Порекло презимена, село Причевић (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Причевић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Порекло становништва села Причевић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Причевић (Ваљево)

Порекло презимена, село Причевић (Ваљево)

Порекло становништва села Причевић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Причевић је на обема обалама Обнице у њеном средњем току. Земљиште је неравно, доста уздигнуто и стрменито, те ово село спада у брдска села. Што има равнице је низ Обницу у њеном доњем делу. Главнија узвишења у селу су: Гувениште до Златарића, Осијањ до Балиновића, Гриновић и Рудине до Каменице, Клек и Мало Брдо до Мајиновића и Тупањаца. Сва су узвишења стрменита, кречњачка и каменита. По плећима су вртаче или каменитог дна или подесне за обделавање. Узвишенији део села на десној обали реке, зове се Рупе. Рупе су висораван од 2 километра дужине и 500 метара ширине испуњене многим вртачама, поређаним у низове с падом северу, Обници. Висораван је најлепши и најроднији део села, јер ју пресецају неколико потока и наводњавају, а уз то још и вртаче су резервоари за задржавање свакојаких наноса и муља.

Извора је у селу доста, али су по крајевима и поред реке. Најлепши извори су: Врело, Стубилнна, Бунар, Возник, Бунарић и др. Најглавнија текућица је Речица, која извире у Врлобашу, у Мајиновићу и тече на исток упоредо са Обницом и пада у њу по дну села. У Речици, докле не сиђе у Рупе, пуно је извора а одатле их нема. У Речицу пада Тупањска река, која долази с југа од Балиновића, затим сеоско Врело и Бунарски Поток. Као точило спушта се од извора Возника поток Возник у Обницу. Оваква су точила сви потоци поред Обнице, они су кратки, стрмни и пуни плазова, те засипају луке поред реке. У овом селу са леве стране улива се река Каменица у Обницу.

Земље и шуме.

Сами сељаци поделили су земље свога села на две врсте: рупарске и луке. Рупарску земље поред Речице и њених притока су врло лепе ливаде и пашњаци, а по брдима су само шуме, испусти и понека њивица. Рупарских земаља има и на једној и на другој страни реке. Луке су поред Обнице и подељене на двоје. Гриновић и Клен у средини села јако су притеснили Обницу, да се тешко провлачи измеђи њих, али су тиме створени и са горње стране велика проширења Горње и Доње Луке. По лукама су наносне земље врло родне и подесне за усеве и ливаде, с тога су најцењеније. Иако је у овом селу Обница најбогатија лукама, ипак је у селу мало зиратне земље.

Шуме има доста, она је као сеоске куће по крајевима села. Шума је од лиснатог дрвета и има је доста и за грађу и за огрев. У шуми село нема заједница, али поједине породице имају, тако је Страна заједница својина Мирковића а и Лукића, затим заједнице Бошковића, Војиновића итд. Сеоска су својина точила и каменарнице поред Обнице.

Тип села.

Сеоске су куће по крајевима, појединим узвишицама и растурене свуда. Куће су издвојене и поједине џемате, а џемати су тако поређанни да граде елипсу, чије је средиште код општинске суднице на Обници, а дужа оса у правцу југоисточном, у правцу простирања планинских коса. Према овоме Причевић је село разбијеног типа. Поједини џемати су породичних назива и сви један до другога а куће су на растојању од 20 до 40 метара.

Пођемо ли од Златарића, па јужним крајем села, наилазимо редом на ове породице: Бошковићи, Станојевићи, Драгојевићи, Петарићи, Матићи, Војиновићи, Митровићи, Петровићи, Јанковићи, Тодоровићи, Милинковићи (Рупари), Васићи, Дивнићи, Поповићи-1, Поповићи-2. Све су ово породице са десне стране Обнице. Пређемо ли Обницу и пођемо источном крају са северне стране онда су: Лукићи, Мирковићи, Белићи, Јаковљевићи, Крајиновићи, Ковачевићи, Гајићи, Живковићи (Бранковићи), Танасковићи, Ракићи и Ђорђевићи.

У селу је јако развијенн задружни живот. Већих задруга нма, али осредњих од 15 до 20 душа има доста и готово је свака трећа кућа задружна. Јаче задруге су: Јаковљевића, Белића и Јанковића по две куће, затим Бошковића и Војиновића по једна кућа.

Подаци о селу.

Причевић је према списку села ваљевске епархије од 1735. године имао 14 домова. Према харачким тефтерима из 1818. године имало је 48 домова са 64 породица и 134 харачких лица.

Према попису:

-1866. године – 80 домова и 598 становника.

-1874. године – 93 дома и 711 становника.

-1884. године – 102 дома и 759 становника.

-1890. године – 114 домова и 828 становника.

-1895. године – 112 домова и 862 становника.

-1900. године – 128 домова и 974 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 13,92 а процентни 1,92%.

Име селу.

Име селу Причевић је врло старо, јер се и ово село налази у списку села округа ваљевског из 1737. године записано као Priezevicz. Откуда је овакво име селу прича се ово: У овом селу, прича се, да је на Обници, код извора Стублине, са леве стране реке била некда велика маџарска варош, коју су Турци, кад су ове крајеве освојили, разорили и њене становнике растерали, те се ови иселили у Угарску. Кад су се нове породице доселиле на ова згаришта и стално населиле, онда су, налазећи по згариштима и зушевинама многе драгоцености и заостатке увек причале о великом богатству својих претходника, те народно предање вели, што су много причале по околини о војој срећи и добру, што их је постигло досељењем у ово село, околни сељаци прозову их Причевићи, Причевчани, због чега тај назив остане и име овом селу.

