Порекло презимена, село Станина Река (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Станина Река (по књизи Станијина Река), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. год Порекло становништва села Станина Река (по књизи Станијина Река), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. год Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Станина Река (Ваљево)

Порекло презимена, село Станина Река (Ваљево)

Порекло становништва села Станина Река (по књизи Станијина Река), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Станина Река је на обема обалама истоимене речице. Сеоске су куће уз потоке и по странама појединих сеоских брда. Земљиште је брдовито, брда су висока и наставак су медведничких и рожањских коса. Стране су брда врло успрте, али не и камените, голе, ретко пошумљене. Знатнија узвишења су: Вилининац, коса источног правца, која одваја село од Суводања и служи као развође: Дренијаћкој и Станиној Реци, Кључана више Бурмаза, Церовац и Главица више Раковића, Вишањ где је сеоско гробље, Ива и Копиловић до Царине.

Извора у селу има доста. Извори су дуж реке и око кућа. Бунара нема нити га копају. Главнији су извори: Раковића Водица, Студенац, Иве, Вуковића Чесма и др. Станина Река извире на два места на Иви и тече кроз средину села, примајући са обе стране многе изворчиће, докле напослетку се не састане под Вилинцем са Суводањском Реком и гради Обницу, која се од става почиње тим именом звати.

Земље и шуме.

Станоречке су земље око реке, потока и свуда око кућа. Брдске су земље песковите, суве, хладне, плитког дна и слабо рађају. Земље по доловима и вртачама огољеног Вилинца и његовој падини, окренутој селу, родније су и особито рађају стрмним усевима. Луке су добре и ливаде и пашњаци, почем се редовно наводњавају, то се могу и по двапут косити преко године. По лукама особито добро успева кукуруз.

Шуме у селу има доста. Шума је у неприступачним деловима села по увалама између брда, њиховим литицама и оним местима, где је изашао на површину го камен. По овим шумама има особито добрих испуста и с тога сељаци и држе у заједници овакве комаде земље. Сеоска је заједница шума и лепи испусти на Иви и Копиловићу а породичне су опет заједнице по селу око кућа.

Тип села.

Станина Река је село разбјеног типа. Сеоске су куће издвојене у мање или веће мале, које се називају по појединим породицама. То су породичне групе поређане са обе стране реке и ређају се од њених става па све до под Иву и неприметно се спајају.

У Станиној Реци, пошавши од извора Реке, па на исток су ове породице: Бурмази, Теодоровићи, Вуковићи, Милошевићи, Влајковићи, Теодосићи, Сакићи, Живанићи, Раковићи, Тодорићи, Обрадовићи, Стојковићи, Јевтићи, Ранковићи, Пантелићи, Исаиловићи, Васиљевићи (или Живановићи) и Анђелићи.

У селу је најбоље развијен задружни живот. Задруге са преко 30 чељади у кући су: Вуковиће – две куће, и Влајковића; а са по 25 чељади су: Бурмаска, Вуковића, и Васиљевића; са 20 чељади су: Раковића, Вуковића и Васиљевића.

Подаци о селу.

Према списку ваљевске епархије од 1735. године Станина Река, уведена на два места у истом списку, по првом запису имала је 8 домова, а по другом 11 домова*.

*И сељаци овог села и околине изговарају име селу Станина Река. Само зато што старије жене из села и суседног Суводања изговарају Станијна Река, Станијин Камен и узели смо ово старије име, пише Љуба Павловић. Станина Река према харачким тефтерима из 1818. године имала је 22 дома са 29 пор. и 75 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 47 домова и 475 становника.

-1874. године – 64 дом и 552 становника.

-1884. године – 61 дом и 668 становника.

-1890. године – 66 домова и 729 становника.

-1895. године – 68 домова и 832 становника.

-1900. године – 84 дома и 867 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 11,53 а процентни 1,82%.

Име селу.

Име Станина (Станијина) Река дошло је од истоимене Реке, која протиче кроз село. Реци је дато име по некаквој баба-Стани или Станији из породице, која је сасвим замрла и нема је данас у селу. Прича се да је баби била замрла цела кућа, а последњи јој умро син јединац, па кад је хтела да му подигне споменик (белег) на гробу, тада наиђе на некакву плочу у селу, натовари је на кола, кола се поломе и волови се отисну у једну јаругу и страдају, а она је неколико пута после тога за живота покушавала да тај белег покрене и отера, па није могла. Камен је био велики и тежак и данас стоји на истом месту, на коме га је баба оставила и зове се Станијин и Станин Камен, а налази се скоро у средини села. По овој баби Станији и село и Река названи су Станина Река.

