Порекло презимена, село Пакље (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пакље, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годин Порекло становништва села Пакље, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годин Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пакље (Ваљево)

Порекло презимена, село Пакље (Ваљево)

Порекло становништва села Пакље, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Пакље су на северозападној страни велике Лесковичке Висоравни при самом крају и над Јабланицом. Земљиште је висораван, која се нагло спушта у Јабланицу. По висоравни су вртаче поређане у два низа. Пакљанске стране, десна обала Јабланице, јесу прави кршеви, огољени и пуни плазова, чукара и пештара. Село је на самој ивици висоравни по доловима и странама њиховим. Најзнатније и једино узвишење у селу је Милошевац, који одваја село од Златарића.

У селу нема ниједног извора. Испод пакљанских страна, управо испод сеоских кућа избија врло јако, водом најбогатије врело у области, познато под именом Пакљанско Врело. Врело избија изнад корита јабланичког и после тока од 5 метара пада у реку, где при ушћу окреће два витла. Изнад Алексића кућа у Златарићу на атару истог села избије јако вреоце, којим се служи половина села. Ова два врела и река Јабланица јесу једине воде, којима се село служи, иначе село има баре и цистерне и њима се помаже у извесно доба године.

Земље и шуме.

Сеоске су земље око кућа, по доловима и вртачама. И село је мало, па је омало и зиратне земље. Земља је кречуша, суха, плитког дна и само кишних лета даје добар род, кад се уз то уредно натире. Ливада и пашњака нема. Неколико лука по Јабланици пре су добре, ако су очуване од плазова, за усеве него за ливаде и пашњаке.

Шуме је мало. Око целог села са северне и западне стране очуван је један појас густе и крупне шуме од лиснатог дрвета, која заклања село од хладних ветрова, који дувају са тих страна. Сеоске су заједнице Пакљанске Стране, које служе за заједничке испусте, с тога су и голе.

Тип села.

Куће су сеоске у групама, по вртачама и доловима, па према распореду кућа, по начину њиховог постројења и по распореду њихових окућница, опомињу на карсна села по Билећким Рудинама у Херцеговини. Пакље су мање више збијено село, у коме су најближе оне куће, које су у ближем или даљем сродству.

У Пакљама су: Маринковићи, Ракићи, Петровићи, Бркићи, Бранковићи, Ранковићи-1 и Ранковићи-2.

У селу нема великих задруга. Осредње су задруге Ранковића-1 и Бранковића.

Подаци о селу:

Ово село је по харачким тефтерима из 1818. године имало 7 домова са 8 пореских и 15 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 15 домова и 114 становника.

-1874. године – 16 домова и 128 становника.

-1884. године – 15 домова и 137 становника.

-1890. године – 18 домова и 152 становника.

-1895. године – 18 домова и 154 становника.

-1900. године – 22 дома и 166 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 1,59 а процентни 1,17%, где је готово при сваком попису било више женских него мушких глава.

Име селу.

Сељаци не знају да кажу откуда је име селу. По суседним селима од старијих људи чује се ова прича: На Милошевцу, вису изнад Златарића, био је некакав страшан бој између Турака и Маџара, где су Маџари били потучени, па су дуго времена по том разбојишту гавранови и друге птице нападале лешеве изгинулих, глодале и односиле, а оставиле само пикљеве и кошчуре, које су се дуго после тога виђале по разбојишту. После боја настала је, вели се куга, па је све старо искоренила и раселила, па кад су нове породице дошле, оне су нађене костуре и пикљеве покупиле и сахраниле, те и данас постоји на Милошевцу војничко гробље. Народ тумачи да је због ових пикљева и кошчура и село добило име Пакље.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Село су готово у исто доба основале две породице, па и данас у овом селанцу живе само њих две. Старијих породица, прича се, да није било, јер се селанце сматрало у почетку као заселак села Стубла, па се тек доцније одвојило у засебно насеље.

-Рајићи и Ранковићи-1: Прва породица овог села је Ракића и Ранковића, чији се предак доселио из Грахова у Црној Гори у првом аустријском рату, отприлике, кад су се Живановићи доселили у Златарић, са којима су у мало подаљем сродству; њих је 12 кућа и славе Стевањдан.

-Маринковићи, Петровићи, Бркићи и Бранковићи: На 10 година посе горњих доселила су се два брата, са својим породицама из Дробњака, из Шавника и од њих су горе поменуте породице, свега их је 9 кућа, славе Петровдан и до скора су преслуживали Ђурђевдан.

-Ранковићи-2 су дошли из Лесковица, села ове области, на купљено имање, које су купили пошто су претходно продали у селу своје раније имање, славе Ђурђевдан.

У Пакљама је 22 куће од 3 породице.

 

Занимање становништва.

Пакљанци се занимају свима привредним радовима, којима и суседни сељаци ове области. Главна су им занимања земљорадња и воћарство, а споредна разнолики занати, због којих се лако селе у доња села.

Појединости о селу.

Пакље су саставни део Јовањске општине у Срезу ваљевском. Судница, црква и школа су у Јовањи. Гробље је у средини села.

Преслава је Други дан Духова.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top