Порекло презимена Станчев

28. јун 2013.

коментара: 6

Презиме Станчев присутно је на југу Србије. Вредан прилог о овом презимену (који објављујемо у целини) послао је Драган Станчев:

 

Корени моје породице потичу из сурдуличке општине, село Горњи Топли Дол (тадашњи срез или шта већ, а књиге држављана су у селу Божица). Наслушао сам се доста прича о мојим прецима, али као што знате тај део наше садашње територије припадао је Бугарској, што заједно са нашим садашњим презименом (без ИЋ на крају) додатно уноси конфузију. Наиме, мој деда по оцу Владимир Лазаров једно време је био Владимир Лазаревић (поседујем његову штедну књижицу из 1932. године отворену у Книну која гласи на име Владимира Лазаревића). Такође постоје и неке земљишне књиге које указују на неке моје претке који имају на крају презимена ИЋ. Имам и неке рођаке у Новом Саду који се презивају Станчевић (пошто су они давно отишли у Нови Сад, а ми смо много касније, мислим моји родитељи отишли у Босну и Херцеговину гдје су до рата 1992. године радили као наставници), са тим људима и немамо неке контакте.

Пошто сам видео да успевате да помогнете људима да пронађу корене и своје претке, а како сам и ја заинтересован да направим породично стабло молио бих вас ако можете да ми помогнете да растумачим што даље у прошлост ко су све били моји претци и одакле потичемо.

Наиме уназад гледано од мене навешћу вам моје претке докле ја знам:

Мој чукун деда звао се Лазар (име чукун бабе не знам) – по њему се и махала звала Лазарови. У његово време махала се звала Весаци (Риста Т. Николић у својој књизи “Крајиште и Власина” штуро описује део села које је до 1878. године било једно село, а после 1878. године један део је остао у Србији – Доњи Топли Дол, а други је остао у Бугарској – Горњи Топли Дол) и ту помиње махалу Весини, али буни ме што помиње и махалу Лазарови, јер по мојим сазнањима то је једна те иста махала) по неком његовом претку Веси или Веселину за кога ми је стриц рекао (са извесном дозом резерве бих узео овај податак о досељавању) да се овде бежећи пред Турцима настанио из околине Врања.

Још један од предака који се помиње у причама и моје покојне бабе и оца и стрица је био неки Момчил. За њега је ишла прича да ја био јако имућан, а да је ту у махали била и нека Ружа, чак има и место које се зове Ружине кошаре. Она је једно вече на конак примила неког турског везира (да ли када је бежанија Турака била). Сутрадан је мој предак Момчил прошао туда и питао је: “Ружо благе ли су везирове паре?”. На шта му је она одговорила: “Ако сам жива ја ћу ти их на по малко давам!”. И тако кад је стигла јесен и када су скупили летину. Мом претку Момчилу изненада је букнула кошара са свим сеном и стоком, једва је нешто стоке спасио. Нико није знао шта је изазвало пожар. Следеће године обновио је сточни фонд, скупио летину и опет се после неког времена јавио пожар. И тако укупно четири године. Четврте године је на велики празник Ђурђевдан, када је у селу Топли Дол био и велики збор – вашар, мој предак Момчило заклао и испекао и служио на ражњу највећег бика што је имао и понео и служио најбољу ракију коју је имао и делио свима који су пролазили испред цркве и молио за опроштај ако је некога нечим увредио и да му опрости и кане се паљења имања. Уто је туда прошла и и Ружа и добацила му: “Момчиле, това те везировете паре палу!”. И од тада му више није подметала пожар. То је била и анегдота која је везана за нашу махалу.

Да се вратим на ближе претке о којима имам и податке о породицама и њиховим местима живљења.

Мој прадеда се звао Станча и имао је супругу Рисимку. Они су имали деветоро деце од којих је и једно био мој деда по оцу Владимир. Ево и списка њихове деце:

1. Петар

2. Александар (Санда – био је глувонем)

3. Милојко

4. Алекса

5. Борис

6. Владимир

7. Рајна

8. Стојанка

9. Синија (погинула као дете)

*   *   *

1. Петар је био ожењен Арсеном и имали су двоје деце: сина Ђорђа и ћерку Јорданку.

Ђорђе је носио по оцу презиме Петровић (отац ми је причао да је тај Петар погинуо у рату на Солунском фронту, па је Ђорђе зато узео презиме Петровић). Петрова жена Арсена је сахрањена на Округлици. Иначе Ђорђе једно време био учитељ на Округлици општина Сурдулица, а касније је оженио новосађанку Софију и тамо су се и преселили да живе. Имали су два сина Слободана и Драгана и ћерку Ружицу. О Слободану и Драгану немам никакве податке, а за Ружицу знамо само да је предавала српски језик у некој школи у Сремској Каменици.

