Порекло презимена, село Стапар (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Стапар (Стапари), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање Порекло становништва села Стапар (Стапари), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Стапар (Ваљево)

Порекло презимена, село Стапар (Ваљево)

Порекло становништва села Стапар (Стапари), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је у Радији и на обема обалама речице Стапарице. Сеоске су куће по плећима брда и удолинама потока, који силазе са Радије. Земљиште је секундарне старости, кречњачко и од пешчара, врло неравно и стрменито. Главнија су узвишења Радија и Маџар до Горње Буковице, Кик и Стапарско Брдо усред села.

Извори су по дну брегова и долинама појединих потока. Народ се искључиво служи њима и водом из потока и бара. Изворска вода је добра, али многи извори, чији су називи по појединим породицама, и пресушују, па се вода мора и са стране доносити. Од текућих вода овог села једина је речица Стапарица, чија је челенка у Радији и постаје од два потока, који се зову Мали и Велики Луг, названи по изворима, који су у падинама Радије. Стапарица постаје у селу и тече на јужну страну и улива се у дну села у Каменицу.

Земље и шуме.

Стапарске су земље суве, посне, песковите, а до Каменице и кречне са вртачама, доста неродне, па ако се не ђубре, не могу добро да рађају. Луке су око потока и Стапарице, мало су боље земље и једино боље зиратне земље и ливаде.

Шума је по брдима и дубодолинама. Сва је од лиснатог дрвета и издељена. Никаквих заједница нема ни у шуми, ни у испустима.

Тип села.

Стапар је мало насеље разбијеног типа. Сеоске су куће растурене по целом атару, где су по 2-3 највише у једној групи. Џемата нема, а куће су на растојању од 50 до 200 метара.

У Стапару су ове породице: Крстићи, Недићи, Јанковци, Спасојевићи, Ћосићи, Мирковићи и Лукићи.

У селу је развијен задружни живот. Повеће су задруге: Недића (две куће), Јанковића и Крстића.

Подаци о селу.

Према харачким тефтерима из 1818. године било је у селу 10 домова са 14 пор. и 38 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 18 домова и 167 становника.

-1874. године – 24 дома и 205 становника.

-1884. године – 22 дома и 186 становника.

-1890. године – 24 дома и 228 становника.

-1895. године – 26 домова и 234 становника.

-1900. године – 34 дома и 272 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 3,75 а процентни 1,89%.

Име селу.

Стапар је донето име са стране. Породице овог села, досељене су готово све са Стапара-округ ужички и оне су дале име овом селу, а по томе и речици, која кроз ово село пролази.

 

Порекло становништва и oснивање села.

Стапар је новије насеље и постао је од суседног села Беомужевића, чији је заселак био раније. У почетку 18 столећа у селу је била сама шума, својина села Беомужевића.

Крстићи, Недићи, Јанковци-Јанковићи, Спасојевићи, Мирковићи и Лукићи: Тад су се, у почетку 18. столећа, из села Стапара у округу ужичком спостичле 4 породице и населиле у овом селу, давши свом насељу име села, одакле су се доселиле. Од досељене 4 породице једна се у доба аустријске окупације исели у Кумодраж код Београда и данас има својих представника, а преостале три остану овде, мада су се и оне у току времена исељавале у равнија села. Прво насеље овог села било је код Чесме, на ставама Великог и Малог Луга, па су се после измештале у крајеве, њих је 31 кућа и славе Никољдан.

Ћосићи су досељени из Босне, из села Гођвића у Осату, а досељени су као мајстори од породице Пурића у суседној Горњој Буковици, њих 4 куће и славе Лазаревдан.

У Стапару су 35 кућа од две породице.

 

Занимање становништва.

Стапарци се занимају свима привредним радњњама којима и суседни сељаци ове области. Главна су занимања земљорадња и сточарство, раде земљу доста, али им не даје најповољније резултате, с тога их је доста по занату, трговини и служби због чега се удаљавају од кућа и насељавају по другим местима. Занату и трговини се радо одају, па их раде или у селу или по суседним селима па и у Ваљеву и другим градовима.

Појединости о селу.

Стапар је саставни део Каменичке општине и Срезу подгорском. Судница и школа су у Каменици а црква у Буковици. Гробље је заједничко и на Кику.

Сеоска преслава је Николаји.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top