Порекло презимена, Рађево Село (Ваљево)

3. јул 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Рађево Село, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Рађево Село је на северозападној страни града Ваљева, уз речицу Љубостињу, са обе њене стране и до самога извора. Земљиште је брдско и неравно, северни је део од секундарних стена, докле је јужни од терцијерних. Главнија су узвишења: Боричевац, Дивље Брдо, Погледала и Царић, висови на граници села и пошумљени.

Извора је у селу доста, али има и бунара готово свака кућа. Главнији су извори: Ђурђевића Чесма, Драгојловића Бунар, Митрашиновића Бунар и др. Текућица је Љубостиња, чији је извор у Царићу и постаје од два потока. Љубостиња тече у југоисточном правцу и протиче кроз град Ваљево, пресушује, врло је бујна, не плави село али је плавила град Ваљево*.

*Познате су и запамћене три поплаве у Ваљеву: мајске 1884. године и две јунске 1894. и 1897. године.

У Љубостињу утиче с десне стране Ђурђевића Поток а са леве стране Дрочински Поток, који оба пресушују и имају воде само када име снега и кише.

Земље и шуме.

Рађевске су земље изван кућа и око Љубостиње. Брдске су земље суве, посне али нагнојене дају добар род. Љубостињске су земље наносне, смолне и врло родне, подесне за ораницу и косаницу. Добрих ливада и пашњака има само низ Љубостињу.

Шуме су главно добро овог села. Цело село је у шуми, тако ду му се куће никако не виде. Најбољи шумски крајеви су са северне и западне стране села. Шумски крајеви су Царић и Дрочине, готово без икаквих пропланака. Дрочине, назване по густој шуми, су сеоска заједница и спојене са грбовичким шумама. Шуме има у довољној мери и за огрев и за грађу, а у њима су од великог интереса поједине породичне заједнице Драгојловића, Крунића и Ђурђевића забрани.

Тип села.

Село је разбијеног типа, раздељено у три мале, где су куће на растојању од 20 до 50 метара. Мале су удаљене једна од друге 300 до 700 метара. Изнад Кличевца је прва мала Дрочине. Преко потока на западну страну, с обе стране Љубостиње Драгојловићи, а више њих, око извора Љубостиње, Ђурђевићи.

У Дрочинама су: Гавриловићи, Митрашиновићи, Јанковићи, Јездићи, Јевтићи, Бранковићи, Росићи и Јовановићи.

У Драгојловићима су: Драгојловићи, Јакшићи, Марковићи, Вучићевићи, Мићићи, Ђукићи, Милановићи, Чворићи, Танасићи и Бесеровци.

У Ђурђевићима су: Ђурђевићи, Јаковљевићи, Мишићи и Крунићи.

У Рађевом Селу има задруга, али те задруге нису велике. Повеће задруге су Драгојловића, Танасића и Милановића.

Подаци о селу.

-Према харачким тефтерима из 1818. године Рађево Село је имало 6 домова са 6 пор. и 16 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 35 домова и 503* становника.

-1874. године – 42 дома и 282 становника

-1884. године – 43 дома и 303 становника.

-1890. године – 44 дома и 374 становника.

-1895. године – 50 домова и 395 становника.

-1900. године – 60 домова и 430 становнка.

*Очигледна је грешка код броја становника при попису из 1866. године, оп. Милодан.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 6,28 а процентни 1,88%, где је више женских него мушких глава.

Име селу.

-За име селу везане су ове две народне приче:

1. По првој причи име селу су дали Турци по томе, што је увек у њему рађала најбоља пшеница у околини.

2. По другој причи име селу дошло је од имена Рађо (Радован) из најстарије породица Радића, којега су Турци тако звали па су, вели се, по њему назвали и Рађево Село.

Имена мала су или називи породични као Драгојловићи и Ђурђевићи или по имену шуме и брда Дрочине.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Радићи: За ову пре неколико деценија замрлу породицу не зна се да су се и са које стране доселили. Уз ову породицу везано је, по народном веровању, и име села.

