Порекло презимена, село Седлари (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Седлари*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Порекло становништва села Седлари*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Седлари (Ваљево)

Порекло презимена, село Седлари (Ваљево)

Порекло становништва села Седлари*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

*Ово село описивао је и г. Вој. Симоновић, бивши предавач шабачке гимназије, али му је опис без стварне вредности (Љ. Павловић).

 

Положај села.

Седлари су на обема обалама Јабланице баш изнад става ове реке и Обнице. Сеоске су куће растурене по свима крајевима села и већином су под брдима а ређе на њиховим странама. Земљиште је брдовито, неравно и врло пресртно. Развође Јабланице и Обнице, и овде као и у Златарићу, зове се Осијањ, па и по њему има сеоских кућа. На десној страни дижу се Видрак, Врана и Бобија.

У Седларима има доста извора. Главни су извори испод брда и јаки, не пресушују и отичу у Јабланицу или Обницу. Главнији су извори: Краљева Чесма, Попова Вода, Мандића Стублина, Параментића Бунар, Шијаковића Бунар и др. С Бобије се слива Дубоки Поток, а с Вране Поток, којим отичу сувишна кишна и снежна вода. С Осијања се спуштају поједнака точила и из њих се спушта атмосферска вода, почем по њему нема извораца.

Земље и шуме.

Седларске су земље око река, оне су наносне, врло родне и богате, само што их је мало и зову се лукама, обничке су боље од јабланичких, јер их последња више квари. Брдске су земље плитке, суве и кречне и особито родне за стрмна жита. Најбоље су ливаде у Јабланици и око Краљеве Чесме и Обници, у месту званом Дивчибаре.

Шума је по свим висовима и њиховим странама, уз долине потока, уз точила и поред самих река, када пресецају и кречњачке ртове. Шуме су или приватна или сеоска заједница. Сеоска је заједница испод Јовањске Шуме, а има понегде и џематских заједница по Осијању.

Тип села.

Седлари су село разбијеног типа. Куће су растурене у неколико група, малих џемата. Џемати су удаљени 2 до 3 километзра један од другога, а куће су у џематима на растојању од 20 до 300 метара. Главнији џемати у селу су, пошав од Златарића: Ћосим, Ананија, Типићани и Седлар.

Ђосим је на Осијању, према цркви јовањској и у њему су: Савићи.

Типићани су на исток од Ћосима и на обема обалама Јабланице и тамо су: Мандићи, Бирчани, Томићи и Радојичићи.

Аванија је на Обници а тамо су: Параментићи и Ракићи.

Седлар је до Попара, око Виса Седлара и ту су: Божићи, Шијаковићи, Петровићи, Маринковићи, Грујичићи, Миловановићи, Јаковљевићи и Обрадовићи.

У Седларима има неколико осредњих задруга: Божића, Савића, Мандића, Маринковића и Параментића (две куће).

Подаци о селу.

Седлари су према харачким тефтерима из 1818. године имали 14 домова са 20 пор. и 37 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 27 домова и 232 становника.

-1874. године – 30 домова и 252 становника.

-1884. године – 31 дом и 298 становника.

-1890. године – 42 дома и 355 становника.

-1895. године – 44 дома и 427становника.

-1900. године – 59 домова и 438 становника.

Годишњи прираштај становништва је од 1866. године 6,24 а процентни, 201%.

Име селу.

Име селу је од брда Седлара, за које се прича да се на њему настанио некакав седлар и основао на тај начин село. Право село и најстарије наасеље и данас је око истоименог брда, где су данас Божића и Шијаковића куће.

Типићани је име џемата од презимена Типићи, како се звала прва породица тог џемата.

Ћосим је место на Осијању где су Савићи, па се тако зове и џемат.

Ананија је турска реч, како сељаци веле, али је оно женско име, име бабе, која је Параментиће ту превела.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Седлари су врло старо насеље.

-Типићи, Параментићи и Мандићи: По причању старијих сељака село је основала породица Типићи, за коју се не зна да се откуда доселила. Типићи су били прво у Седлару, па су сишли у Јабланицу и овде су још од турског доба. Одавде је баба Ананија превела Параментиће у Обницу и тамо их населила. Типићи су: Параментићи* и Мандићи,има их 14 кућа, славе Никољдан.

*Презиме Параментић дошло је отуда, што је некакав њихов предак, убио неког бесног Турчина Параменту, који је у селу имао велико имање па су га после они узели.

-Шијаковићи: Предак се доселио од Пљеваља пред крај 17. века и за њега се прича да је био седлар и да се населио поред Типића, па су и данас у Седлару на истоименом брду. Ова породица била је некада врло јака, али је много замирала и расељавала се и данас је спала на једну кућу, славе Ђурђиц.

-Савићи: Уз Кочину Крајуну сишли су из Кремана данашњи Савићи. Претка њиховог населио је неки Врца прво у Ковачицама, одакле се после 5 година спустио овде и населио на црквеном имању, које је данас прешло у Савића својину. Има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.

-Божићи су, кад и Савићи дошли из Кремана, има их 4 кућа и славе Пантелијевдан.

-Грујичићи су дошли у исто време кад и Божићи, они су из Мокре Горе у Старомм, Влаху, и онда и данас их је једна кућа и славе Ђурђевдан.

-Томићи, предак је дошао у време Кочине Крајине као слуга из Заовина у Старом Влаху. Ова фамилија се делила и селила у Скелу покрај Саве, данас их је у Седларима једна кућа и славе Јовањдан.

-Петровићи, предак је дошао у Првом устанку из Осата у Босни од којих су 3 куће и славе Ђурђевдан.

-Бирчани: Њих је населио Илија Бирчанин од своје породице из Суводања и ту је био његов рођени брат, који је имао задатак да мотри на кретање ваљевских Турака и да га о томе извештава, њих је 3 куће и славе Ђурђевдан.

-Ракићи су сишли из Пакаља на своје имање, има их 5 кућа и славе Стевањдан.

-Миловановићи су новији досељеници из Маоча у Полимљу и насељени на Шијаковића имању, славе Никољдан.

-Радојичићи и Маринковићи су скорашњи досељеници из Осата, досељени као мајстори, славе Аранђеловдан.

-Јаковљевићи су из Ровни, предак сишао жени на имање, славе Јовањдан.

-Обрадовићи су се доселили последњих година из околине Сарајева, славе Марковдан.

У Седларима има 46 кућа од 14 породица.

 

Занимање становништва.

Седларци се занимају свима занимањима, којима и суседни сељаци ове области. Поред земљорадње и воћарства главна су има занимања риболов по рекама, жежење креча и ћумура, рабаџијање у граду Ваљеву и грађење брана на води. Седларци знају занате, али их слабо раде изван села, осим ако се куда не одселе. Нерадо се селе из свог села.

Појединости о селу.

Седлари су саставни део Јовањске општине у Срезу ваљевском. Судница, школа и црква су у Јовањи, а гробље је издељено по крајевима.

Немају заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top