Порекло презимена, села Оглађеновац и Влашчић (Ваљево)

23. јун 2013.

коментара: 10

Порекло становништва села Оглађеновац и Влашчић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Оглађеновац је на обема обалама реке Уба. Село је распоређено по долинама потока, увалама и вртачама, а никако није изнета на плећа појединих брда. Земљиште је брдовито и по селу се гранају огранци Влашића и Јаутине, чији су висови средње висине, стрмних страна и пошумљених. Земљиште је кречњачко и од секундарних кречњака и где се јављају по површини, као до Каменице, туда има и вртача.

Изворима је село врло богато, нарочито је богат северни и средњи крај. Око Уба има доста извора, сви су слаби и преко лета пресушују. Главни извори су: Стублина, Изворац, Чесма, Ашковића Бунар, Јанковића Бунар и др. Од текућих река су: Уб, који пролази северним делом села и долази из суседне Миличинице; Река, која извире под Дивљаном изнад Горње Буковице; Јаућански Поток, који протиче поред Ераковића џемата и утиче у Реку. Сви потоци пресушују преко лета, због чега, да није извора и у последње доба бунара, село би трпело знатну оскудицу у води.

Земље и шуме.

Зиратне земље су око кућа, низ Реку и нешто мало око Уба. По висовима појединих влашићких косаница има не места по која ливада, која је новијег порекла, а по јаућанским готово и нема. Земље су уопште посне, суве, плитког дна и тек кад се редовно натиру могу дати приличан род. Ове земље су подесне за стрмнину и воћњаке, а где су песковите утрине подесне су и за винограде, којих у селу има доста. Најбоље су ливаде при ушћу Реке у Уб.

Шуме су од лиснатог дрвета и има је у изобиљу. Они су јаућански висови пошумљени, а тако исто и стрмените обале реке Уба. Више од половине села је под шумом, које има исувише за огрев, грађу и жежење ћумура, као и за продају. Сва је готово Јаутина сеоско добро, а на много места по селу и поједине јаче породице имају своје заједнице у испустима или у шуми.

Тип села.

Оглађеновац је село разбијеног типа. Сеоске су куће раздељене по џематима. Џемати су велики, куће су им на растојању од 30 до 50 метара са великим окућницама и обично око извора и њихових потока. Џемати су или близу један другога или сувише удаљени, средње растојање варира од 50 до 1500 метара. Главни џемати су пошавши од Јаутине па на запад: Ераковићи, Бражђани, Дубљани и Кесери. Ова 4 џемата су на десној страни реке Уба и чине прави Оглађеновац, а на левој страни реке Уба је пети џемат Влашчић, који је сав у Влашићу и најрастуренији.

У Ераковићима су: Ераковићи.

У Бражђанима су: Петровићи, Тимотићи, Ристивојевићи, Теофиловићи, Димитријевићи, Павловићи, Живковићи, Милисављевићи, Максимовићи и Добрићи.

У Дубљанима су: Папићи (Марковићи), Андрићи, Живановићи, Спасенићи, Нинковићи, Јовановићи, Митровићи, Васићи, Милатовићи, Јургићи (Јовановићи), Глигорићи, Дамњановићи и Спасојевићи.

У Кесерима су: Илићи, Ивановићи, Ашковићи, Димитријевићи, Адамовићи, Нинковићи и Марковићи.

У Влашчићу су: Ашковићи, Радојичићи, Петронићи, Којићи, Антићи, Гајићи, Беловуковићи и Јовановићи.

У селу је, као и по целој Подгорини, доста развијен задружни живот. Има подоста задруга, али са прео 25 душа мало је задруга. Највеће су задруге: Милисављевића и Ераковића (по две куће), Ашковића, Теофиловића и Спасојевића.

Подаци о селу.

Према списку ваљевске епархије из 1735. године Оглађеновац (Глаћиновац) имао је 20 домова. Оглађеновац је према харачким тфтерима из 1818. године имао 51 дом са 59 пореских и 125 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 88 домова и 743 становника.

-1874. године – 91 дом и 743 становника.

-1884. године – 98 домова и 806 становника

-1890. године – 106 домова и 887 становника.