Станина Река је старо насеље. Име овог села налазимо записано у списку ваљевских села из 1737. године под истим именом.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Старо село било је скоро при врху Станине Реке, близу виса Вишња, на коме је и старо и садашње гробље. Новије су породице су изнад овог места, већином су се разместиле дуж притока реке и њиховим челенкама и долинама, где никад нису излазила на плећа појединих брда

-Влајковићи: За најстарију породицу села сматрају се Влајковићи, за које се не зна да су се и одакле доселили. За Влајковиће се држи да су увек око Вишња, где су готово и данас, њих је под овим једним презименом 11 кућа и славе Јовањдан.

-Клобучани (чији су потомци Васиљевићи-Живановићи, Анђелићи, Пантелићи, Јевтићи и Ранковићи): Најраније досељена породица овог села је Клобучанска. Клобучанима се зову све породице, чији су се преци доселили од града Клобука у Херцеговини. место на коме су се населили назива се Клобучине*. Клобучани су досељени пред крај 17. столећа, нагнати неправдом клобучких Турака. Родоначелник ове породице био је бератски кнез, те се и данас један део ове породице, насељен у Бобови, зове Кнежевићи. Кобучани су у Станиној Реци насељени око Влајковића и изнад њих, има их 32 куће и славе Ђурђиц.

*У списку хајдучких села у доба аустроугарске окупације од 1737. године помињу се Клобучине као село са 12 хајдучких домова и 4 часа далеко од Ваљева.

-Сакићи: У старе насељене породице овог села рачунају се и Сакићи, досељени из Коњица у Херцеговини, којих је много расељено још у самом почетку 18. столећа, јер их има готово по свим селима дуж Саве. Родоначелник ове породице је хајдук, па је дошао са породицом у ово село, њих је 7 кућа и славе Никољдан.

-Теодосићи*: У почетку 18. столећа досељени су Теодосићи из Осата у Босни, њих је у селу 9 кућа и славе Аранђеловдан.

*Из ове породице је Милинко Теодосић, прво кабадахија Кнеза Милоша, потом један од главних твораца Катанске Буне 1844. године и доцније начелник Округа ваљевског.

-Вуковићи, Теодоровићи и Обрадовићи: У почетку 18. столећа доселили су се из Кремана у Старом Влаху и данашњи Вуковићи којима су род Теодоровићи и Обрадовићи, има их 16 кућа и славе Јовањдан.

-Бурмази: Родоначелник данашњих Бурмаза доселио се као хајдук мало после Вуковића и поред њих се населио. Бурмаз је пореклом из Старе Србије, па је дуго хајдуковао по Романији, где је и породицу раније превео у Гласинац, одакле се доселио у ово село, њих је две куће и славе Алимпијевдан.

-Раковићи су после аустријске окупације сишли из Јакља-округ ужички, њих је данас 11 кућа и славе Јовањдан.

Новији досељеници:

-Милошевићи, родоначелник њихов је прешао из пограничног села Царине и дошао жени на имање, славе Аранђеловдан.

-Живанићи су из истог села одакле и Милошевић и истим поводом се доселио у ово село, славе Јовањдан.

-Стојковићи су из суседне Врагочанице, предак дошао жени на имање, славе Ђурђевдан.

-Исаиловићи су такође из суседне Врагочанице, населили се на своје имање, славе Ђурђевдан.

У селу је 92 куће од 11 породица.

 

Занимање становништва.

Станоречани се занимају свима привредним радњама, којима и суседни сељаци. Главна су занимања земљорадња и воћарство. Земља им није у стању да подмири све животне потребе у намирницама, с тога су принуђени силазити у доња обничка и колубарска села и тамо куповати земље или узимати под закуп, па на њима засејавати оно, што им њихова сеоска земља није у стању да пружи. Боља земља и лакши саобраћај с кућом и имањем нагони их, као и суседне Врагочане, да се селе у равнија колубарска и тамнавска села и да тамо и остају, и то бива готово сваке године. Да им није воћа, које особито добро успева и рађа, као и доста стоке, које сваки држи у већој мери, нарочито ситније стоке, још би се више исељавали из овог места и расељавали по равнијим селима, иначе доста их остаје у свом селу. Занатима се одају, изучавају их, па их или раде стално, као један од Раковића, или према потреби. Занатлијама је занат споредно занимање, а главније земљорадња и воћарство.

Појединости о селу.

Станина Река је саставни део Суводањска општине у Срезу подгорском. Судница је у Ставама као и школа а црква у Пустињи. Гробље је подељено на два краја.

Сеоска је преслава Спасовдан.

Цигани-Роми.

На западном крају села, на Иви, налази се циганско насеље овог села од две куће мухамеданских Цигана, који су овде од пре 50 година стално нсатањени. Цигани живе по кућама, имају своје непокретности, занимају се свирачином, ковачким занатом и скитањем по другим селима; земљу не раде. Цигани говоре српски и турски, а овде су прешли из Осата у Босни, а по Азбуковици имају својих сродника.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top