Порекло презимена, село Равње (Ваљево)

2. јул 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Равње, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Равње су на јужном крају Драчићске Висоравни. Сеоске су куће с обе стране једне текуће воде на овој висоравни, потока Буковика; оне су или у осоју оних брда, која с јужне стране затварају висораван, или у присојним падинама брегова, који су на левој обали Потока. Главнија су узвишења са јужне стране: Вучјак и Кик, кречњачки ртови, наставак пријездичке Чубрице, а са северне стране Беловац, плећасти кречњашки рт, на коме су црква и школа драчићска.

Извора је у селу, изузетно од Драчића и других села на овој висоравни, доста. Изворима се народ служи али за мало, јер готово сви пресушују, па народ трпи велику оскудицу у води, коју мора добављати с Граца и са извора из суседних села Заруба и Пријездића. Поред изворске воде народ употребљава барску и језерску воду. Поток Буковик извире у селу од неколико извора, који се зову Стублине, а који преко лета пресушују. Правац је потока, докле тече кроз село, источан и на крају села скреће на север и тече у том правцу, докле се не изгуби у вртачама зарупским. Сви сеоски извори су око овог потока; тако испод Стублина су: Антонијевац, Саставци, где се у Буковик улива суви Равањски Поток и Врело. Једини извор изван потока је 1882. године отворени извор између Кика и Вучјака, готово при врху њиховом, Медљанка, која никад не пресушује, али јој је тешко прићи, па је неупотребљива.

Земље и шуме.

Равањске се земље брдске и кречуше, суве, лакорадне и препуне вртача и долова. На овим земљама особито успевају стрмна жита, докле ливаде су или око Буковика или по Бачевачкој Висоравни и називају се Равње. Добрих ливада и пашњака нема, а добрих виноградских земаља има доста на Беловцу. Земље су највише испод и изнад кућа, али никад у непосредној близини. Боље зиратне земље су: Јуришевац испод Медљанике, Брдо око Језера, Равње и Поток.

Шуме су наставак петничких Мачина, које се овде на Беловцу завршавају. Шуме су од лиснатог дрвета, шеварице, а мало је крупније шуме. Осоје Кика и Вучјака пошумљено је и то је све сеокс својина, где се шума особито гаји и негује. Сеоских заједница има и по Равњу и то су породичне заједнице, заједнички испусти две или три сродне породице.

Тип села.

Равње је село разбијеног типа. Село је подељено у 5 џемата, који су један до другога, чије су куће измешане и удаљене једна од друге од 20 до 150 метара. Џемати, почев од запада, па низ поток су: Ровчани, Табанџелије, Кличани, Поточари и Шуминчани.

У Ровчанима су: Башићи (Павловићи), Госпавићи, Радоњићи, Милићевићи и Јеринићи.

У Табанџелијама су: Адамовићи, Перишићи, Стаменићи, Максимовићи и Иконићи.

У Кличанима су: Јездићи, Обреновићи и Познановићи.

У Поточарима су: Каљушићи и Јевтићи (Шестићи).

У Шуминчамима су: Грујичићи, Костадиновићи и Стевановићи.

Мало је задруга у селу, свега су Јевтића и Иконића, и то задруге са преко 18 чељади.

Подаци о селу.

Према списку села ваљевске епархије од 1735. године Равње (Равни) су имали 23 дома. У попису од 1818. године Равне, Рамне и Равње имале су 19 домова са 25 пор. и 63 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 40 домова и 248 становника.

-1874. године – 41 дом и 273 становника.

-1884. године – 41 дом и 301 становника.

-1890. године – 45 домова и 328 становника.

-1895. године – 48 домова и 340 становника.

-1900. године – 48 домова и 332 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 2,24 а процентни 0,82%, где је стално више женских него мушких глава.

Име селу.

Име селу дошло је од имена висоравни Равње. Над Киком и Вучјаком и западним висом Брдима уздиже се Бачевачка Висораван, чији јужни део је својина овог села и зове се Равње.

Име села је врло старо, јер га налазимо с почетка 18. столећа, где се под именом Ramle налази у списку хајдучких села округа ваљевског за веме аустријске окупације из тога доба. У том списку стоје да Ramle имају 12 кућа и да су један час хода далеко од Ваљева.

Називи џемата су по местима досељених породица: Шуминчани по селу Шумама, Ровчани по Ровцима, Табанџелије по занату, Кличани по неком виђеном претку Павлу Клици, који је имао тај надимак, а Поточари по Потоку, у коме су.

 

Порекло становништва и оснивање села.

За Равње се прича да постоји од Косова и да је у њему живело пет породица, међу којима је била најугледија неког Антонија. За овог Антонија прича се да је из села с 12 својих коњаника (копљаника) отишао у бој на Косово и да је пре него што је пошао у пољу Јуришевцу вежбао се са коњима и копљаницима. По Антонију, а поље на коме су вежбали, названо је Јуришевац. И Антоније и свих 12 копљаника изгинули су на Косову,а њихове су се породице иселиле из села, а данашње породице су досељене.

-Кличани (Јездићи, Обреновићи, Познановићи, Максимовићи): Најстарија досељена породица су Кличани, чији се предак Павле Клица доселио из Шареника у Старом Влаху у почетку 18. столећа и населио у Табанџелије. По Павли Клици и његови потомци се зову Кличани, мада има и другихе (већ наведених) презимена. Њих је 19 кућа и славе Мратиндан.

-Милићевићи, Јеринићи, Радоњићи и Иконићи: После Клице доселила су се два брата Ровчанина Радоња и Радован а од њих су данашњи Ровчани, пореклом из Роваца у Црној Гори, има их 8 кућа и славе Јовањдан.

-Грујичићи и Стевановићи: У другој половини 18. века пред 4. аустријски рат сишли су из села Шума близу Ивањице у Старом Влаху Шумничани, названи по селу одакле су се доселили. Доселиле су се две породице; Грујичића, 5 кућа и славе Аранђеловдан и Стевановићи, 6 кућа и славе Ђурђиц.

-Перишићи, Адамовићи и Стаменићи: За горњима су се доселиле су се Табанџелије. Они су из села Гостиља у Старом Влаху, названи су Табанџелије што су умели правити опанке. Стаменића има и у Стублинама у Посавини, има их 10 кућа у Равњима и славе Јовањдан.

Уз Кочину Крајину су дошли:

-Башићи (Павловићи) из Заграде у Црној Гори, славе Аранђеловдан.

-Каљуше су из Језера у Дробњацима, славе Стевањдан

-Јевтићи (Шестићи) су такође из Језера названи су Шестићи, што им је предак, који се доселио имао шест прстију, славе Јовањдан.

-Госпавићи су дошли после 1840. године из суседног села Богатића. Доселиле се две куће од којих је једна замрла а доселио их је један сродник, који је био писар у општини, славе Никољдан.

-Костадиновићи су скорашњи досељеници из Штрбаца у Старом Влаху и населили уз Бабинску Разуру, не каже се коју славу славе.

У селу је 56 кућа од 10 породица.

 

Занимање становништва.

Равањци се занимају свима провредним пословима, којима и суседни сељаци ове области. Главна су им занимања земљорадња, сточарство и воћарство. Да би имали повише зиратне земље купују је по доњим селима и тако добивају места за пролетње сјављивање својих оваца. Доста их силази поради заната у доња села и тамо застају, а по селу готово сваки учи по какав занат и ради га у околини.

Појединости о селу.

Равње су саставни део Драчићске општине у Срезу ваљевском. Судница, школа и црква су у Драчићу. Гробље је издељено по крајевима.

Село преславља Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.