-1895. године – 118 домова и 926 становника.

-1900. године – 130 домова и 1024 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 9,60 а процентни 1,12%.

Име селу.

Име села везано је у народу за причу о куги. Тако се прича да је пре 300 година прешла преко овог села куга и свега га појела – оглодала, те по томе је и село добило име Оглађен, које се доцније променило у Оглађеновац.

Имена џемата добила су имена или по месту насеља или по презименима појединих породица. Браздом се зове коса, која дели воду рекама: Каменици и Оглађеновачкој Реци па је отуда дошло име џемату, који се населио по падини косе и појединим поточићима и увалама. Дубљем се зове увала испод Дивљана и буковичких висова, а то је најшире и најлепше сеоско пољице, по чему је џемат добио име. Влашчић је име по насељењу у Влашчићу, источној коси планине Влашића, чија се највиша тачка Коњски Гроб налази над овим селом и Бресницом из округа подрињског. Ераковићи и Кесери су презименска имена џемата.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Оглађеновац има своју велику прошлост, јер га налазимо у списку села ваљевског округа иу 1737. гдине. Као најстарији крај села рачуна се Влашчић и сматра се, да је одвојен од Оглађеновца* и да су се старе оглађеновачке породице иселиле у Тамнаву и Срем.

*Природни положај овога краја, што је одвојен од села Убом реком, што је без икакве везе у имену са селом и што је му је посве тежак саобраћај са селом чини да се може сматрати као прави заселак, а тако га сељаци и узимају. Прилика је, да ће овај крај ускоро постати засебно село. Што се касније и обистинило (оп. Милодан).

-Гајићи, Андрићи и Петронићи: Најстарија породица у селу, за коју се не зна да су се и одкуда доселила, јесте Гајића у Влашчићу; њима су род Андрићи и Петронићи, има их 14 кућа и славе Никољдан.

-Бражђани и Дубљани: Први су се доселили у село Бражђани и Дубљани, који су сви од 4 брата, досељена из морачке нахије у Црној Гори, баш управо од манастира Мораче, у другој половини 17. века. Кад су се ове 4 породице доселиле, оне су под одобрњу сеоског спахије заузела места ранијих породица, које су се пре тог времена спустиле негде у шабачку нахију. Бражђана и Дубљана има 65 кућа и славе Алимпијевдан.

-Ераковићи, Пејићи и Јанковићи*: Пред крај 17. столећа спустиле су се две породице данашњих Ераковића из села Семегњева у Старом Влаху, старином из Његуша у Црној Гори; њих је под разним презименима 27 кућа и славе Јовањдан. Старог Ерака довели су Турци и населили прво у Јаутини, при извору Потока, где су и данас његови потмци.

*Из ове породице је Мали Јанко, којега Прота Матеја помиње на неколико места у „Мемоарима“, за којега се вели да је 1788. године, као заповедник једног одељења аустријске војске, освојио Чачак и Ваљево, затим да је војевао против Француза.

-Васићи, Милатовићи, Јургићи, Спасојевићи и Ашковићи: У првом аустријском рату доселили су се из Грахова у Црној Гори због крвне освете два брата Васића и од њих су сви Васићи у Дубљанима и Кесерима, има их под разним презименима 18 кућа и славе Јовањдан.

-Кесери, Илићи, Ивановићи, Нинковићи и Марковићи: Кесери су досељени, кад и Васићи, из Доњег Колашина, а од породице од које су Кесери у Голупцу и по другим разним селима ове области и Посавине. Од њих су Бркићи у Вукошићу у Посаво-Тамнави и још неки по другим селима исте области, јер су се много расељавали. Кесера има око Бајине Баште, где су се прво настанили, овде их има под разним презименима 6 кућа и славе Ђурђиц. Као и Кесеровићи у Пиромани, оп. Милодан.

Сви остали су познији досељеници, после 1820. године:

-Беловуковићи су из Босне, од планине Козаре, има их две куће, род су Беловуковићима у Месарцима, Прову и Равњу, округу подрињском, има их две куће и славе Јовањдан.

