Порекло презимена, село Попучке и Горић (Ваљево)

28. јун 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Попучке и Горић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Попучке су на десној обали реке Рабаса према Лукавцу. Сеоске су куће по плећима, падинама и јаругама, а спуштају се и у долину саме Колубаре. Кроз село протиче речица Кривошија и сеоске су куће на северној страни од ње. Земљиште сеоско на коме су куће неравно је и бреговито, али се врло благо спушта у рабаску и колубарску долину, које су равне, ненасељене и захватају доста простора. Главнија су узвишења: Мрамор до Забрдице, Кременица до Јасенице и Златарић, по врху до Дупљаја. Испод Мрамора спушта се 4 до 5 километара дугачка, врло дубока, од 20 до 200 метара широка Јаруга и силази у долину Рабаса. Јаруга је сува, обале јој се осипају и отискују у горњем крају, а само кад има кише и снега онда њоме отиче вода. С друга стране Мрамора постоји друга Јаруга, која је кратка, уска и продужава се у корито сеоске речице, којом отиче кишна и снежна вода у Кривошију.

У Попучкама ако има извора, има их по јаругама или при силаску самих брегова у равницу. Свака кућа поред извора има и свој бунар, којим се служи. Главнији извори су: Шашића Бунар, Живковац у Јарузи, Филиповића Бунар, Иверак и др. Сељаци се служе још и речном и барском водом. Главније текућице поред пограничних река Колубаре и Рабас су Кривошија, која долази из Забрдице и Јасенице, тече кроз равнији јужни део села и улива се у Колубару. Речица, сеоски поток, којом се стаче кишна и снежна вода у Кривошију.

Земље и шуме.

Попучке су једно од најбогатијих рабаских села квантитетом и квалитетом своје зиратне земље. Најбоље земље за кукуруз су око Колубаре, а за стрмне усеве по брдима, око села и по брдским и брежуљкастим падинама. Одличне ливадске земље су око Рабаса и ушћа Љубостиње, а особито добре земљре за испашу око Кривошије и Рабаса. Колубарски потеси зову се: Косирић, при ушћу Рабаса и Бранишевац на запад од ушћа Кривошије.

Попучке мало имају своје шуме. По Колубари, Рабасу, Кривошији и Горићу појединци имају велике и најлепше забране у области од лиснатог дрвета, али главни део села трпи велику оскудицу у дрвима, те их морају куповати по суседним селима. Никаквих заједница нема у селу.

Тип села.

Попучке су село разбијеног типа. Сеоске су куће збијене у поједине џемате, на растојању од 10 до 30 метара. Главни џемати села су данас спојени и њихове куће се мешају једна са другом. На западној страни од села одваја се један крај, под именом Горић. Горић је засебна и имовна и географска целина и потпуно одвојен од правог села, које се зове Попучке; он је новије насеље а не раселица овог села и сматра се као сеоски заселак. Са правим селом везује га малина (хоће рећи да их је мало, оп. Милодан) у насељу, лак саобраћај и близина.

Џемати правих Попучака су: Јаружани, Брђани, Речичани, Кривошија и заселак Горић.

У Јаружанима су: Симићи, Филиповићи (Војисављевићи), Антонијевићи, Матићи (Козлички), Мишковићи, Бранковићи (Бановићи), Чкрбићи, Станићевићи, Зазићи, Деспотовићи и Терзићи.

У Брђанима су: Богићевићи (Кркићи), Рашићи, Милчевићи, Росићи, Нићифоровићи (Кеџићи), Богдановићи и Кузновићи.

У Речичанима су: Ранковићи, Стојићи, Шашићи, Станковићи, Јанкићевићи, Пајићи, Нићифоровићи, Симеуновићи, Грбићи, Којићи, Мијаиловићи, Живковићи, Равићи и Милосављевићи.

У Кривошијама су: Миловановићи, Мијаиловићи (Швабићи), Јелићи, Јовановићи, Радукићи, Милановићи, Милосављевићи, Радојичићи, Савићи, Павићевићи, Јевросимићи, Петронијевићи, Јаковљевићи, Станојевићи, Јеремићи (Настасићи) и Панићи.

У Засеоку Горићу су: Алексићи, Јосиповићи, Зарићи, Савићи, Јелићи, Стојановићи, Пантићи, Ђукићи и Пејићи.

У овом селу још је развијен задружни живот. Повеће су задруге: Нићифоровића, Зарића и Стојановића у Горићу.

Подаци о селу.

Попучке су према списку ваљевске епархије из 1735. године имале 13 домова. Попучке са Горићем према харачким тефтерима из 1818. године имале су 80 домова са 113 пор. и 288 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 88 домова и 744 становника.

-1874. године – 102 дома и 785 становника.

-1884. године – 109 домова и 855 становника.

-1890. године – 149 домова и 1141 становника.