Јорданка се удала у Масурици, општина Сурдулица, за Велибора – Вељу. Они су имали три ћерке: Верицу, Милицу – Мицу и Цветанку – Цану. Мица је била удата за Пене из села Плоча (подно планине Бесне Кобиле) и живели су у селу Масурица (код Сурдулице). Имају два сина Слободан и Владица. Верица је била учитељица у селу Романовце (код Сурдулице). Умрла је млада, а иза ње је остао син за кога не знам како се зове, али знам да живи у Нишу и ради у Ниш Еxпресу као возач.

2. Александар – Санда био је глувонем, није се женио и нема потомака.

3. Милојко је био ожењен Роском и имали су троје деце: сина Стојанчу, и ћерке Круну и Бојанку.

Стојанча је одселио у Бугарску и доле је живео у Варни. Немам податке о њиховој породици јер нисам стигао да испитам стрица о појединоцстима јер је он пар пута имао контакта са њима.

Круна је удата за Пене из махале Олање (село Горња Лисина). Имали су три ћерке: Летку, Севетку и Даринку.

Летка је удата за Владу у махали Колишта (село Горња Лисина) и они имају сина и ћерку (не знам им имена)

Севетка је удата за Донка из села Дукат и живе у Обреновцу, немам података о њиховим потомцима.

Даринка је удата за Стојанов Митка (од оца Бориса) у селу Доња Ржана, а пресељени су и живе у Обреновцу. Немам података о њиховим потомцима.

4. Алекса је био ожењен Гуном и пресељени су у Бугарској. Имам податак само да имају сина Милка и ћерку Василку.

Милко је живео у Свође и ту је био познат јер је доста дуго био градоначелник или тако нека слична функција у Свођу.

Василка је живела у Софији, друго ништа не знам о њима.

5. Борис је био ожењен Биљком и имали су петоро деце: ћерка Десанка и синови Глигорије, Манол, Љубен и Војислав.

Живели су у селу Топли Дол у махали Лазарови. Борис се обесио, а синови и Биљка су се преселили у Смедерево.

Десанка је била удата за Јордана (Орде) у махали Пешћини (село Горња Лисина). Имају ћерку Латинку и два сина, Бору и Драгана.

Латинка је удата за Љубу Ђорђевића и живе у Крушевцу. Они имају два сина Ивицу и Ненада (мислим да је Нинад нисам сигуран).

Бора и Радица (његова прва жена) имају двоје деце Дарка и Виолету – Викицу. Они живе у Изоли (село Бакићи) у Словенији. Он се женио два пута па и са другом женом има двоје деце. О њој и деци немам никаквих података.

Драган је ожењен Милом и њих двоје живе у Београду и без деце су.

Глигорије је оженио Наду и живели су у Смедереву. Имају два сина Сашу и Драгана који узгред носе презиме Станчевић – отац их је прекрстио, он је остао Станчев.

Син Драган је ожењен Драганом и имају сина Дарка. Живе у Смедереву.

Син Саша био је ожењен (развео се) Биљаном и са њом има двоје деце: ћеркицу Тамару и сина Александра. Живе у Смедереву.

Манол је ожењен Десанком (Десом) и има сина Александра.

Александар је ожењен Тамаром и имају сина Павла. Живе у Смедереву.

Љубен је био ожењен Славком (Цаком) и са њом има двоје деце: ћерку Биљану и сина Дејана.

Биљана је удата за Ивана Микарића и имају ћеркицу Софију. Живе и раде у Бечу.

Дејан није ожењен и нема деце.

Војислав је ожењен Слободанком и има двоје деце: сина Микицу и ћерку Јелену.

Микица и Јелена још се нису женили и удавали и немају деце, а сви живе у Смедереву.

6. Владимир (Влада) био је ожењен Иванком из махале Брочаре (с Г. Лисина). Имали су петоро деце: синове Љупчу, Милка, Радета, Стојанчу и ћерку Славку. Живели су у махали Лазарови (старо неко име махале јеВесаци). Селили су се у Бугарску али су се релативно брзо вратили. У неким документома (конкретно дедина штеднка књижица из 1928 која је отворена у Книну) стојало је презиме Лазаревић.