-Дамњановић је из Јакља-округ ужички, призетио се у Васиће, слави Јовањдан.

-Грујићи су из Чајетине у Старом Влаху, предак се призетио у Ераковиће, славе Нову Годину (Св. Василија) и Јовањдан.

-Марковић се призетио у Јанковиће (Ераковиће) а доселио се из Кремана, слави Никољдан и Јовањдан.

-Нинковића је једна кућа у Кесерима, доселио се из Врагочанице, слави Св. Јована Милостивог и Ђурђевдан.

Дамњановић је из Овчине, доселио се као слуга, слави Јовањдан.

-Којић је из Осата, доселио се као мајстор, слави Лазаревдан.

-Радојчић је из Толисаваца у Рађевини, доселио се као мајстор, слави Алимпијевдан.

-Јанковић је из Босне, слави Никољдан.

У Оглађеновцу је 140 домова од 13 породица.

 

Занимање становништва.

Оглађеновчани се поглавито занимају земљорадњом, али код њих је јако развијена воља за гајењем стоке, воћа и винограда. При свему томе земља је сиромашна и не може да им да колико је потребно за исхрану, с тога се често селе у Посавину и Тамнаву и тамо стално остају или узимају имање под закуп или на вечита времена, те тако прибирају храну, колико име је поттребно за кућу. Занате радо изучавају и њима се одају, па их раде или по селу или по суседним селима, а доста их се одаје и на трговину, се се с тога радо насељавају у градска места. У новије време отпочели су сећи и шуму и продавати је у грађи или дрвима за огрев или жеженом ћумуру.

Појединости о селу.

Оглађеновац сам са зе чини Оглађеновачку општину и Срезу подгорском. Судница је у Кесерима, Влашчић иде школи и цркви у Миличиницу а Оглађеновац је са школом у Каменици а с црквом у Буковици. Гробље је подељено по крајевима и колико је џемата толико и гробаља има.

Село нема заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. Predrag Jovanovic

    Interesuje, me poreklo Jovanovica, selo Ogladjenovac kod Valjeva, slava sv.Jovan
    Hvala

  2. Predrag Jovanovic
    Interesuje, me poreklo Jovanovica, selo Ogladjenovac kod Valjeva, slava sv.Jovan
    Hvala
    ______________________________________________

    Проверио сам да нисам погрешио. Нисам. Јовановићи се помињу у џемату Дубљани и то два пута, као посебна фамилија и у саставу Јургића, који, као и Ваши Јовановићи, славе Јовањдан, што значи да су ваши преци, највероватније, Јургићи.
    Поздрав!

  3. misko

    Molim Vas kada navedoste sva prezimena u selu Ogladjenovac po dzematima sto izostaviste prezime Lazarevica,da nisu nekim slucajem leptricni ili vanbracna deca Milosa Obernovica bacena u dzemat pa ne sme nista o njima da se zna,molim Vas ispravite tu nepravdu ako je za ime boga.

  4. Sreten Spasenić

    Šta je sa porodicom Spasenić koji žive u dva zaseoka.Moj otac je iz Oglađenovca, odselio se 1918 godine i znam vrlo malo o poreklu porodice. slava je sveti Alimpije. Voleo bih da nešto više saznam o poreklu porodice.

  5. Jovica Dimitrijevic

    Poreklo Dimitrijevica iz sela Dobrotin kod Leskovca. Pre cetiri kolena bili Jankovic. Odakle su Jankovici iz Dobrotina?

  6. Belovukovićeva

    Dosta Belovukovica ima u selu Ravnje, opstina Sremska Mitrovica. Da li su svi od istih, poreklom iz Bosne? Ovde ih ima oko 15 kuca.

  7. Cernak Milica

    Molim za informaciju, da li postoji familija Radosavljevic , slava Sveti Alimpije, poreklo moje majke. Za sve informacije unapred hvala ….

  8. Marković Milica

    Interesuje me poreklo prezimena Antić selo Ogladjenovac zaseok ili džemat Vlaščić.Nalaze se na samoj granici sa selom Bresnica kod Koceljeve.Otuda i naziv tog dela džemata Antića granica.Slave Nikoljdan.