се и Бирчани из Бирча у Осату. Бирчани су досељени у две породице и населили се са леве стране Реке, поред Буцура Стојшића, које су затекли у том крају. Из ове је породице знаменити јунак и мученик за народну слободу Илија Бирчанин, који је погубљен 23. јануара 1804 године у Ваљеву у сечи кнезова, само што су ови Бирчани њему далеки род, а најближи они, који су у Седларима у овој области. Бирчана има и одсељених; доста их је у Ваљеву, и по Тамнави, а у селу се зову општим именом Бирчани, мада имају разна презимена, њих је 17 кућа и славе Ђурђевдан.

Симићи (Сенићи): У Другој половини 18. века досељени су из Горњих Кошаља у Азбуковици данашњи Симићи у Велешу. Симићи, познати у селу и под презименом Сенићи, потомци другог знаменитог сина овог села, познатог јунака и заслужног војводе Милића Кедића, који је постао кнезом подгорске кнежине после мученичке смрти Илијине, и коме је дотле био момак буљубаша, а који је суделујући у свима ратовима од 1804. до 1809. године рањен у бици на Прибићевцу код Сребренице и умро у Баурићу у Азбуковици, у својој старој постојбини. Симићи су уљези на Кедићевом имању, а његови синови одселили су се у Тамнаву: Симића је две куће и славе Јовањдан.

-Петронићи: Уз Кочину Крајину доселили су се Петронићи из Годечева-округ ужички. Њихов предак Петроније доселио се као мајстор и дуго времена бавио се грађењем кућа и других зграда, па је после превео своју породицу и населио се у Бјелановиће. Од њега је 5 кућа и славе Никољдан.

-Старчевићи, Јањићи: После Кочине Крајине пред Први устанак и у доба Кедићевих ратовања на Дрини доселили су се Старчевићи из Радановца-округ ужички и несели се у Дренајићу. Старчевићима су род Јањићи на истом месту, њих је 8 кућа и славе Аранђеловдан.

-Богићевићи су из Горњих Кошаља у Азбуковици, има их 4 куће насељене у Велешу, славе Аранђеловдан.

-Перишићи су досељени из Горње Љубовиђе у Азбуковици и уљези у Бјелановићима, има их 4 куће и славе Томиндан.

Новији досељеници су:

-Анђелић, досељен из Радановаца у округу ужичком, од исте породице, од које су раније досељени Старчевићи и насељени у Буцурама, славе као у Старчевићи, Аранђеловдан.

-Михаиловић је досељен из Годечева-округ ужички, слави Јовањдан и насељен у Дренајућу, где је ушао жени у кућу.

У Суводању има 102 куће од 12 породица.

 

Занимање становништва.

Суводањци се занимају земљорадњом, сточарством и воћарством у већем обиму. Земље им дају изврсну стрмнину, од које знатан део стиже и за продају, где се цени као најбоља у околини. Стоке и крупније и ситније, држе доста и не сјављују је никуда из села, а преко лета на Медведнику. Свиња и оваца продају у знатној мери. Воћа су свуда велика и на високој цени, јер се и подижу и рађају, као ретко у околини. Суводањци уче занате, али их раде само у свом селу и у најближој околини, али готово сваком је омиљено одавање трговини, ради које се и исељавају и шаљу своје младиће, да се после и не враћају, с тога су Бирчани већином трговци и чиновници, кад се удаље из свога места. Тескоба у селу, велика нарођеност и бојазан од смањивања имања нагони Суводањце да се исељавају, што готово сваке године раде.

Појединости о селу.

Суводање је саставни део Суводањске општине у Срезу подгорском. Судница је на Ставама по дну Бјелановића, а ту је и школа. Црква је у Пустињи. Гробље је издељено.

Село нема заједниче преславе.

Ставе.

Место где се састају Суводањска и Станина Река, зове се Ставе*. Од Става почиње Обница. Ставе су друмско насеље и насељене на атару четири села, која су у Суводањској општини. Кроз Ставе пролази окружни друм Ваљево-Љубовија и поред друма има: једна механа, 4 дућана, 3 приватне куће, магацини и кућа браће Ристивојевића из Бобове, општинска судница и две школске зграде. Занатлије су мештани и баве се искључиво занатима, а по неки узгред и трговином, докле механџија ради само свој посао.

*Велики број сељака објашњава име Става до је дошло од сустицаја сва четири села, која се дотичу на овом месту и где на атару сваког села има по једна или две зграде.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (6)

Leave a Reply to Србин

6 коментара

  1. Miroslav

    U pitanju su Gligorijevici, a ne Gligorici 😀

  2. Србин

    Јел зна неко где се налази то Горње Потарје,ја се презивам Митровић и моји су одатле дошли,али никако да сазнам које то уствари место?

  3. vojislav ananić

    Господине Митровићу,
    Погледајте карту српских племена из 1880. Јужно од Пљеваља налазе се области Затарје и Потарје. Од пријатеља који потиче из околине Пљеваља, чуо сам да постоје и села Горње Потарје и Горње Затарје. Иако су у непосредној близини, рече, да се мештани тих двеју области међусобно никад нису подносили. Пошаљите ми Вашу е-мајл адресу да Вам доставим наведену карту.
    Војислав

  4. Србин

    Мене занима да ли можете ви да на основу те карте утврдите који је то град или место у Црној Гори,које је то племе?Иначе моји су одтале дошли у село Суводање у Ваљевском крају,прича се да је стари Буцур због арнаута побегао,и крсна слава Митровића је Свети Јован!

  5. Србин

    Јел зна неко где је то место Велеш у Црној Гори?

  6. estavella

    Ima li neko rodoslov Birčana sa sve ženskim imenima. Hvala unapred.