Старине у селу.

1. На реци Обници, испод Мирковића кућа, у Горњим Лукама, око извора Стублине, било је некад велико насеље, данас под именом Селиште. Народ овог краја држи да је ту било велико рударско насеље, прави град, у коме је преређивана руда, вађена у Бобови и Врагочаници, селима ове области. У народу се прича да је руда прерађивана и припремана за топљење и прераду водом извора Стублине и Обнице, што доказују многи чункови, који се изоравају и дан данас у Селишту. Град се држи да није био српски, већ маџарски и да су га Турци разорили и његове становнике растерали, кад су ови крајеви освојени. Становници града по причању иселили су се у Угарску и населили по тамошњим градовима. Да је Селишту уистину било некакво насеље дакоз су, поред старих чункова, још и остаци тесаног камена, зидова, цигле и појединих ствари, од чега је много тога, шта је низом времена разнето и растурено.

2. Из Сокола и Сребренице у турско доба, а може бити и раније, силазио је преко Врагочанице и Каменице стари пут, који се спуштао Ваљеву. Овај пут и дан данас је врло лепо очуван и он је у Селишту калдрмисан и силазио реци, па је левом страном реке ишао све до краја овог села, одакле је после скретао преко Брда и спуштао се у Буковицу и одатле преко осталих брда Ваљеву.

3. У Речици у Милинковићима је црква. Садашња црква је на десној обали Речице, докле је стара била под Брдом, са леве стране. Црква је од камена и зидао ју је, као своју парохијску црркву, кнез Јован Бобовац око 1830. године.

Стара је црква била од брвана и даском покривена и за њу се прича да је из велике давнине*.

*Кад сам био код ове цркве, свештеник г. Ср. Тодоровић показао ми је стари антимис исте цркве из 17. столећа, који је осветио јерусалимски патријарх Кирил.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Причевић је врло старо насеље. Доказ велике старости су заостаци некадашњих насеља а уз то и традиције о појединим породицама. Традиције сеоске тврде да после разарања старог града овде дуго нико није живео. За данашње породице зна се да су досељене, али је њихово досељење било давно.

-Петарићи (Матићи, Јанковићи, Перовићи, Митровићи); Белићи (Ракићи, Танацковићи, Мирковићи, Лукићи, Јаковљевићи, Гајићи); Милинковићи ( Дивнићи и Поповићи-1): најстарије досељене породице и оснивачи села су: Белићи, Милинковићи и Петарићи. Све су три породице од једног братства, али само из велике давнине; досељене су из Звјезда или Чадиња у Полимљу, само то њихово досесељавање било је пре почетка 18. века. Још у најраније доба, кад су се ове три породице доселиле, оне су се још онда распоредиле овако како су и данас, па се нису имале потребе ни мешати, све три породице имају своје потомке како је наведено, има их 89 кућа и славе Никољдан а има их доста и одсељених.

-Бошковићи* су по времену досељења одмах иза претходних је породица Бошковића, досељена из Осата у Босни, чији се предак населио као мајстор пред аустријску окупацију. Бошковићи су се расељавали, њих је 12 кућа и славе Алимпијевдан.

*Из ове породице је отац чувеног српског књижевника и академика пок. Милана Кујунџића-Абердара.

-Крајиновићи, Ковачевићи су се доселили из Гацка у Херцеговини од тамошњег братства Ковачевића у време аустријске окупације. Крајиновићи су назвати по томе што им је неки предак много „крајинио“ по Босни и Херцеговини, род су им Ковачевићи има их 8 кућа и славе Ђурђиц.

-Живковићи су се, такође, доселили из Гацка у Херцеговини у време аустријске окупације, има их 5 кућа и славе Аранђеловдан.

-Станојевићи су пореклом од Костојевића-округа ужичког, предак сишао као мајстор после Кочине Крајине и овде застао, има их 5 кућа и славе Ђурђевдан.

-Поповићи-2. Друга породица Поповића је пореклом из Јајца у Босни. Стари поп Танаско Милинковић није имао мушке деце, па узео кћери у кућу терзију из Јајца и од њега је Поповића кућа која слави Часне Вериге. Терзија се доселио пред Кочину Крајину.

-Драгојевићи, предак доселио се као слуга у Првом устанку из Маоча у Полимљу и од њега су две куће, славе Лазаревдан.

-Васићи, предак је доводац из Остружња и од њега су две куће, славе Аранђеловдан.

Скорашњи досељеници:

-Тодоровићи су се доселили пре 32 године, домаћин куће је био свештеник, дошли су из Београда, славе Никољдан.

-Ђорђевић је доводац из Лопатња, слави Ђурђиц.

У Причевићу је 126 кућа од 10 породица.

 

Занимање становништва.

Причевчани се занимају земљорадњом и воћарством а узгред и сточарством. Земље је у селу мало и из године у годину поједине породице после деобе селе се у равнија места, остављајући своја имања, која доцније продају сродницима и другим сељацима. Неки од сељака купује око Ваљева имања и тамо засејавају потребне усеве. Причевчани се радо одају изучавању заната, трговини па и надничењу, с тога се понајлакше и исељавају.

Појединости о селу.

Причевић је саставни део Причевачке општине у Срезу подгорском. Судница је у селу, на Обници, црква у Речици а школа у Каменици.

Село преславља Николаје.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Коментари (8)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top