-1895. године – 123 дома и 977 становника.

-1900. године – 127 домова и 1054 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 8,47 а процентни 1,17%.

Име селу.

За име селу везана је ова прича у народу: У давна времена живео је неки Иван, страстан ловац, и у његово доба била је свуда шума, густа и непроходна и препуна срнама, кошутама и другом дивљачи. Једнога дана пође Иван у лов и код извора, званог Црквенац, запази чопор кошута и хтеде да пуца. У тај мах изађе вила пред њега и забрањиваше му да пуца, али Иван и против њене заповести убије једну кошуту, зашта га вила ослепи. Ослепели Иван дуго је остао усамљен на том месту, али кад се нађе у невољи да треба ићи, онда узе своју пушку и по њој, по пушци, дође својој кући. С тога, вели прича, што је слепи Иван дошао кући „по пушци“ село добије име Попушци, што се доцније промени у Попучке*.

*У протоколима цркве рабровичке из 1837. године и доцније до 1843. године стари свештеници уписивали су ово село као „Попушци“ и Попучке.

Имена џемата су по месту насеља, а име засеоку Горићу дошло је од силне горе, у којој је био насељен и у коме и данас има више шуме него у другим деловима села.

Старине у селу.

У Јарузи, код Живковића кућа, постоји и данас, мада је свет доста разнео, још зидине неке старе цркве, које се називају Црквина, а извор поред њих Црквенац. Не зна се, од када су ове зидине, као ни ко је зидао цркву.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Старо село је било у Речици, куће су биле око кућа Јанкићевића на 300 метара од садашње школе. Готово су и данас овде старе породице.

-Булајићи: најстарија породица у селу је била Булајића, чији је последњи потомак изумро пре 7 година, а од које има неколико разудатих одива у селу и околини.

Најстарије породице у селу, после Булајића, су:

-Терзићи, Јанкићевићи и Симеуновићи: Терзићи су дуго времена терзијска кућа а од пре 100 година стално свештеничка кућа, па и данас има из ове куће 3 свештена лица; она је у сродству са Јанкићевићима и Симеуновићима, има их 5 кућа, осим попова на страни, славе Ђурђиц.

-Симићи, Пајићи и Којићи: Има их у свом крајевима Попучака, Пајићи и Којићи су потомци Симића, славе Јовањдан.

-Шашићи и Станковићи: Шашићи су одувек живели на истом месту, око садашње школе и близи Јанкићевића; ово је некад једна од најугледнијих породица коју су Турци расељавали и које има по Поцерини*, данас их је са 3 кућа и једном Станковића и пука су сиротиња. Славе Никољдан.

*У Накучанима и данас се налази повећа породица Шашића-Шешића пореклом из Попучака. Са овом породицом су у сродству и Срећковићи у Мрчићу и Милинковићи у Паунама.

Досељене породице:

-Деспотовићи, Богићевићи и Милчевићи: У најраније досељене породице рачунају се Деспотовићи, који су род баболучким Симеуновићима, досељени пред крај 17. века из Куча у Црној Гори, па се прво населили у Љештанском-округ ужички а одатле сишли Ваљеву и поделили се, па једни отишли у Забрдицу и Бабину Луку, а они дошли овде. Деспотовићима су близак род Богићевићи и Милчевићи, има их 8 кућа и славе Никољдан.

-Мишковићи, Бранковићи и Станићевићи: Исто кад и Деспот, доселио се и стари Мишко (Милорад) с Повија на Чеву, и да није ова породица замирала, данас би била једна од најјачих у селу. Од овог Мишка су Мишковићи, Бранковићи и Станићевићи; има их 4 куће и славе Аранђеловдан.

-Ранковићи и Стојићи: Мало после Мишка, али пре аустријске окупације, доселио се Ранко са својом породицом из Будимља у Старом Влаху. Од Ранка су Ранковићи и Стојићи, има их 6 кућа и славе Јовањдан.

-Зазићи, Јелисавчићи, Рашићи, Нићифоровићи, Чубровићи, Јеремићи, Мирковићи и Кузновићи: У доба аустријске окупације, одмах првих година доселили су се из Барича-округ београдски данашњи Зазићи или Јелисавчићи. Они су се доселили у две куће и растурили се по целом селу, осим Горића и од њих су горе наведене фамилије, има их 15 кућа и славе Јовањдан.

-Радукићи и Милановићи: Они су дошли мало поссле Зазића, али после аустријске окупације из Осата, досељени као мајстори, има их 7 кућа и славе Ђурђевдан.

-Радојичићи, Савићи, Јеросимићи, Петронијевићи, Станојевићи, Живковићи и Јеремићи: Предак (Радојичића) се доселио из никшићких Рудина после аустријске окупације, њима су у сродству горе наведене фамилије, углавном насељени по Кривошији, њих је 18 кућа и славе Ђурђевдан.

