Порекло презимена, село Ситарице (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ситарице, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Порекло становништва села Ситарице, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ситарице (Ваљево)

Порекло презимена, село Ситарице (Ваљево)

Порекло становништва села Ситарице, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ситарице су на источној страни од става Суводањске и Станијине Река. Сеоске су куће изнад река, по плећима брда Чолиног Остењака и по увалама између брда Главице и Таре. Земљиште је брдовито и неравно, већа брда су: Тара, Осоје и Главица до Совча, Куница и Ровни; Кик до Суводања, Орловац и Драч до Бобове.

Извора је у селу много. Глани су сеоски извори под Осојем и Киком и стачу се у поток Стаковац, који не пресушује и пада у Обницу. Други су извори под Орловцем и граде поток Јелав. Трећи је главни извор Тара, по коме је познат и поток и цео крај села под тим именом и улива се у Јабланицу.

Земље и шуме.

Ситаричке су земље као и поћутске од црне смолннице, врло родне, особито наводњене и добре за ливаде и оранице. Овакве су земље у средини села низ поток Стаковац, докле свуда по селу су друге земље. По Тари, куда су избили порфирити, су пескуше, суве посне и нису за усеве. По брдима и до Бобове само су вртаче са каменим странама, те су исувише неподесне за обрађивање.

Шуме су сеоске на источној страни села до Јабланице, где су повећи делови села пошумљени. Тара је сеоска заједница а других заједница у селу нема.

Тип села.

Ситарице су у сливу двеју река Јабланице и Обнице, и подесне за две самосталне групе, готово два засебна насеља. Први део села над Обницом зове се Херцеговачки Крај, а други над Јабланицом зове се Тара. Џемати су удаљени један од другог 600 метара, док су куће на растојању од 20 до 100 метара.

У Херцеговачком Крају су: Ивковићи, Мићићи, Мијаиловићи и Станојевићи. Ове су куће под Чолиним Остењаком, у врху потока Јелава.

У Тари су: Станићи, Мијатовићи, Ракићи, Хаџићи, Јаковљевићи, Милосављевићи и Јовићи.

На Ставама, на дну села, на Обници има једна кућа Симића.

Повеће задруге у селу су Станића од 36 чељади и Хаџића са 30 чељади.

Подаци о селу.

Ситарице су према харачким тефтерима из 1818. године имали 12 домова са 19 пор. и 47 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 20 домова и 235 становника.

-1874. године – 26 домова и 241 становника.

-1890. године – 27 домова и 296 становника.

-1895. године – 33 дома и 298 становника.

-1900. године – 35 домова и 293 становника.

Годишњи прираштај становништва је од 1866. године 1,24 а процентни 0,51%.

Име селу.

Ситарице је старо име, прича се да су некада становници овог села умели правити сита па су они прво по томе названи ситари, а по њима и село Ситарице.

Имена крајева су: Херцеговачки по месту из кога су досељени а Тара по месту насељења око извора, потока и шуме Таре.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Старо село је у Тари, а ту су и данас најстарије сеоске породице.

-Станићи и Мијатовићи: Старе породице, које су основале село, јесу Станићи, којих је врло мало у селу, већ су се многе породице иселиле у Тамнаву, где их има у повише села, њих је две куће (Мијатовића и Станића), славе Стевањдан.

-Ракићи, Јаковљевићи (Јовићи и Милосављевићи): Друга врло стара породица, досељена у првој половини 18. века за време аустријске окупације, јесте Ракића и Јаковљевићи (од којих су потомци Јовићи и Милосављевићи), досељена из Узовнице у Азбуковици, има их 11 кућа и славе Аранђеловдан.

-Херцеговци-Џувери (њихови потомци су Ивковићи, Мићићи, Мијаиловићи и Станојевићи): Досељени су уз Кочину Крајину из Бобове у Полимљу; њих је 11 кућа, славе Лазаревдан.

-Хаџићи су де доселили у време Кочине Крајине из Петрца у Азбуковици, њих је 10 кућа и славе Ђурђиц.

-Симићи су скорашњи досељеници из Бобове, баве се опанчарским занатом, славе Никољдан.

У Ситарицама је 35 кућа од 5 породица.

 

Занимање становништва.

Ситаричани се занимају свима привредним занимањима, којима и други сељаци из суседних области. Главна су занимања земљорадња и сточарство. Одају се изучавању заната и раде по селу и изван њега. Због рђавог земљишта и његовог лошег распореда многе се породице скоро сваке године исељавају у равнија села, докле и сваки увиђавнији сељак мушку децу отуђује, шаљући их на занате, у службу или трговину, па тако и они одлазе из села.

Појединости о селу.

Ситарице су саставни део Суводањске општине у Срезу подгорском. Судница и школа су на Ставама а црква у Грачаници. Гробље је заједничко и изнад извора Таре.

Село нема заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top