-Јакшићи (Марковићи, Мићићи и Мишићи): За Јакшиће се, такође мисли да су старинци, има је и данас мада се селила у Срем. Ова породица, као и некада Радићи, је у крају села, који се зове мала на север од Драгојловића, где су отприлике данас куће Марковића. Њима су сродне поменуте породице, њих је 6 кућа и славе Јовањдан.

-Гавриловићи су од Гаврила и његова 4 сина досељени уз Кочину Крајину из Роваца у Црној Гори, а по некима из Пјешиваца (пре ће бити да су ови други у праву). Гаврило се населио у Дрочинама изнад Кличевца и од њега су Гавриловићи, њих је 10 кућа и славе Јовањдан.

У периоду од 1804. до 1811. године доселиле су се ове породице:

-Митрашиновићи су са Цеклина у Црној Гори, славе Ђурђевдан.

-Ђурђевићи су из Куница, села ове области из породице тамошњих Ђурђевића, чији се предак призетио у Јакшиће, има их 7 кућа и славе Јовањдан.

-Драгојловићи: Предак се доселио из Годочева-округ ужички, дошао као мајстор у село, од њега су 3 кућа, славе Јовањдан.

-Танасићи, њихов дед се доселио из Кремана-округ ужички (негде пише да је то Стари Влах) као надничар, од њега су 3 куће и они славе Јовањдан.

-Милановићи и Чворићи, предак се доселио из Туђина, села ове области; с њима су у сродству Чворићи, има их 6 кућа и славе Ђурђиц.

-Јевтићи, дед се доселио из Пипера у Црној Гори, има их две кућа и славе Аранђеловдан.

Познији досељеници, у периоду од 1820. до 1900. године су:

-Бесеровци из Бесеровине у округу ужичком, населили се као мајстори, славе Стевањдан.

-Крунићи су прешли из Доње Буковице на своја имања, око Царића, где су и данас, њих је 7 кућа и славе Никољдан.

-Бранковићи су из Доње Буковице, прешли после деобе на своје имање, њих је две куће и славе Никољдан.

-Јездићи су из Пјешиваца и населио се на имање Јевтића, славе Зачеће Св. Јована.

-Јаковљевићи су у Ђурђевићима, доселили се из Мургаша у Тамнави, славе Михољдан.

-Ђукићи су из Доње Буковице од тамошњих Аврамовића, доселили се на купљено имање и славе Ђурђевдан.

-Вучићевићи су из Штрбачке Реке у Старом Влаху, населили се на имање Јакшића, славе Лучиндан.

-Јовановићи су у Дрочинама, доселили се из Ђиновића у Црној Гори, славе Ђурђевдан.

-Росићи су се доселили из суседног села Забрдице, дошли на имање купљено од Јевтића, славе Никољдан.

У Рађевом Селу има 57 кућа од 17 породица.

 

Занимање становништва.

Рађевци се занимају свима привредним занимањима, којима и остали сељаци ове области. Земља им је богата и даје толики род, колико им је довољно за исхрану и да по нешто продају. Воће особито гаје и производе а тако исто обраћају довољно пажње гајењу стоке, нарочито свиња, за које су сеоски забрани добро дошли. Готово сваки сељак сече и продаје шуму из својих властитих забрана. Занате не уче, а немају ни потребе, пошто су уза само Ваљево и не селе се никуда.

Појединости о селу.

Рађево село* је саставни део Грабовичке општине и Срез ваљевском. Судница је у Грабовици изнад Дрочина, црква у Ваљеву а школе немају нити своју децу куда шаљу. Гробље је издељно по крајевима.

Село нема своје заједничке преславе.

*Мали део овог села, насеље од 12 кућа, већином градских надничара, досељеника из разних крајева, одвојено је од овог села и придодато општини града Ваљева, под називом Рађево Село. Како су у овом крају слабо заступљени земљорадници, већ поглавито надничари и сиромашније градске занатлије с тога и насеље није узето у обзир приликом описивања села. И сами сељаци из Рађевог Села не признају ове ваљевске насељенике као своје сељаке и никакве заједнице немају са њима.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.