Стриц Љупча за време њиховог кратког боравка доле је и преминуо као дете (доле је и сахрањен), а доле у Софији им је рођен и најстарији син Милко.

Милко је оженио Слободанку из Параћина и имају једно дете: ћерку Кристину.

Кристина је удата у Јагодини за Слободана Милошевића и за сада имају само сина Андрију.

Раде је оженио Ратку из махале Аризанови (с. Горња Лисина). Цео радни век живели су и радили у Хамбургу (Немачка). Сада су пензионери и један део године живе у Нишу, а други у Хамбургу. Имају једно дете: сина Роберта. Он је рођен у Хамбургу и тамо живи и ради. Још се није женио.

Славка је удата за Милошевић Анђела из Ново Село (испод Стрешера и Бесне кобиле) и живе у Параћину такође. Имају двоје деце: ћерку Гордану и Сина Зорана.

Гордана је удата и живи Параћину. Нема деце!

Зоран је оженио Весну (родом је са Косова) и живе у Параћину. Имају два сина: Филипа и Бориса.

Стојанча је оженио Јорданку Миланов из села Рајчиловци (Босилеград). Од 1974. године до распада бивше СФРЈ, тачније до 21. новембра 1991. године живели смо у Блатници, општина Теслић, Република Босна и Херцеговина, ентитет Република Српска. Од 1991. до данас живе у Сурдулици (југ Србије).

Имају два сина: Драгана (тј. мене) и Ивицу.

Драган је оженио Јелену Милошевић од оца Дренка и мајке Смиљане родом из Блаца, и живи у Нишу.

Имамо два сина: Лазара и Бориса.

Ивица се није женио и нема деце, а живи на релацији Сурдулица – Немачка.

7. Рајна је била удата у махали Костадинови (с. Горња Лисина) за Бориса. Имали су двоје деце: ћерку Станку и сина Стоимена.

Станка је била удата за Станков Николу из махале Велкови (с. Горња Лисина). Живели су у Сурдулици и имају троје деце: ћерке Аску и Верку и сина Владу. И Станка и Никола су умрли.

Аска је удата за Радета из села Алакинце код Сурдулице и имају двоје деце: сина Станка и ћерку Јасмину.

Верка је удата за Александра (Санду) Василев из махале Ваклијини (с. Горња Лисина), а живе у Прекодолце. Имају сина Драгана и ћерку Данијелу.

Стоимен је оженио Наталију из Мусуљ (Горња Љубата) живе у Сурдулици и имају двоје деце: ћерку Гордану и сина Слободана.

Гордана је удата за Мирослава (Микија) и живе у Смедеревској Паланци. Немају деце.

Слободан је оженио Калиопу (Лопе) из Струмице (БЈР Македонија). Живе у Сурдулици и имају двоје деце: ћерку Тању и сина Игора.

Игор је оженио Марију и имају сина Андреја!

Тања се још није удавала.

8. Стојанка се удала у махалу Мутавини (с. Топли Дол) за Божила. Они имају троје деце: синове Стојана и Алексу и ћерку Иванку. Живели су све до смрти у Мутавини.

Стојан је оженио Пенку из махале Брочаре (с. Горња Лисина) иначе рођену сестру моје бабе по оцу Иванке. И имају три ћерке: Борку, Аску и Снежану. Пенка је умрла у Сурдулици где су већи део живота провели од кад су се преселили из Мутавини.

Борка је удата у махали Рајкови (с. Топли Дол) за Тасев Манолчу и живе у Сурдулици. Имају два сина Сашу и Слађана.

Саша је оженио Сању Рашић и имају двоје деце: ћерку Сару и сина Давида. Живе у Сурдулици.

Слађан је оженио Мирјану Радивојевић и имају двоје деце: ћерку Тијану и сина Димитрија.

Аска је удата за Новицу Димчића из села Врбово (код Владичиног Хана). Имају три сина: Драгана, Милана и Далибора.

Алекса и Милка живе на Косову.

Иванка такође, живи на Косову.

За неке из наше фамилије који су нам савременици да кажем, нисам још прикупио детаљне информације јер сам више био сконцентрисан на тражење корена што је могуће више уназад.

Да напоменем да нам је крсна слава Св. Никола (ово ми даје траг да нам је порекло српско јер Бугари имају имендан, немају славу).

Један пријатељ ми је поред књиге Ристе Т. Николића “Власина и Крајиште” коју сам нашао у фотопоираној верији и чији ми садржај није много помогао (чак ми је унео забуну помињањем оба назива наше махале и Весини и Лазарови), споменуо и књигу “Иногоште” од Александра Санде Трајковића али њу нисам успео да нађем у никаквој форми.

