Порекло презимена, село Сандаљ (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Сандаљ, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годи Порекло становништва села Сандаљ, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годи Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Сандаљ (Ваљево)

Порекло презимена, село Сандаљ (Ваљево)

Порекло становништва села Сандаљ, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Сандаљ је изнад Јовање на северном крају Лесковачке висоравни. Земљиште је кречњачко, препуно вртача, а сеоске су куће на самом крају висоравни по вртачама које су врло великог обима и дају земљишту нераван изглед. Висораван се врло стрмо спушта у корито реке Јабланице. Стране брда су кречњачке, ако су пошумљене, на њима се распознају трагови ерозије, а ако су огољене као на западној страни села, онда су кршевите, пуне плазова, точила и пештера.

У селу око кућа нема ниједног извора. Свега су три извора у странама брда сандаљских страна. Извори су на раседима слојева, јаки и не пресушују и њима се народ једино служи. Један је од ових извора при врху Јовањске Шуме и зове се Црна Вода и од њега постаје читав поток под истим именом. Друга два су на западној страни села и зову се Чесма и Точак. У селу се народ помаже водом из бара и цестерни, докле погранична Јабланица је од слабе помоћи, јер се њој тешко силази.

Земље и шуме.

Сандаљске су земље кречне, суве и врло посне, кад се ђубре на њима добро успевају стрмна жита, докле други усеви слабо успевају. Ливада нема а ни пашњака. Зиратне земље око Јабланице и по падинама такође нема.

Шуме у селу има мало. По странама од скора се почела гајити шума, а та је шума ситна и од слабе је користи. Појединачних и повећих забрана има по селу и до Стубла, те се њима дрви село и сече, што му је од потребе за грађу. Стране се сеоска заједница, докле сва северна страна села је својина цркве јовањске и пошумљена је.

Тип села.

И Сандаљ, као и суседни Лелић, је село збијеног типа. Куће су на растојању од 20 до 50 метара и збијене у неколико вртача у круг поређаних. Сандаљ је мало насеље, те отуда нема џемата а по неке издвојене куће су новијег порекла.

У Сандаљу су: Филиманићи, Максимовићи, Глишићи, Арсићи, Андрићи, Петровићи, Косићи, Теодосићи, Тришићи, Орамновићи, Илићи, Марковићи, Митрашиновићи, Живковићи, Божићи и Радовићи.

У селу нема задруга.

Подаци о селу.

Сандаљ је према харачким тефтерима из 1818. године имао 8 домова са 14 пор. и 26 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 19 домова и 127 становника.

-1874. године – 19 домова и 120 становника.

-1884. године – 24 дома и 135 становника.

-1890. године – 27 домова и 159 становника.

-1895. године – 25 домова и 173 становника.

-1900. године – 26 домова и 168 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 1,28 а процентни 0,95%.

Име селу.

Откуда је име селу, то нико не уме да убјасни. Сваки држи да је донето са стране и то да је донето из Босне, а да ли је оно породично презиме или име тамошњег села, не зна се. Једино се зна да је ово селанце одавно познато по овим општим именом.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Филиманићи и Глишићи: Сандаљ је на истом месту и данас а основала га је најстарија породица Филиманића за које се не зна да су се и са које стране доселили. Филиманићи су најјача породица у селу и много их се иселило у равнија места у Посавини. Филиманићима су сродни Глишићи, има их 9 кућа и славе Никољдан.

-Ормановићи и Илићи: Најстарији досељеници уз Кочину Крајину су данашњи Ормановићи који су дошли из Горњих Кошаља у Азбуковици, којима су род Илићи, има их 3 кућа и славе Јовањдан.

-Арсићи су из Шљивовице у Старом Влаху, има их две куће и славе Никољдан.

У Другом устанку и после 1818. године су се доселили:

-Петровићи из Јеловика-окрух ужички, славе Јовањдан.

-Максимовићи су из Пилице-округ ужички, славе Аранђеловдан.

-Косићи су од Косића у Зарожју, предак дошао овде као слуга, славе Стевањдан.

Досељеници после 1850. године:

-Марковићи су прешли из Златарића на своје имање после деобе у задрузи, славе Стевањдан.

-Андрићи, предак дошао као слуга из Стрмова-округ ужички, славе Аранђеловдан.

-Теодосићи си из Старе Реке, предака довела мати у село, славе Аранђеловдан.

-Тришићи, предак дошао уз преудату матер из Седлара, славе Ђурђевдан.

-Живковићи, предак је дошао као слуга из Горњих Кошаља, славе Трифундан.

-Митрашиновићи су дошли из Ђиновића у Црној Гори после рата, славе Стевањдан.

-Божићи си из Лесковица, дошли после деобе на своје имање, славе Јовањдан.

-Радовићи си из Лесковица, дошли, као и Божићи, на своје имање, славе, као и Божићи, Јовањдан.

У Сандаљу је 28 кућа од 14 породица.

 

Занимање становништва.

Сандаљци се занимају поглавито оним привредним пословима, којима и суседни Златарићани и Седларци. Споредно им је занимање жежење креча и занати, због чега многи иду по другим селима. Слаба земља, мали приход с ње, нагоне их, те се из године у годину нагло расељавају и губе по равнбијим селима, идући већином у млађим годинама по службама и занатима, где и остају.

Појединости о селу.

Сандаљ, иако је пред општином у Јовањи, ипак долази у састав Лелићке општине у Срезу ваљевском. Судница им је у Лелићу а школа и црква у Јовањи. Ништа се не каже за гробље и сеоску заветину, оп. Милодан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Коментари (1)

  • Милорад Богдановић

    Презиме Сандаљ, Сандаљевић, Сандић и Сандаловић спомињу се у ШЕМАТИЗМУ ДАБРОБОСАНСКОМ за 1882 годину на подручју Власенице,Бањалуке, Градишке, Прњавора, Маглаја, Бугојна, Високог и Сарајева.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top