-Филиповићи и Војисављевићи: Уз Кочину Крајину сишао је Филип из Зарожја-округ ужички и од њега су ове две фамилије, има их 9 кућа и славе Јовањдан.

-Антонијевићи: Кад и Филип сишао је из Стрмне Горе од тамошњих Романовића и Антоније од кога су Антонијевићи, има их 7 кућа и славе Никољдан.

-Јаковљевићи, предак је дошао из Лелића уз Кочину Крајину, њих је 4 куће и славе Никољдан.

-Стојановићи су прва породица у Горићу чији се предак доселио уз Кочину Крајину од Дробњака из Превиша, од породице Томића, Стојановића је 3 куће и славе Никољдан.

-Зарићи су у Горићима, предак се доселио уз Кочину Крајину из Будимља у Старом Влаху, има их две куће и славе Ђурђевдан.

-Матићи (Козлички): У Попучке је прешла Козличка породица од Козлице у Бачевцима из породице Томића уз Кочину Крајину, прво су били у Пироману па дошли овде, има их 3 кућа и славе Ђурђиц.

У Првом устанку доселили су се:

-Богдановићи из Маоча у Полимљу, славе Никољдан.

-Равићи су из Суводања, доселила их Баба Рава, славе Томиндан.

-Росићи су из Бранеговића од породице Милићевића, славе Ђурђевдан.

-Грбићи су с Његуша у Црној Гори, славе Стевањдан.

-Јосиповићи су у Горићу, дошли из Заруба од тамошњих Павића, славе Мратиндан.

-Јовановићи су из Црвеног Дола на Чеву, славе Лазаревдан.

-Мијаиловићи (Швабићи) су од неког Банаћанина, славе Ђурђевдан.

Досељеници новијег доба:

-Мијаиловићи су из Бабине Луке, предак се призетиоу Којиће, славе Ђурђиц и Јовањдан.

-Милосављевићи-1 су на Брду, предак дошао из Оклеца као слуга, славе Никољдан.

-Миловановићи, предак дошао из Оглађеновца као доводац од тамошњих Бражђана, славе Алимпијевдан.

-Јелићи су из Солотуше-округ ужички, славе Јовањдан.

-Милосављевићи-2 су у Кривошији, дошли из Стојића-округ ужички, славе Јовањдан.

-Павићевићи су из Штрбаца у Старом Влаху, дошли уз Бабинску Разуру, славе Алимпијевдан.

-Алексићи су у Горићу, дошли из Јасенице од истоимене породице на купљено имање, славе Лазаревдан.

-Савићи и Јелићи су у Горићу, дошли из Чева у Црној Гори, славе Аранђеловдан.

-Пантићи у Горићу су из Осата, славе Никољдан.

-Ђукићи су из Маоча у Полимљу, славе Лазаревдан.

-Пејићи су из Брезовице, села ове области, славе Ђурђевдан.

-Чкрбићи су из Колашина у Црној Гори, славе Никољдан.

-Панићи су у Кривошији, дошли из ваљевске Брезовице, славе Никољдан.

У Попучкама и Горићу има 131 дом од 36 породица.

 

Занимање становништва.

Попучани се занимају земљорадњом, воћарством и сточарством. Земљорадњом се баве на велико, вишак хране продају: Воћа има доста, суше га или продају сирово. Стоке гаје колико им је за домаћу употребу а највише пажње поклањају гајењу говеда. Поред овога Попучани се радо занимају и рабаџијањем, чему је знатно припомогао лепо урађен пут Ваљево-Београд, који иде низ Колубару и кроз атар овог села. Мало који сељак да зна какав занат а из села се никуда не селе.

Појединости о селу.

Попучке су саставни део Лукавачке општине у Срезу ваљевском. Судница је у Лукавцу, школа у селу а црква у Рабровици. Гробље је у средини села на брду за Попучке, а Горић има засебно гробље.

Попучке преслављају Спасовдан.

Заселак Горић нема засебног кмета, школи долазе у Попучке а цркву иду у Ваљево. У прво време се звао Крушчић, па се ово заборавило и усвојило Горић због многе шуме, која је у доба насељавања морала бити.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Radojicic

    Ja sam jedan od Radojicic a iz Krivošije i ja kao i ostali slavimo svetog Stefana 9 Januara a ne Djurdevdan kao što ovde piše

  2. Mila Grujičić

    U Krivošiji postoje i Vučićevići. Slave sv Đurđa

  3. Valjevac

    Danas postoji u selu mnogo novih prezimena. Ovaj popis je rađen krajem
    19-og veka i treba ga posmatrati kao istorijski dokument nastao u vreme “plajvaza i ‘partije”.
    Interesantno je da su do danas ostali u upotrebi nazivi njiva po nekim najstarijim familijama.