Надам се да Вам нисам био конфузан, трудио сам се колико сам најбоље знао и могао да Вам помогнем како би и Ви мени могли да помогнете.

Срдачан поздрав и искрено очекујем да ћете ми помоћи бар мало.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Ivan Nenkov

    Poštovani,
    U kontaktu sam sa zemljakom Draganom Stančevim, koji piše o svom zaseoku Lzarovi. Lepo je što se on zainteresovao da istraži i opiše svoje poreklo. Sličnu akciju vodimo ja i moj rođak (brat po dedinoj liniji) Milko Stojković iz Beograda – obojica smo poreklom iz zaseoka Mutavini – Gornji (Bugarski) Topli Dol.
    Kazivanja starih ljudi, koja sam lično slušao kažu za moje pretke (braću Bogdana, od koga mi potičemo i Nikolu), da su njihovi preci pobegli iz okoline Kumanova, najpre u selo Božicu (zaseok Lisac) tik uz sadašnju granicu sa Bugarskom (skrivali se od odmazde Turaka), a zatim u sadašnji zaseok – mahalu Mutavinu. Tragom priče da su naši pradedovi i dedovi do ranih šezdesetih godina “išli u Kumanovsko s’s konji kod staru rodbinu da donesu pčenicu beliju” za krsnu slavu familije Svetog Nikolu (lično sam do svoje 15-te godine išao na tu slavu), došli smo do podatka da u Starom Nagoričanu postoji zaseok Mutavdžici, da im je slava Sveti Nikola, da je manastir u Staom Nagoričanu Sveti Đorđe i slično, što se dosta poklapa sa podacima za naše selo Topli Dol (crkva Sveti Đorđe) i zaseok Mutavini. Stanovnici tih mesta, kao uostalom i veliki broj ljudi iz mog kraja, izjašnjavaju se kao “Srbi od staro srpsko”. Upravo sam upoznao neku ženu iz Vranja čiji je otac rodom iz Staog Nagoričana i očekujem neke bliže informacije i / ili ime kontakt osobe, koja zna nešto više o seobama iz tih krajeva, koje su se odigrale negde iza 1848 godine, u vreme velikih sukoba sa Turcima. Neki podaci o poreklu stanvništva u Kumanovskoj oblasti mogu se naći u knjizi Jovana Trifunoskog “Kumanovska Oblast” (Skopje, 1974).
    Molim, ovom prilikom sve koji su poreklom iz okoline Kumanova ili koji imaju neku drugu informaciju da kontaktiraju ili mene (Ivan Nenkov: [email protected]) ili mog zemljaka Dragana Stančeva.
    Svako dobro, ma gde bili
    Ivan Nenkov (Mutavdžinski), Beograd (063 335 482)

  2. Алексеј

    Поштовање Драгане,
    Прво да похвалим што користиш једино српско писмо. Прочитао сам читав твој текст, јер један део твојих рођака познајем, а знам и тебе лично. Лепо је што си ушао у једну лепу, али не и лаку причу проналаска својих корена. Надам се да ћеш много тога још сазнати. Што се тиче књиге Иногоште Александра Трајковића, можда је имаш на интернету. Место где ћеш је наћи сигурно је сурдуличка библиотека, у делу ”завичајна литература”. Та литература се обично не издаје, али уз мало познанстава и труда можеш да је ”извучеш” на неки дан и прибележиш све што ти треба. Ја сам је доста студиозно читао, јер се занимам за историју Иногошта- данашње Сурдулице, али не верујем да ћеш у њој наћи много података о твом роду. Мени је највише помогла књига Крајиште и Власина Ристе Т. Николића, у којој сам успео да пронађем изворно место својих предака (пре аскурђела) и повезао са већ пренешеним предањем од њега па до данашњих дана. У сваком случају желим ти успех у разоткривању свог порекла.

    • Драган Станчев

      Поштовани Алексеј,
      одавно сам писао овај текст о свом пореклу, и навраћао сам углавном у део са литературом и књигама. Данас, сам опет нешто читао и по “Иногошту” и по “Власни и Крајишту” и по мојим белешкама, п ами ево у овај касни сат опет паде на ум да погледам мало по Интернету и налетих на овај Ваш коментар.

