Порекло презимена, село Мајиновић (Ваљево)

20. јун 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Мајиновић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Мајиновић је на обема обалама Обнице, у најкршевитијем делу ваљевске Подгорине. Сеоске су куће по долинама између појединих брда. Земљиште је исувише неравно, високо уздигнуто а састављено из секундарних слојева с вртачама по плећима појединих брда. Лева страна Обнице је нижа, али је страновитија и каменитија од десне стране а на овој страни су узвишења: Брдо до Каменице и Стена над Обницом. И десна страна је кршевита, падине појединих брда су исувише стрме, готово праве литице. Цела страна по главној коси, која се спушта од Медведника поред Бобове зове се Врлобаш. На Врлобашу су највећа узвишења: Врлобашко Брдо и Дрен.

Извора у селу има пуно и њима се једино и служе. Извори су по долинама или по увалама и од њих постају мањи поточићи. Извори већином носе имена породица,које их употребљавају. Поред Обнице у селу постоје и два потока, који никада не пресушују. Први поток се зове Мајиновачки Поток и постаје од оних извора, који се на левој страни Обнице, а други се зове Врлобашки Поток и постаје од два крака, два мања поточића, који се спуштају с појединих висова Врлобашпа. Оба падају у Обницу, један према другоме.

Земље и шуме.

Мајиновачке су земље по брдима, ређе у њиховим пристранцима и око Обнице. Брдске су земље суве, посне и ако се натиру, могу добар род дати. Обничке земље су наносне и врло родне, али их је мало, а већином су ливаде и земље за кукуруз.

Шуме је у селу доста. Стране целог Врлобаша, као и сва неприступачнија места на левој страни Обнице су пошумљена. Шуме има доста за гориво и грађу, као и за жежење ћумура, а има је и да пропада, јер је извоз немогућ, докле се не би просекао нови пута уз Обницу.

Врлобашке су шуме сеоска заједница, заједнички се секу и дају под закуп. Поједине породице задржале су у близини кућа понеке шумске крајеве као заједничке.

Тип села.

Мајиновић је село разбијеног типа. Река Обница поделила га је у два краја: Мајиновић и Врлобаш. Мајиновић је збијен у врху потока, његове су куће блиске, на растојању од 10 до 30 метара. Врлобашке су породице по увалама и растојање од једне до друге куће прелази 300 метара.

У Мајиновићу су: Ћирићи, Сарићи, Ђурићи, Ристићи, Радивојевићи, Лазаревићи и Милосављевићи.

У Врлобашу су: Мићићи, Милутиновићи, Павловићи, Вујићи и Митровићи.

У овом селу, као и у целој Подгорини, има задруга, али их нема великих, као у суседној Бобови. Осредње су задруге Митровића, Милутиновића, Ћирића и Лазаревића.

Подаци о селу.

Мајиновић је по харачким тефтерима из 1818. године имао 13 домова са 18 пореских и 48 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 30 домова и 250 становника.

-1874. године – 35 домова и 310 становника.

-1884. године – 41 дом и 336 становника.

-1890. године – 45 домова и 354 становника.

-1895. године – 45 домова и 358 становника.

-1900. године – 53 дома и 413 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 4,75 а процентни 1,50%.

Име селу.

За име селу држи се да је дошло, што се сеоске куће налазе међу брдима, у некој мајини, откуда се и данас за сеоске куће, на левој обали Обнице, често пута каже: „лако је њима у оној мајини, па им ветар и друге непогоде не могу ништа да досаде“.

Имена крајевима су по месту.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Мајиновић је старо село.

-Ћирићи, Ђурићи и Ристићи: Држи се да га је основала породица данашњих Ћирића, за које се не зна да су се и откуда доселили. Прво насеље је било где и данас, а Врлобаш је несеље новијег порекла. Ћирићи су род с Ђурићима и Ристићима у истом селу, има их 12 кућа, а и расељавали су се, славе Никољдан.

-Мићићи, Милутиновићи, Павловићи, Вујићи, Митровићи и Лазаревићи: Пред први аустријски рат доселиле су се из Роваца у Морачи три породице данашњих Врлобашана а од њих су поменуте породице. Прво се се населили у Мајиновићи а у Врлобаш су, осим Лазаревичћа, прешли пред Кочину Крајину, њих је 31 кућа и славе Алимпијевдан.

-Радивојевићи, предак се призетио у Ћириће од породице Лазаревића, има их две куће и они славе Алимпијевдан.

-Милосављевићи су се доселили из Дуба-округ ужички о Првом устанку, има их 6 кућа и славе Аранђеловдан.

-Сарићи су из Лопатња; дед њихов се призетио у Ћириће, има их две куће и славе Никољдан.

У Мајиновићу је 53 куће од 4 породице.

 

Занимање становништва.

Мајиновчани се занимају оним привредним радњама, којима и суседни сељаци ове области. Најглавнију пажњу поклањају воћарству и земљорадњи а стоку гаје узгредно, колико им је потребно. Радо се занимају занатима, с тога се лако одвајају од кућа и иду у градове, те се дају изучавању заната, трговини и другим занимањима. У селу имају појединци код својих кућа радионице, где раде изучене занате у вароши. Одкада су шљиве отпочете сушити се, од тога доба у свим подгорским селима, па и у овом, има доста сељака, који се одају самосталној трговини са шљивама, а узгред раде и са другим сировинама. Не аргатују, али их се доста раније иселило, па се и данас селе у друга села, где налазе повољније услове за свој живот.

Појединости о селу.

Мајиновић је у саставу Причевачке општине у Срезу подгорском. Судница и црква су у Причевићу а школа у Каменици. Гробље је подељено, као и село.

Село преславља Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Milena

    Svaka cast. Autoru Mnogo truda.Ali ovo je biser za nas potomke.Ja sam potomak Micica.Hvala!