      Драго ми је да познајете део мојих рођака и мене лично, али ја се овако по имену Алексеј (ако је право) не могу сетити.
      Пошто сте и сами рекли да се бавите тим истраживањем порекла волео бих заиста да ми се јавите на маил: [email protected] па да попричамо на ту тему, да ми дате неки савет и тако. Имао бих можда нека питања која би могла и мени да помогну.
      Ево данас сам нпр. дошао до једне информације коју додуше треба провертити о једном од мојих предака који се помиње у турском попису из 1861. године у књизи: “Власина и Крајиште”. Велики поздрав и јавите се!

  3. Иван Стоименов

    Поштовани Топлодолци,

    Ја сам Иван Стоименов, живим у Београду већ дуже време иначе сам пореклом из села Топли Дол (махала Самарџини).
    Могу да се похвалим тиме да сам прави Топлодолац, јер сам и са очеве (Миле) и са мајчине (Светлана) стране баш из тог села. По очевој страни мој деда је из Самарџини (Славча) а баба из Мутавини (Селима), са мајчине стране деда (Љубен) је из Пешчови, а баба (Невена’или Венка) из Чипилови (али не из они изнад Велкови, него са друге стране реке, на Пешчову страну).
    Ако гледамо порекло са очеве стране, наши преци су дошли из јужне Македоније још пре 200 година, јер је мој чукунчукун деда убио неког турчина, и онда побегао одатле у Топли Дол. Класична балканска прича.
    Искрено, дуго сам истраживао о том делу Србије и о људима тамо, ипак мало тога може да се нађе на Интернету. Има нас по целој Србији, највише у Нишу и Београду. Моје неко мишљење ја да смо све ми Шопови, ја се никад нисам осећао као бугарин. Можда грешим, ипак је врло занимљиво истражити наше порекло, као и порекло наших презимена и историју наших предака пре 20-ог века. Наши људи су много патили под турцима, и то треба истражити на прави начин.
    Ако постоји неко ко може да ми препоручи квалитетну литературу на ту тему, бићу му врло захвалан. Такође сматрам да треба да направимо неки заједнички фонд ѕа обнову православног храма у Топлом Долу (црква Светог Ђорђа), који годинама стоји напуштен и препуштен зубу времена.

    Поздрав.

    • Milko

      ja sam tvoj rodjak iz mutavini imam obe knjige gore spomenute moj deda ILIJA je stric tvojoj babi SELIMI znam mnogo o našem selu žvim u BOLEČU zovem se MILKO nadimak MIŠA telefon 0641256576 vaše poreklo iz KOČANA danjašnja MAKEDONIJA nekad STARA SRBIJA POZDRAV

  4. pavlestefanovic

    ПОШТОВАНИ,ЧИТАЈУЋИ ВИДЕХ ДА НЕКО ПИШЕ О МЕСТУ АРИЗАНОВИ,ТОПЛИ ДО КОД БОЖИЦЕ. МЕНЕ ИНТЕРЕСУЈЕ ,ПО ЧЕМУ ЈЕ МОЈ ДЕДА ,МАЈЧИН ОТАЦ ,РОЂ,1885Г, ДОБИО ИМЕ ОЦА АРИЗАН,А НИЈЕ БУГАРИН ВЕЋ ЧИСТОКРВНИ СРБИН,ПРЕЗИВА СЕ ПЕШИЋ ,А КАСНИЈЕ ГА БУГАРИ ПРЕВОДЕ У ПЕШОВ,ЊЕГОВА КУЋА У ДЕЈАНОВИ ,ИМА ИМЕ И ГОДИНУ ПРАВЉЕЊА ДОМ ПЕШИЋА 1923 Г. ИНАЧЕ МОЈ ДЕДА ЈЕ БИО РАТНИК 4 РАТА И БИО ГЕРОЈ ,А ОД 58,Г ,ДО 68Г,БИО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК БОЖИЦЕ ,А ДО 72Г, НАСЛЕДИО ГА ЊЕГОВ СИН ПЕШИЧ СТАМЕНКО.. ДАЛИ ЈЕ АРИЗАН ,ИМЕ ПЛЕМЕНА ,ИЛИ НЕ.,ОВО МИ ЈЕ ПОТРЕБНО ЗНАТИ ЈЕР РАДИМ ПОРОДИЧНО СТАБЛО,ОД ПОРЕКЛА МЛАДЕНА МЛАДЕНОВИЋА ИЗ 1800Г.ИЗ ДЕЈАНОВУ МАХАЛУ И ПО ЊЕМУ НАЗВАНО МЛАЂИНИ ,ИЛИТИ МЛАЂИНЦИ.